Влада Републике Србије
Ревизорски суд Европске уније у Луксембургу саопштио је 13. јануара да је финансијска подршка од 1,2 милијарде евра за период 2007-13. за припрему Србије за улазак у чланство у ЕУ у целини добро искоришћена. Суд је истакао да су средства из претприступног програма IPA, уз остале облике подршке, помогла Србији да спроведе друштвене и економске реформе и побољша управљање јавним финансијама. Европској комисији Суд је дао низ препорука са циљем да се даље унапреди програмирање и спровођење IPA пројеката у Србији.
Европска комисија сада, како се наводи у саопштењу, на темељу искустава у другим земљама корисницама подршке из ЕУ програма IPA ставља нагласак на добро владино управљање када планира финансијску и нефинансијску подршку Србији.
“Дијалог ЕУ-Србија је створио везу између политичких приоритета и утврђивања разних политика”, подвлачи Европски ревизорски суд.
“Европска комисија је, извлачећи поуке из досадашње подршке за припрему за чланство, успешно помогла Србији да се позабави кључним подручјима као што су добар рад владе, владавина права и борба против корупције”, оценио је Шаболч Фазакаш, члан европског Ревизорског суда задужен за израду извештаја.
“Ревизори ЕУ су утврдили да Европска комисија у целини делотворно управља подршком за припрему Србије за чланство, укључујући програм IPA”, истиче се у саопштењу Суда у Луксембургу.
Израда програма IPA финансијске потпоре заснива се на, како је подвучено, уједначеном стратешком оквиру, а постепено је све бољи приступ одабирању пројеката за припрему Србије за чланство.
У целини су ревизији подвргнути пројекти дали планиране резултате, мада је било слабости у њиховом уобличавању, примени и трајности, наводи Ревизорски суд ЕУ.
Како се додаје, “Европска комисија је делотворно водила нефинансијску подршку Србији на пољу вођења владиних послова”.
“Искористила је (Комисија) дијалог са Србијом ефикасно, када је реч о владиним пословима и борби против корупције”, истиче се у саопштењу.
За природну средину и енергију 16% средстава из IPA
Подаци из извештаја Ревизорског суда показују да је између 2007. и 2013. године у Србији из IPA програма највише новца отишло за друге активности у вези са правном тековином ЕУ и хоризонталне активности – 195 милиона евра или 16,2%.
За природну средину, климу и енергију из IPA је додељено 192 милиона евра или 16% укупне суме.
У друштвени развој Србије из IPA у посматраном периоду је усмерен 171 милион евра (14,2% укупне суме), у реформу јавне управе 164 милиона (13,6%) а у транспорт 146 милиона (12,1%).
За правосуђе и унутрашње послове из IPA је додељено 117 милиона евра (9,7%), а за развој приватног сектора и пољопривреду и рурални развој по 109 милиона (9,1%).
Препоруке Комисији
Европски ревизори препоручили су Комисији да у циљу унапређења програмирања, осмишљавања и спровођења IPA пројеката у Србији учини транспарентнијим одређивање приоритетних пројеката и да се процес одабира боље документује, као и да искористи искустава из претходних пројеката у Србији и другим земљама корисницама IPA.
Комисији се препоручује да систематски документује процену потребу, с обзиром на очекивани резултат пројекта и уговора, и да појача принцип постављања услова, нарочито када је реч о капацитету корисника да уради шта је потребно за висококвалитетан пројекат.
Европској комисији се предлаже и да успостави систем редовног извештавања о напретку, како би се обезбедила адекватна ревизија целог пројекта, као и да уведе систем провере користи од “производа” пројекта (студије, анализе) на средњи и дуги рок.
Када је реч о нефинансијској помоћи, односно структурном дијалогу са Србијом о питањима управљања и поступку децентализације, Суд је препоручио Комисији да подржи српске власти у даљој рационализацији националних стратегија и довршавању свеобухватног плана управљања јавним финансијама и да се унапреди механизам консултација са организацијама цивилног друштва.
Такође се Комисији предлаже да процени потребу за посебним мерама у борби против корупције у току израде пројекта и да предузме потребно да се Комисијин надзор интегрише у националне IPA структуре у процени управљања јавним финансијама.
Извор: Драган Благојевић, дописник агенције Бета, EurActiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар