Влада Републике Србије
Чињеница да пољопривреда запошљава велики део радне снаге и има важно место у буџету ЕУ, али и земаља кандидата, као и да Заједничка пољопривредна политика (CAP) садржи четвртину свих правних тековина ЕУ, говори о значају тог сектора, речено је 22. јуна на брифингу о поглављу 11 у преговорима о приступању ЕУ које се односи на пољопривреду и рурални развој. Експерти кажу да српски пољопривредници морају озбиљно да се припреме за трошење далеко већих средстава када буду у ЕУ али и много јачу конкуренцију.
Рихард Маша из Делегације ЕУ у Србији истакао је на брифингу за новинаре у ЕУ Инфо центру да је у поглављима 11, 12 (безбедност хране) и 13 (рибарство), уз поглавље 27 о природној средини, концентрисано 50 и више процената европске правне тековине.
Маша је рекао да је Србија напредовала у преговорима о поглавју 11, да је скрининг готов и указао на значај акционог плана за транспоновање европских прописа у српско законодавство, као и на значај изградње административних капацитета министарстава, агенција и других служби.
Експерт пројекта Правна подршка преговорима (PLAC II) Мирослав Божић рекао је да поглавље 11 представља најзначајнији део правне тековине ЕУ, преко 100.000 станица правила, и да је потребно поступно усвајање.
Божић је истакао да је у буџету ЕУ за 2014-2020. за CAP намењено 408 милијарди евра од чега готово 77% за први стуб – директна плаћања и тржишни подстицаји, а остало за други стуб – рурални развој.
Стучњак пројекта PLAC II, кроз који ЕУ помаже Србији да побољша усклађеност домаћег законодавства са правним тековинама ЕУ и спровођење правних аката и да унапреди капацитете релевантних институција за вођење приступних преговора, оценио је да је лакше користити директна плаћања него средства за рурални развој.
“Зато је важна изградња административних капацитета данас, да би сутра могли да потроше средства”, истакао је Божић.
Он је говорио и о Заједничкој организацији тржишта пољопривредних производа у ЕУ (CMO) на коју је раније одлазило 90% буџета CAP а данас мање од 5%.
CMO подразумева низ различитих мера и правила која се примењују у организовању јединственог пољопривредног тржишта ЕУ. Обухвата мере првог стуба CAP изузев директних плаћања.
Божић је говорио и о реформи CAP у сусрет 2020. чији су основни циљеви конкуретна и одржива производња хране, одрживо управљање природним ресурсима и уравнотежен територијални развој.
Саветник министра задуженог за евроинтеграције Србије Данило Голубовић истакао је да је CAP, који садржи обавезујућа правила за све чланице ЕУ, једна од најстаријих заједничких политика ЕУ.
Он је рекао и да ће усклађивање са ЕУ у области пољопривреде Србији, када уђе у ЕУ, донети приступ јединственом тржишту, више потрошача, јединствене цене, подршку пољопривредницима, регулацију на плану конкуренције.
Србија спрема капацитете за програм IPARD
Србија убрзано ради на уклањању недостатака које је уочила Европска комисија у вези капацитета Управе за аграрна плаћања, која је предуслов за коришћење претприступних фондова ЕУ за пољопривреду (IPARD), рекао је Данило Голубовић из кабинета министра задуженог за европске интеграције.
Након доласка и налаза ревизије ЕК, сви учесници у том послу из министарстава пољопривреде и финансија раде на томе да се уклоне уочени недостаци, казао је саветник у кабинету министра без портфеља задуженог за европске интеграције.
Голубовић је рекао и да је влада направила IPARD групу на челу са министарством финансија и да се сваких 14 дана анализира шта је до сада урађено.
“А урађено је доста и сада ствари иду у добром правцу”, рекао је Голубовић новинарима на маргинама брифинга о поглављу 11 у преговорима са ЕУ.
Како је додао, у току је реконструкција зграде Србијашума где би требало да се раде прве две мере из програма IPARD.
План је да се до краја августа заврши комплетна реконструкција и да се након тога поново позове ЕК у ревизију.
“Када ће то бити, зависи од њих (ЕК), а након њиховог доласка, као и парцијално, како буде завршен одређени део активности, обавештаваћемо јавност јер не желимо више ништа да предвиђамо”, казао је Голубовић додајући да “поједине ствари не зависе од нас, већ од оних који ће вршити контролу”.
Према његовим речима, паралелно се ради и едукација новозапослених у Управи за аграрна плаћања.
“Јавност жељно очекује почетак апликација за IPARD али је битно да тај посао буде пре свега одрађен добро”, закључио је саветник министра задуженог за европске интеграције.
Први конкурси за програм IPARD II очекују се на јесен. Реч је о програму бесповратних средстава ЕУ у области руралног развоја за период 2014-2020. укупне висине готово 230 милиона евра.
Извор: europa.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар