Влада Републике Србије
Online панелом под називом „Србија без баријера“, одржаним 9. септембра 2020. године, отпочео је Месец приступачности у сусрет трећем Националном дану давања, који се обележава 9. октобра на дан рођења Михаила Пупина, а ове године је посвећен теми унапређења свих облика приступачности за особе са инвалидитетом у Србији, али и друштво у целини.
Национални дан давања део је Пројекта за унапређење оквира за давање који финансира Америчка агенција за међународни развој (USAID), а спроводи Коалиција за доброчинство, коју предводи Фондација „Ана и Владе Дивац”. Остали чланови Коалиције су Траг фондација, Catalyst Balkans, СМАРТ Колектив, Српски филантропски форум, Форум за одговорно пословање и Привредна комора Србије. Одређене активности у оквиру Националног дана давања инициране су и реализују се у сарадњи са Тимом за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије у оквиру пројекта „Подршка социјалном укључивању у Републици Србији“, који се реализује уз подршку Владе Швајцарске.
Национални дан давања под слоганом „Србија без баријера“ ове године је усмерен на унапређење приступачности и првенствено се односи на особе са инвалидитетом, али и све грађане и грађанке, имајући у виду податак да се свака четврта особа суочава са проблемом неприступачности, казала је на отварању панела Јелена Братић из Српског филантропског форума. Она је најавила низ активности које ће бити одржане у периоду од 9. септембра до 9. октобра, а које су усмерене на сензитивисање јавности о овој теми и које ће дати смернице за унапређење свих облика приступачности у Србији. Прву дискусију у оквиру Месеца приступачности модерирао је Михаило Гордић, члан Градске организације глувих Београда.
Јелена Аврамовић из Америчке агенција за међународни развој (USAID) истакла је да је укључивање и заступање интереса свих грађана и грађанки један од кључних приоритета у новој петогодишњој стратегији USAID. „Актуелна пандемија показала је колико сви морамо да се ослањамо једни на друге како бисмо обезбедили развој у Србији и на глобалном нивоу. Зато сви морамо удружити снаге, знања и ресурсе како бисмо заједно решили проблеме са којима се сви суочавамо, па тако и обезебедили приступачност за све грађане и грађанке“, казала је Аврамовић.
Српски филантропски форум ову годину посветио је пружању подршке особама са инвалидитетом у борби против баријера, али и оснаживању организација и савеза особа са инвалидитетом. „Изузетно важно је да у планирању активности имамо у виду ставове и мишљења особа са инвалидитетом“, казао је Веран Матић из Српског филантропског форума истичући да би било јако важно да Влада Србије у новом саставу има особе са инвалидитетом, чиме би се обезбедила њихова видљивост, а последично и емпатија и шира друштвена солидарност, као и приступачност самих институција за особе са инвалидитетом. Како је објаснио, једнако је важна заступљеност особа са инвалидитетом и у локалним самоуправама. „Ми смо основали Комитет за подршку особама са инвалидитетом који ће трајно бити везан за Српски филантропски форум“, казао је Матић и нагласио да би у сарадњи са државним институцијама у наредном периоду било од изузетне важности формирање преводилачког, односно контакт центра за глуве особе који би био доступан сваког дана од 0 до 24 сата.
Драгана Јовановић Аријас, менаџерка Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије, представила је резултате анкетног истраживања које је Тим спровео са идејом да утврди на који начин је пандемија Covid-19 утицала на ситуацију осетљивих група у Србији, укључујући и особе са инвалидитетом. Према резултатима овог истраживања, мере у Србији нису биле адекватне у погледу приступачности услуга, информација и финансијске, односно материјалне подршке, а највећи број испитаника навео је да се од почетка епидемије углавном сналази самостално, односно да се ослања на подршку рођака, пријатеља и комшија. Јовановић Аријас је истакла важност Закона о планском систему који обавезује на консултативни процес у фази припреме и јавне расправе у вези са јавним политикама на државном и локалном нивоу, па тако, када је реч о процесу припреме Стратегије за унапређење положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији за период од 2020. до 2024. године, усвојене у марту ове године, она је навела да су у свим фазама консултоване организације цивилног друштва, али да би убудуће било изузетно важно учешће и појединаца и појединки, односно особа са инвалидитетом које нису нужно везане за организације. Како је објаснила Јовановић Аријас, на локалном нивоу постоје бројни примери добре праксе, попут Општине Врачар, али да је важно имати у виду значај стручне подршке у ревидирању техничке и планске документације пре изградње или приликом реконструкције објеката, те да је важно у том смислу подизати капацтете јединица локалне самоуправе.
Љупка Михајловска указала је да приступачност за новоосновани Савез за приступачност Србије представља идеју која треба да буде део агенде целог друштва, односно питање свих нас. „Приступачност је питање цивилизацијских тековина, јер на пример, искључивање било којег појединца или групе дугорочно посматрано је далеко скупље у поређењу са укључивањем. Тако поједини чланови породице особе са инвалидитетом најчешће морају да се одрекну права на рад, како би могли да се у довољној мери посвете особи са инвалидитетом, што последично целу породицу доводи у ситуацију материјалне несигурности или сиромаштва“, казала је Михајловска и закључила да оно што је приступачно особама са инвалидитетом приступачно је свима, јер су сви сви, а не већина, просек или једна група.
Видан Данковић из Удружења за ревизију приступачности казао је да нормативни оквир у Републици Србији има инкорпориране стандарде приступачности, али да они током времена треба да се унапређују, односно да континуирано треба да налазимо начине да стандарди одговарају новим изазовима које није било могуће унапред предвидети. „Потребно је много више укључити организације особа са инвалидитетом, па тако ‘Србија без баријера’ уједињује институције, појединце, а увиђамо и консензус политичких странака по том питању“, казао је Данковић и истакао да је од велике важности пружити подршку локалним самоуправама у процесу осмишљавања стратегија за остварење приступачности. „Важно је омогућити приступачни ланац кретања као и да препознамо стандарде дизајна за све, који омогућава развој јединственог механизма за уклањање баријера и пуно укључивање особа са инвалидитетом“, закључио је Данковић.
Представник Фондације ПОНС, Иван Новковић, такође је указао на значај свеобухватности у сагледавању приступачности и истакао модел мобилне апликације који Фондација ПОНС развија у Нишу, а који би могао да послужи другим срединама за постизање што већег нивоа сигурности у саобраћају. „Решење се налази на више нивоа. Један је ниво локалне самоуправе, а други је рад са ширим грађанством са којем треба радити на подизању свести, како би се остварио шири амбијент у којем би приступачност била омогућена свима“, казао је Новковић.
Након дискусије закључено је да је важно успоставити кључне принципе и стандарде приступачности, који би били засновани на општем принципу универзалног дизајна. Приступачност не подразумева само физичку приступачност, већ низ аспеката приступачности који треба да подразумевају да сви простори и све услуге буду приступачни свима на једнак начин. Такође, сарадња свих релевантних актера показује се као изузетно важна, али и да сви пројекти и активности усмерени на остварење приступачности треба да буду одрживи и колико је могуће утемељени у примерима добре праксе.
pdf [3 MB]
Оставите коментар