Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Савет ЕУ је 29. септембра усвојио директиву која ће 6.000 највећих компанија у ЕУ обавезати да подносе редовне извештаје о нефинансијском учинку пословања, односно о свом утицају на друштво и животну средину. Истог дана у амбасади Холандије у Београду представљен је извештај Форума пословних лидера који је показао да Србија заостаје за ЕУ по стандардима друштвено одговорног пословања, али и по подстицајима за доброчинства компанија. Поред увођења обавезе извештавања о одговорном пословању, Форум је властима у Србији предложио и многе мере које би грађанима донеле опипљиву корист. Међу њима су и појачана контрола и стриктније кажњавање, како би се спречило да компаније загађују или не уплаћују доприносе запосленима а да прођу некажњено, што сада није реткост.

Према студији “CSR у Србији – анализа стања и примери добре праксе” Србија заостаје за ЕУ у овој области, а посебно у домену регулације радних односа и заштите животне средине и по нестимулативној пореској политици за корпоративну филантропију. Форум је, како је саопштено, променио назив из Форума пословних лидера у Форум за одговорно пословање.

Директор Форума Невен Мариновић указао је да је пре неколико година донета Стратегија развоја и промоције друштвено одговорног пословања у Србији, али да се није спроводила.

“Мислимо да прописи нису начин да се ствари ураде”, рекао је Мариновић, додавши да ће се Форум залагати за више координације и озбиљнији државни приступ овој теми.

Конкретно, наводи се да је потребно усвојити нови акциони план за друштвено одговорно пословање и јасно дефинисати улогу државе у вези са концептом друштвено одговорног пословања, као и прецизно дефинисати друштвено одговорно пословање. Посебну улогу, како се истиче, треба посветити координацији других политика које имају додира са друштвено одговорним пословањем.

У погледу радних односа, Форум тражи олакшице за запошљавање осетљивих група, доношење закона о социјалним предузећима, али не на основу постојећег нацрта који је оцењен као лош, као и измене Закона о спречавању злостављања на раду будући да је садашњи оцењен као непримењив, па заштита запослених и оквир за стварање добре радне средине нису адекватни.

Истиче се и значај стварања услова за бољи социјални дијалог, што подразумева отклањање недостатака за утврђивање репрезентативности синдиката и удружења послодаваца, али и изградњу културе социјалног дијалога како би се што шири круг актера укључио.

Примена закона – слаба страна

Један од кључних задатака државе је да мотри над применом прописа, на пример да спречава сада распрострањене ситуације да део компанија избегава обавезе за социјално осигурање запослених. Тако се наводи да 2013. године 6.000 послодаваца у Србији није редовно плаћало доприносе запосленима, да је дуг за доприносе био око 1,2 милијарде евра, а 108.000 запослених због тога имало “рупе у стажу”.

Држава би такође требало да појача контролу у примени еколошких прописа и да обезбеди стриктнију примену казни, као и да јасно укаже на негативну праксу када се она открије и да промовише пословање уз вођење рачуна о животној средини.

Пооштравање санкција тражи се и за кршења у области заштите потрошача, а посебно се истицу примери слања рекламних материјала без изричитог захтева потрошача, на основу неовлашћеног прикупљана података.

Форум се залаже и да се компанијама пруже порески и други подстицаји за неке видове друштвено одговорног пословања, попут доброчинстава.

Најзад, у извештају се указује и да се у ЕУ уводи обавеза за компаније да извештавају и о нефинансијском учинку, што би укључило праксу одговорног пословања. Иако је то новина у ЕУ, која ће се примењивати од 2017. на највеће компаније од преко 500 запослених, препорука Форума је да се у Србији покуша дефинисати нека обавеза овог типа, уз јасно дефинисање круга фирми на које би се то односило.

Етичко пословање добро и за компаније

Компаније које улажу у заједницу и саме имају користи од тога, једна је од порука која је истакнута на представљању извештаја.

На то је указао и амбасадор Холандије Лоран Стоквис, којије указао да се у његовој земљи јако држи до стандарда етичког пословања.

“Оне компаније које размисљају на друштвено одговоран начин гледају у будућност, у смислу развоја различитих сценарија, и од тога ће имати користи”, рекао је Стоквис.

Он је указао да је то изузетно значајно ради унапређења заједнице, али и очувања планете јер човечанство, како је истакао, нема “план Б” за место на којем ће живети. Стоквис је рекао да се од холандских компанија које раде у иностранству очекује да се држе стандарда Организације за економску сарадњу и развој OECD за одговорно пословање и да шире свест о њима и придобију друге компаније да их поштују.

Председник Форума Фредерик Куен оценио је да је добро што је организација променила име из Форум пословних лидера у Форум за одговорно пословање, јер тај назив јасно говори о циљу и активностима организације.

Форум је до сада имао 20 чланова, великих компанија попут Кока коле, банке Сосијете Женерал, мобилних оператера Вип и Телеком, цементаре Холцим и произвођача хране Нестле, а на скупу су званично примљена и три нова члана – фармацеутска компанија Глаксо Смит Клајн, кондиторска фирма Бамби и Војвођанска банка.

У 2013. компаније чланице Форума су уложиле 424 милиона динара у локалне заједнице, 80,8 милиона динара у радно окружење, 594 милиона у заштиту животне средине, док су донације запослених износиле 2,5 милиона динара, а новчана вредност њиховог волонтерског рада износила би 3,4 милиона динара, наводи се у истраживању о доприносу чланица Форума, при чему су убројана и неновчана улагања.

Аутор: С.В., преузето са www.euractiv.rs