Влада Републике Србије
Србија је на 65. месту у свету према глобалном индексу конкурентности (GCI) за 2018. који објављује Светски економски форум (WEF), објављено је 17. октобра. Најконкурентнија светска економија су САД, најмање конкурентна Чад, а Немачка је најбоље пласирана европска економија. WEF је у новом извештају указао на нове изазове за конкурентност у условима четврте индустријске револуције у свету.
У конкуренцији је било 140 земаља, а Србија је добила оцену 60,9 и за пет места је побољшала позицију у односу на 2017. годину.
Србија је остварила побољшање и напредак у скоро свим стубовима конкурентности, а побољшању наше позиције највише су допринели: макроекономска стабилност, образовање и вештине, тржиште производа и финансијски систем.
Једино погоршање фактора конкурентности забележено је у делу који прати развијеност и квалитет институција.
Министар финансија Синиша Мали рекао је да је за Србију важно то што је напредовала пет места на индексу који је веома важан за конкурентност и атрактивност Србије за потенцијалне инвеститоре.
“Оно што ме још више охрабрује је што имамо већи раст у односу на све земље у региону и кад посматрате све земље које су у овом индексу, њих 140, имамо раст изнад просека. То доказује да смо на правом путу реформи нашег система и да из године у годину повећавамо квалитет живота и животни стандард грађана Србије”, рекао је Мали.
Он је истакао и да га као министра финансија највише радује то што је Србија добила највишу оцену за макроекономску стабилност и додао да је Влада много на томе радила претходних година.
Навео је да је у првих шест месеци раст БДП био 4,9%, што се пресликава и на стопу незапослености која је смањења на испод 12%.
Он је нагласио да је у буџету за 2019. годину опредељено преко 200 милијарди динара за капиталне инвестиције, што је 25 милијарди више него 2018. године.
Најавио је и да ће у 2018. бити милијарду евра извоза од ИТ индустрије и додао да ће до краја године Влада изаћи са пореским подстицајима за раст и развој тог сектора.
Извршна директорка Српске асоцијације менаџера Јелена Булатовић изјавила је да се, гледајући из угла привреде, дешавају позитивни помаци, да се администрација покренула, да је увођење е-управе довело до помака у смањењу државне бирократије.
“Има пуно простора за унапређење конкурентности Србије, од доследног спровођења реформи до фокуса улагања у технолошку спремност и софистицираност производних процеса”, рекла је она.
Директорка ФРЕН Јелена Жарковић рекла је да од свих стубова који мере конкурентност Србија има најбољи ранг у оквиру стубова који прате образовање и вештине и способност за стварање иновација.
“Светски економски форум у овогодишњем издању Индекса конкурентности посебну пажњу посвећује иновацијама и указује на њихов значај за дугорочни економски раст. С обзиром да су образовање и иновације блиско повезани, добри резултати у овим пољима дају оптимизам у погледу способности наше привреде да генерише економски раст у наредном периоду”, рекла је она.
Из анкете привредника боља оцена добијена је на питања о приступачности финансирања малих и средњих предузећа, доступности капитала за нове предузетничке подухвате и стабилности банкарског система. Поред ових оцена, знатно је смањен и степен учешћа лоших кредита у укупно пласираним у односу на 2017. годину, што је додатно утицало на бољу оцену овог стуба.
У региону су слабије пласиране Хрватска, која је на 68. месту, Црна Гора је на 71, Албанија на 76, Македонија на 84, а БиХ на 91. месту.
Боље пласиране земље су Словенија, која је на 35. месту, Мађарска је на 48, Бугарска на 51. и Румунија на 52. месту.
GCI је најпознатији и највише коришћени индекс конкурентности који показује позицију земље у свету, а мери се стање у институцијама и инфраструктури, макроекономска стабилност, тржиште производа и рада, финансијски систем, величина тржишта, пословна динамика и капацитет за иновације, као и развијеност здравственог и образовног система.
Балкан нема основну инфраструктуру за иновације
У извештају WEF наводи се да карактер економске конкурентности у свету, који све више трансформишу нове, дигиталне економије, намеће нове изазове владама и бизнису.
WEF је за извештај користио нову методологију како би у пуној мери сагледао динамику светске економије у 4. индустријској револуцији.
Форум је указао да фактори који ће у будућности значајно утицати на конкурентност никада раније нису били у фокусу главних политичких одлука, укључујући предузетничку културу, отвореност, агилност, генерисање идеја.
Најконкурентније у свету су САД, понајвише захваљујући “живој” култури предузетништва, тржишту рада и финансијском систему.
Од чланица Групе 20 индустријски развијених земаља међу првих десет на глобалној листи су Немачка, на 3. месту, Јапан, на 5, и Велика Британија, на 8.
Резултати Групе 20 су неуједначени па је разлика између САД и Аргентине, која је најслабије рангирана чланица те групе у Глобалном индексу конкурентности, чак 80 места.
И у Европи су разлике приметне – ту су веома конкурентан севрозапад, релативно конкурентан југозапад, североисток који напредује и југоисток који заостаје.
Упркос сталним немирима у сфери политике, основни фактори конкурентности у Европи, попут здравства, обазовања, инфраструктуре и вештина, чврсто су укорењени, истиче се у извештају WЕФ.
Шведска је са 9. местом међу 140 земаља најбоље пласирана нордијска земља, а међу 20 најконкурентнијих у свету је и Француска, на 17 позицији.
Највећи диспаритети у региону Европа леже у националним иновационим “екосистемима”, са земљама источне Европе и Балкана којима недостаје основна инфраструктура за иновације с једне стране и земљама попут Немачке и Швајцарске које постављају глобалне стандарде за иновације с друге.
У групи БРИКС, која окупља велике економије које се брзо развијају, најконкурентнија је Кина, на 28. месту глобалне листе, а следи Русија на 43. и то су једине две земље из групе међу првих 50.
Индија се у протеклих годину дана попела за пет места, на 58. и уједно је чланица Групе 20 која је највише напредовала.
Јужна Африка је међутим пала за пет места, на 67, док је Бразил склизнуо за три позиције, на 72. на светској листи Форума.
Извор: Бета, EURACTIV.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар