Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Пише: Дејан Митић (Блог о социјалном укључивању)

Ко неће да чита до краја, закључак је: и једно и друго.

Још као дете научио сам да бројим на прстима обе шаке. Управо је та вештина довољна да заједно израчунамо колико имамо социјалних задруга у Србији. Ово је и сјајна вежба за разгибавање, па вас позивам да се прикључите рачунању.

Задатак је да на прстима једне руке саберете 3 социјалне задруге формиране у периоду пре 2015. године, када је усвојен нови Закон о задругама, са још 2 које су формиране у периоду 2015-2019. Другу шаку искористите како бисте подигли 4 прста за социјалне задруге основане у 2020. години.

Одговор је у вашим рукама, али ја верујем да ће се он убрзо променити.

Неко би са правом могао да ме пита: Одакле ти ентузијазам? Разумем да је 2020. била одлична за социјално задругарство и да је формирано више задруга него икада, али какву економску или социјалну промену може да направи 9 младих социјалних задруга у Србији?

Одговор у духу мог омиљеног стрипа је: „9 не може што 100 може!“

Заиста, 9 социјалних задруга ни изблиза не задовољава наше реалне социјалне потребе. Тако живимо у друштву које се игра глувих телефона на релацији село-град, са комуникацијом на два цивилизацијски различита нивоа у којој 40% становништва говори о канализацији, а 60% о дигитализацији. Док ово пишем, у глави ми је мисао уваженог агро-економског аналитичара Бранислава Гулана, која у стилу извештаја са фронта наглашава драматичност ситуације: „Битку за село губимо, на реду је битка за варошице“. Заиста, Србија улази у до сад невиђену фазу „равномерног развоја“, током које ће територије без људи почети да губе економски смисао и утонуће у трајну девастацију. Зато тешко ономе ко покуша овде нешто да поправи, јер једва чекамо да на неког свалимо своју колективну одговорност.

Свет који нестаје пред нашим очима: Сами чувају 40 оваца, нешто коза, свиња и 2 краве, бака Рума и деда Гвозден из Доњег Матејевца

Живимо од једне козе, село Каменица

Ко не може – нека окрене главу, ко може – нека помогне

Са 9 социјалних задруга ни мало се нисмо приближили шампионима из, мени увек шампионске Италије, који су на врху света са око 13.000 социјалних задруга. Да будемо јасни, није реч о земљи која је истовремено и шампион у социјалним проблемима, већ о чињеници да се она активно хвата у коштац са њима.

За Европејце и љубитеље стране праксе, ту су и модели социјалних задруга из Немачке, Француске, Пољске, Португала, Грчке и бројних других европских земаља. Ове земље их успешно користе као алат за равномеран и одрживи развој и као платформе за запошљавање младих.

За евроскептике, ту је информација – Да, били смо први! Србија је пионир у задругарству у светским оквирима. Довољно ће бити да поменем да смо давне 1895. године у Лондону формирали Међународни задружни савез са још десет земаља, међу којима нема већине изнад наведених земаља.

Сад када смо задовољили наше менталитете, треба да се фокусирамо на реч „били“. Ми сада немамо ништа са тим. То су заслуге наших предака, који су се постарали да постанемо нераскидиви део светске задружне историје. Мене као практичног човека више брине у којој мери ћемо бити део европске задружне будућности, која је незамислива без одрживог развоја и једнаких шанси за све, самим тим и социјалног задругарства.

Па ко ће то код нас да реализује? Тешко питање за подељено друштво, а социјално задругарство је немогуће реализовати без квалитетне међусекторске сарадње. Дође ми да распишем конкурс у име економски, социјално и еколошки угрожених становника села, који са нешто више од 40% чине мањину у друштву. Право да аплицирају имала би министарстава, локалне самоуправе, међународни, билатерални и домаћи донатори, друштвено одговорне компаније и организације цивилног друштва. То је наравно немогуће, а срећом није ни потребно. Многи су се већ укључили.

Током 2020. године, две потпуно различите општине са аспекта развијености и становништва примениле су модел социјалних задруга како би задовољиле социјалне потребе жена на селу и Рома у граду. Био сам учесник стварања првих локалних партнерстава између социјалних задруга и општина, које у будућности планирају да заједно решавају нагомилане социјалне проблеме.

Обука оснивачица женске пољопривредно-социјалне задруге “Ражањке” у Првој пољопривредно-социјалној задрузи “Каменица”

Подршка оснивању ромске социјалне задруге “Еко Актив”, Црвени Крст, Ниш

Покренут је процес промена које крећу одоздо ка горе (bottom-up). Слично је било и у Италији. Бројни социјални проблеми резултирали су социјалним иновацијама на локалном нивоу, које су потом биле прихваћене од регионалних, а на крају и од националне владе.

Међутим, 2020. годину карактерише и супротни или top–down процес промена у социјалном задругарству код нас.

„Куцање на отворена врата“ један је од мојих најлепших утисака у прошлој години. Имао сам прилике да разговарам о социјалним задругама са представницима Министарства привреде, Министарства пољопривреде и новоформираног Министарства за бригу о селу. Социјалне задруге су препознате као легална или de jure социјална предузећа са јасно дефинисаним системом за расподелу добити, демократско одлучивање и реализацију социјалних циљева у складу са чл.11 Закона о задругама.

Министарство привреде тренутно прати развој модела, док је Министарство пољопривреде понудило укључивање пољопривредно-социјалних задруга у систем бесплатне услуге пољопривредних стручних служби на терену.

Министарство за бригу о селу отишло је најдаље и најавило у оквиру свог ресора финансијску подршку пољопривредно-социјалним задругама на селу за крај марта 2021. године. У оквиру програма „500 задруга у 500 села“ социјалне задруге ће први пут бити у прилици да бесповратно добију по 7,5 милиона динара за набавку опреме. Ова средства ће утицати на развој сектора реалне социјалне економије у срединама где су социјалне потребе велике – у општинама IV и V категорије развијености.

Социјално задругарство неће још дуго бити друштвени феномен. Све је више партнера из различитих сектора који верују да је социјално задругарство заправо феноменална прича.

Како би социјално задругарство постало важна друштвена тема, 13 реномираних организација, фондација, задружних савеза и медија* је крајем 2020. потписало меморандум под симболичним називом „Ја сам за социјално задругарство“.

Меморандум “Ја сам за социјално задругарство”

Социјално задругарство се почетком децембра 2020. први пут појавило у широј литератури намењеној ученицима средних пољопривредних школа, захваљујући потписницима меморандума из медијске куће Дневник Пољопривредник АД. Смарт колектив је у јануару 2021. расписао и први конкурс за бизнис подршку, на који могу аплицирати и социјалне задруге као легална социјална предузећа.

Конференција “Ја сам за социјално задругарство”

Захваљујем се на сарадњи партнерима из Задружног савеза Србије и сарадницима из Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије на реализацији пројекта „Ефекти четворогодишње примене чл.11 Закона о задругама РС на социјално предузетништво у Србији“. Пројекат је реализован захваљујући подршци конзорцијума који је предводила Београдска отворена школа, у оквиру програма Активни грађани – боље друштво, подржаном од USAID. Уколико желите више података о самом истраживању, они су доступни у оквиру Анализе.

Ако сте заинтересовани да покренете социјалну задругу или трансформишете постојећу организацију или задругу у социјалну, на располагању вам је приручник „Како формирати социјалну задругу у Србији“.

У следећем блогу позабавићу се изазовима који чекају развој социјалног задругарства у 2021 години.

***

Овај текст први је у низу блогова аутора Дејана Митића који ће се бавити концептом, феноменом, изазовима и значајем социјалног задругарства у Србији, а које ће бити објављени током 2021. године.

——-

*Потписници меморандума: Тим за социјално уклучивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије, Удружење Каменица, Protecta, Eneca, Коалиција за развој солидарне економије, Задружни савез Србије, Општи задружни савез за пољопривреду и рурални развој, Удружење новинара у пољопривреди Agropress, Ана и Владе Дивац фондација, СМАРТ колектив, Каталист фондација, Агро Југ Ниш и Дневник Пољопривредник Нови Сад.

***

Текст „Социјално задругарство, друштвени феномен или феноменална прича?” изворно је објављен на Блогу о социјалном укључивању. Остале блогове Дејана Митића моћи ћете да прочитате овде.

Уколико желите да прочитате и текстове других аутора/ки Блога о социјалном укључивању, кликните на линк.