Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

У оквиру Месеца приступачности (9. септембар – 9. октобар 2020. године) који је ове године био посвећен теми унапређења свих облика приступачности за особе са инвалидитетом у Србији, али и друштво у целини, 7. октобра је одржана панел дискусија под називом Србија без баријера – позитивни примери приступачности у нашем друштву.

На отварању дискусије којом је модерирала Љупка Михајловска из Савеза за приступачност Србије, указано је да је изузетно важно истицати позитивне примере и праксе у оквиру процеса којима настојимо да унапредимо друштво у којем живимо, али и да је јавност и даље слабо информисана и сензибилисана у погледу изазова са којима се суочава готово четвртина становништва у земљи. „Застрашујуће је када видите колико је људи невидљиво, јер је систем тако постављен да они не буду виђени. Зато је важно да се укључимо у потпуности и да стално учимо како бисмо заиста могли да препознамо и реагујемо на неприступачност“, казао је Веран Матић, директор Српског филантропског форума, и истакао да ће у будућности њихов рад бити посебно посвећен прикупљању средстава за преводилачки центар за глуве особе, који треба да омогући да превођење буде доступно свакоме на територији Србије 24 сата, сваког дана у недељи.

„Друштво које желимо да будемо постаћемо само када сваком појединцу омогућимо да самостално живи и учествује у свим аспектима живота, на једнакој основи, са свим својим правима и обавезама“, казала је Оља Јовичић, генерална секретарка Стручне службе Заштитника грађана. Према њеним речима, приступачност окружења, услуга и информисања представља предуслов за остваривање друштвених контаката, независност и укључивање особа са инвалидитетом у свакодневни живот, што подразумева да окружење заиста мора бити такво да га сви могу користити, узимајући у обзир различитост потреба становништва, али и потребу свих да буду самостални у остваривању својих права.

Координаторка за родну равноправност и људска права у Тиму за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије, Јована Илић, нагласила је да када говоримо о приступачности, она заправо значи приступачност за све људе. „То значи да сваки објекат, услуга или производ, догађај треба да буде приступачан за све, односно да треба да буде у складу са концептом, принципима и стандардима универзалног дизајна“, казала је Илић. Тим за социјално укљућивање и смањење сиромаштва  од свог оснивања 2009. године ради на унапређивању положаја особа са инвалидитетом и осталих осетљивих друштвених група у Републици Србији кроз учешће у развоју јавних политика, праћење стања у области приступачности и социјалног укључивања особа са инвалидитетом, унапређење и иновирање пракси, подизање знања и капацитета доносилаца одлука и запослених у релевантним институцијама на националном и локалном нивоу, промовисање примера добре праксе у области унапређења приступачности.

Почевши од пројекта „Врачар без баријера“, у оквиру којег је Општина Врачар припремила мапу неприступачности на својој територији, као и пројекта „Доступне информације за све“ који је омогућио отварање инфо пулта за особе са инвалидитетом, превод садржаја web сајта на знаковни језик, титловање и постављање садржаја у аудио форматима, ова јединица локалне самоуправе уписала се у ред најзначајнијих позитивних примера приступачности у Републици Србији. Као важан корак у даљем процесу унапређења приступачности, Ирена Лакобрија Делић из Канцеларије за особе са инвалидитетом Градске општине Врачар истакла је доношење Стратегије за унапређење приступачности ГО Врачар за период од 2018. до 2025. године и акционог плана за њено спровођење, који предвиђају мере, временски оквир и носиоце активности у области унапређења приступачности јавних површина, објеката и информација. Као резултат успостављене међуопштинске сарадње Града Београда, Града Новог Сада и градских општина Савски венац и Врачар, а уз подршку Владе Швајцарске, сачињена је апликација „Инфо за све“ која пружа сервисне информације на знаковном језику, у аудио формату и текстуалној форми, набављенен је штампач на Брајевом писму, а омогућено је и да сви грађани и грађанке могу да пријаве све баријере које уоче у свом окружењу.

Катарина Крунић из општинске управе Свилајнца казала је да је при реконструкцији објеката на територији ове општине постало стандард да се учини све како би објекти били приступачни различитим категоријама становништва, истучући посебно архитектонску и визуелну приступачност. Општина Свилајнац носилац је награде коју додељује Заштитник грађана јединицама локалне самоуправе за унапређење свих облика приступачности, и то за унапређење приступачности објекта Дома здравља, који има рампе за особе са инвалидитетом, лифтове и одговарајуће мапе и линије-водиље које омогућавају олакшано кретање и сналажење људи у датом простору. У овој општини посебна пажња је посвећена и приступачности објеката у сеоским срединама. Такође, Природњачки музеј у Свилајнцу један је од најбољих примера приступачности у Републици Србији.

Сузана Ранђеловић из Народног музеја у Лесковцу представила је пример Виртуелног знаковног музеја, који омогућава да посетиоци путем апликације на знаковном језику могу самостално да обилазе музеј. Иницијативе као што су „Један музеј – много наде“ усмерен је на укључивање деце са инвалидитетом, затим тактилна изложба експоната музеја са аудио водичем, каталогом и водичем на Брајевом писму „Додирни прошлост“, апликација Мултимедијални водич која омогућава упознавање са садржајем музеја и бројне радионице за децу са инвалидитетом, чине Народни музеј у Лесковцу значајним примером континуираног унапређења приступачности културних садржаја.

Како је навела Милена Ступар, Еуробанка у оквиру концепта друштвено одговорног пословања посебну пажњу посвећује особама са инвалидитетом, којима на једнак начин треба да буде омогућемо да обављају своје банкарске трансакције. „Започели смо са отварањем приступачних експозитура, а онда смо почели да спроводимо обуке за наше запослене како би се на адекватан начин опходили у разговору са особама са инвалидитетом. Такође смо и централну зграду наше фирме прилагодили принципима дизајна за све, због чега смо добили Сертификат о инклузивности Европског института за дизајн и инвалидитет“, казала је Ступар. Еуробанка настоји да и даље послује у складу са стандардима приступачности, а неке од њихових најзначајниих иницијатива су инклузивни паркови, покретни инклузивни музеј, пројекат „Уметност за све“, саопштења за медије и огласи на Брајевој азбуци, изложба „Градови за све“ о приступачности европских градова, сарадња са Спортским савезом особа са инвалидитетом.

Панел дискусија Србија без баријера – позитивни примери приступачности у нашем друштву организована је у сарадњи Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије и Српског филантропског форума у оквиру Месеца приступачности. Месец приступачности ове године обележен је у сусрет трећем Националном дану давања, који је део Пројекта за унапређење оквира за давање који финансира Америчка агенција за међународни развој (USAID), а спроводи Коалиција за доброчинство, коју предводи Фондација „Ана и Владе Дивац”. Остали чланови Коалиције су Траг фондација, Catalyst Balkans, СМАРТ Колектив, Српски филантропски форум, Форум за одговорно пословање и Привредна комора Србије. Одређене активности у оквиру обележавања Националног дана давања инициране су и реализују се у сарадњи са Тимом за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије у оквиру пројекта „Подршка социјалном укључивању у Републици Србији“, који се реализује уз подршку Владе Швајцарске.