Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Европски ревизорски суд скинуо је вео тајне са слабо познате странице европске историје признајући да се у почетку противио приступању Румуније и Бугарске ЕУ. Тим земљама, према оцени Суда, било је потребно још времена да се спреме за апсорбовање европских фондова али су, под притиском временских рокова, приступиле ЕУ. У жељи да у будућем проширењу ЕУ не дође до сличне ситуације, Суд је недавно објавио извештај о трошењу претприступних фондова на Западном Балкану у коме је, поред осталог, указано на слабе административне капацитете и одсуство политичке воље за реформу институција у неким земљама.

Бугарска и Румунија ушле су у Европску унију у јануару 2007. упркос мишљењу ревизора да нису спремне за приступање, навео је Европски ревизорски суд (ECA).

Ревизори су истакли да желе да се сличне ситуације избегну у будућем проширењу ЕУ.

Члан Суда Иштван Саболч Фазакаш (Istvan Szabolcs Fazakas), који је прошле недеље представио „мета-ревизију“ трошења претприступне помоћи у земљама кандидатима за ЕУ са Западног Балкана, подсетио је на своје искуство председавајућег Одбору за буџетску контролу (Cocobu) Европског парламента 2006, када су Бругарска и Румунија биле пред уласком у ЕУ.

Како је рекао Фазакаш, у извештају Суда за Бугарску и Румунију из јула 2006. експлицитно је наведено да је тим земљама потребно више времена да се припреме за прикључење ЕУ како би могле на „коректан начин“ да апсорбују европски новац.

Везане руке

Фазакаш се као председавајући Цоцобу консултовао са тадашњим комесаром за проширење Олијем Реном (Olli Rehn) који му је рекао: „Извини, прекасно је, руке су ми везане, политичку одлуку да Бугарска и Румунија уђу у ЕУ 1. јануара (2007.) донеле су чланице на препоруку Европске комисије“.

„Хвала ти, можда си у праву“, наводно је рекао Рен Фазакашу додајући да је његов једини задатак да обезбеди да до приступања дође 1. јануара 2007, како је планирано.

Сличан „временски притисак“ јавио се и у случају када је Хрватска 2013. улазила у ЕУ, казао је Фазакаш.

Данас међутим такав притисак не постоји, додао је члан Ревизорског суда подсећајући на одлуку председника Европске комисије Жан-Клода Јункера (Jean-Claude Juncker) да до новог проширења ЕУ не дође до краја његовог мандата 2020.

Због тога убудуће извештаји ECA о земљама треба да буду објављени две године пре датума за приступање који утврди Комисија, како би се избегла ограничења из прошлости, сматра Фазакаш.

Како је објаснио, објављивање „мета-ревизије“ за Западни Балкан, који је допуна за извештаје о земљама, било је иницијатива Суда.

Комисију је за почетак иницијатива изненадила, међутим, Европски ревизорски суд је образложио да је желео да пружи потпунију слику како је потрошена 5,1 милијарда евра претприступне помоћи Европске комисије између 2007. и 2014. и које лекције треба научити за будућност.

Контрола трошења помоћи ЕУ у земљама Западног Балкана које се надају уласку у ЕУ указала је на „значајне недостатке“ на страни националних влада, саопштила је ECA, пренео је EurActiv.com.

Финансирање би могло да буде смањено или заустављено како би се власти у Србији, Црној Гори, Албанији, Косову, Босни и Херцеговини и Македонији подстакле да се придржавају правила, предлажу из Суда.

Тај извештај о Западном Балкану указао је на „слабе административне капацитете“ и „одсуство политичке воље да се реформишу институције“ у неким земљама.

Такође је показао да је широм Западног Балкана релативно мало новца остишло за реформу судства, слободу медија и мере за борбу против корупције и организованог криминала.

Фазакаш је за агенцију АФП рекао да више новца иде за инфраструктурне пројекте него за пројекте владавине права.

„Лепше је имати изграђен мост или пут или вртић па ставити европску заставу и рећи: ‘Ово је спонзорисала Европа’. Њихов главни циљ су видљиви резултати“, додао је члан Европског ревизорског суда.

Фазакаш је упозорио да политички дијалог са ЕУ треба да буде фокусиран на правосудну реформу тако да земље Западног Балкана у време приступања ЕУ не буду и даље изложене корупцији и организованом кримуналу.

Србија и Црна Гора су почеле преговоре о уласку у ЕУ, Албанија и Македонија још нису а БиХ и Косову је обећана перспектива чланства када буду спремне.

Извор: EurActiv.rs