Европска унија (ЕУ) оснивачким уговорима је утврдила широк спектар задатака у области социјалне политике: постизање високог нивоа запослености и социјалне заштите, једнакост између жена и мушкараца, подизање животног стандарда и квалитета живота и постизање економске и социјалне кохезије и солидарности између држава чланица.
У области социјалне политике надлежност је подељена између Европске уније и држава чланица. Европска унија, на основу члана 153. Уговора о функционисању Европске уније (УФЕУ), подржава и допуњује активности држава чланица у области социјалне политике. Правне тековине ЕУ у сфери социјалних питања обухватају минималне стандарде у области радног права, здравља, сигурности на раду, једнаког третмана мушкараца и жена по питањима запошљавања и социјалне сигурности, политика запошљавања и социјалног дијалога. Поред тога, постоје и посебна обавезујућа правила за све државе чланице ЕУ у погледу забране дискриминације по основу: расне и етничке припадности, религије и вере, инвалидитета, старосне доби и сексуалне оријентације (члан 19. УФЕУ).
Заштита људских права је Преамбулом Јединственог европског акта из 1986. и Уговором о Европској унији из 1993. формално уведена као обавеза Уније. Повеља о основним правима у Европској унији од 2000. прокламује неповредивост људског достојанства и обједињује општа људска, грађанска права, као и економска и социјална права.