Регионална сарадња

Регионална сарадња представља слојевит и сложен скуп односа бројних држава, имајући у виду да не постоји јединствено схватање појма „регион“. У зависности од дефиниције и иницијативе, регион може обухватати различит број држава. Тако регион Југоисточне Европе обухвата све државе наследнице бивше Југославије, затим Албанију, Румунију, Бугарску, Грчку, Турску и Молдавију. У регион Западног Балкана, с друге стране, убрајају се Србија, Албанија, Босна и Херцеговина, Северна Македонија, Црна Гора и Косово*.

Регионална сарадња на Западном Балкану превазишла је почетни циљ стабилизације постконфликтног подручја и прерасла је у конструктивну сарадњу, која се радом на заједничким циљевима, а пре свега интеграцији у Европску унију, одвија на разним нивоима и у различитим областима. Република Србија учествује у бројним институционализованим регионалним иницијативама и регионалним иницијативама повезаним са процесом интеграције у Европску унију.

Регионални савет за сарадњу (енгл. Regional Cooperation Council – RCC) генерише и координира развојне пројекте и ствара погодну политичку климу за њихово спровођење. Један од тренутно најважнијих задатака Регионалног савета за сарадњу је праћење стратегије Југоисточна Европа 2020 (SEE 2020), која је комплементарна социоекономској развојној стратегији Европске уније – Стратегија Европа 2020 – и која узима у обзир регионалне специфичности. Стратегија СЕЕ 2020 треба да се посматра као регионални механизам за бољу међусобну координацију рада обухваћених држава ради привредног опоравка и раста.

Берлински процес је иницијатива за унапређење регионалне сарадње и европских интеграција Западног Балкана. Реч је о својеврсној допуни процеса проширења ЕУ која се заснива на сарадњи у шест области: социоекономски развој, владавина права, дигитална економија, безбедност и миграције, повезаност и добросуседски односи.

Поред наведених кључних формалних облика регионалне сарадње, постоје бројне билатералне, трилатералне и квадрилатералне иницијативе на одређене теме. Државе региона су такође укључене у две макро-регионалне иницијативе Европске уније: Дунавску стратегију и Јадранско-јонску стратегију.

Различити облици, нивои, тематски фокуси, географска подручја, па и бројност иницијатива и организација, указују на динамику и важност међусобног повезивања, размене и сарадње на регионалном нивоу. Да би се схватио обим, довољно је навести податак да постоји преко 50 регионалних иницијатива и платформи за сарадњу.