Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Европски комесар Јоханес Хан је 10. новембра представљајући годишње извештаје о напретку земаља Западног Балкана и Турске ка ЕУ рекао да је “Србија учинила крупне кораке на путу ка Европској унији, што је приближава отварању првих поглавља у преговорима о чланству”. Хан је истакао да постоји “пуна нада” да ће Србија до краја године отворити прва поглавља у преговорима о чланству с ЕУ. Комесар за политику суседства и преговоре о проширењу истакао је да је Србија довршила акционе планове за кључна поглавља владавине права, постигла битне споразуме с Косовом и предузела кораке за успостављање регионалних веза.

“Србија је покренула програм амбициозних економских реформи и хумано се у крајње тешким околностима посветила решавању забележене избегличке кризе”, навео је он и додао да “Србија сад треба да настави да напредује даље на темељу овог напретка”.

Када је реч о мигрантској кризи, у извештају Комисије наводи се да Србија треба да у сарадњи са ЕУ настави да конструктивно приступа избегличкој кризи и да унапреди капацитете за прихват избеглица, али и да ради на решавању питања неоснованих захтева за азил које њени грађани подносе у ЕУ.

“Србији треба одати признање за конструктиван приступ у досадашњем односу према мигрантској кризи”, наводи се у делу извештаја о поглављу 24 – Правда, слободе и безбедност.

У наредних годину дана Србија треба да “у тесној сарадњи са чланицама ЕУ настави да конструктивно приступа” у реаговању на “мигираторну кризу” и унапреди систем управљања миграцијама и азила.

Србија треба да унапреди и прилагоди капацитете за прихват и смештај избеглица и миграната, као и да обезбеди стручно особље на централном и локалном нивоу за питање миграција, наводи се у извештају.

Констатује се да је Србија уложила значајне напоре у обезбеђивању помоћи и смештаја избеглица и миграната.

У извештају се наводи да је неопходно предузети што пре мере како би се унапредило обрађивање захтева за азил и развио механизам који ће омогућити да се издвоје особе којима је потребна заштита од економских миграната.

У Србији је у областима у поглављу 24 у целини постигнут “известан степен спремности” за примену европске правне тековине. “Известан напредак”, што је на скали од пет средња одредница, остварен је посебно у борби против тероризма и трговине дрогом.

Споразуми с Приштином

Србија је постигла нове споразуме и наставила да са мање или више успеха спроводи раније постигнуте договоре са Приштином, оцењује се у извештају ЕК.

Србија је и даље привржена примени Бриселског споразума из априла 2013. и нормализацији односа са Косовом, са којим је у августу постигла четири кључна споразума у оквиру тог процеса, наводи се у извештају.

“Предузети кораци су дали нов подстрек нормализацији односа и требало би да се на позитиван и конкректан начин одразе на свакодевни живот грађана Србије и Косова”, оцењује се у извештају.

Истиче се да је даљи напредак неопходан на плану нормализације односа како би Србија и Косово напредовали ка европској будућности.

У делу извештаја који се односи на нормализацију односа Србије и Косова наводи се да је дијалог омогућио нове конкретне резултате и у области правосуђа, интегрисања припадника Цивилне заштите у косовски систем, осигурања возила, царине и интегрисаног управљања административном линијом.

Укидање српских правосудних структура, на основу договора из фебруара 2015, добро напредује, а Србија је олакшала пријављивање српских судија и тужилаца у косовско правосуђе, оцењује се у извештају.

Србија је, како се наводи, наставила да примењује до сада постигнуте споразуме са Приштином, али нешто споријим темпом.

Извештај ЕК садржи посебан одељак о нормализацији односа Србије и Косова, али се не бави засебно поглављем 35 у оквиру ког је предвиђено да се прати напредак у дијалогу са Косовом.

Усклађеност са спољном политиком ЕУ 65%

Србија је ускладила своју политику у спољној, безбедносној и одбрамбеној политици, када је била позвана да то уради, са 26 од 40 ЕУ декларација и одлука Савета, оценила је ЕК.

То значи усклађеност од 65% према 62% у претходној години, наводи се у делу извештаја о напретку Србије на путу ка ЕУ за 2015. који се односи на поглавље 31 о спољној, безбедносној и одбрамбеној политици.

У тој области Србија у наредних годину дана треба да побољша усклађивање са декларацијама ЕУ и одлукама Савета, као и да усвоји прописе о механизму за праћење спровођења рестриктивних мера ЕУ, оценила је Комисија.

Комисија је навела да је Србија тренутно умерено припремљена на плану спољне, безбедносне и одмбрамбене политике указујући истовремено на известан напредак јер је Србија наставила да учествује у цивилним и војним мисијама.

У извештају се констатује да су се сусрети на високом нивоу Србије и Русије наставили, да су контакти са Украјином ојачани и да Србија даље унапређује односе са Кином.

Наводи се и да је Србија наставила активно да сарађује са међународним организацијама и у јануару је преузела председавање ОЕБС.

Додаје се и да је Србија у протеклих годину дана унапредила сарадњу са NATO кроз Индивидуални акциони план партнерства (IPAP).

Још треба да се ради на тржишној економији

Србија је добро одговорила на проблеме буџетског дефицита, тржишта рада и пословног окружења али су фискални дебаланси и даље високи а водећим секторима економије и даље су потребне реформе, оценила је Европска комисија.

У делу извештаја који се тиче економских критеријума, Комисија је оценила да је земља умерено припремљена за развој функционалне тржишне економије.

Упозорено је да је кредитна активност у Србији и даље слаба, делом и због високог нивоа ненаплативих зајмова, док је приватни сектор, према оцени Комисије, неразвијен а стање у том сектору отежавају слабости у домену владавине права.

ЕК је навела да Србија, у складу са препорукама ЕУ на плану економије из маја 2015, у наредној години треба да усмери посебну пажњу у напоре за смањење буџетског дефицита и јавног дуга, развој приватног сектора кроз реструктурисање и приватизацију државних предузећа, решавање проблема стагнације раста кредита, као и ненаплативих зајмова, и спровођење реформе јавне администрације.

Када је реч о капацитету да издржи притисак конкуренције и тржишних снага унутар Европске уније, ЕК је оценила да је Србија умерено спремна.

Наводи се да је Србија остварила известан напредак у даљем отварању тржишта рада и пружању подршке развоју малих и средњих предузећа.

Међутим, образовни систем Србије и даље је неефикасан, инфраструктура је неразвијена а сива економија и државна помоћ и даље су знатни.

Србија на том плану у наредних годину дана мора да се посвети унапређењу квалитета образовног система и његовом усклађивању са потребама тржишта рада, подстицању приватних инвестиција и убрзавању спровођења јавних инфраструктурних пројеката, као и обезбеђењу транспарентног оквира државне подршке приватном сектору са фокусом на мала и средња предузећа.

Иначе, овогодишње извештаје о напретку земаља у европским интеграцијама одликује нови систем оцењивања који треба да пружи јаснији увид у то шта земље треба да учине у краткорочном и дугорочном периоду. Нови систем оцењивања односи се на постојеће стање у некој области и на остварени напредак.

Извор: Бета, EurActiv.rs