Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Србија по минималној заради спада у групу земаља са ниским минималцем, а тај износ је нижи него у већини земаља ЕУ и неким земљама региона, попут Црне Горе. Иако повећан од ове године за око 1.000 динара на 20.328 динара нето у августу, минималац је, изражен у еврима према прорачуну Еуростата, остао непромењен у односу на 2013, односно чак опао за четири евра. За покривање основне потрошачке корпе, која предвиђа само базичне трошкове и практично не оставља простор за ставке попут образовања, потребно је нешто више од једног и по минималца, док је за просечну корпу потребно три минималца. Влада Србије одлучила је 14. септембра, након неуспеха социјалних партнера да се о томе договоре, да ће минимална зарада у 2016. остати непромењена.

Минимална зарада у Србији формира се по часу, па месечни износ за пуно радно време варира од месеца до месеца, у зависности о броја радних дана. У 2015. најнижа је била у фебруару 19.360 динара, а највиша у јулу 22.264 динара, колико ће износити и у децембру.

Према проценама синдиката из 2014, минималац у Србији прима око 400.000  људи, с тим што сваком другом послодавци не исплаћују ни толико. С друге стране, велики број људи само званично прима минималну зараду, док остало добија на црно.

С незапосленошчу од близу 20% у зависности од квартала, и стопом активности која се по званичним подацима повећава и мало премашује 50%, плате у приходима просечног српског домаћинства чине 48%, док пензије готово да достижу трећину (29,2%), а слична ситуација била је и у 2014, показују подаци Републичког завода за статистику.

Просечна зарада у јулу износила је 45.601 динар нето, и мало више него дупло је виша од минималца. Плата је реално готово непромењена (односно за 0,1% нижа) него у јулу 2014. године. Опште је мишљење да је просечна плата нижа од такозване средње плате (медијане), од које половина грађана добија више а половина мање. Ово није неуобичајено за привреде у свету, због драстичне разлике између примања руководећих позиција и нижих кадрова. Подаци о средњој плати не објављују се у Србији, а редовних података нема ни за ЕУ.

У Србији су плате у јавном сектору више него у приватном, али је након смањења зарада у јавном сектору крајем 2014 та разлика мања него у већини европских земаља, према процени Кварталног монитора. Како се наводи у овој публикацији, сада је у Србији разлика до 20% просечне плате у приватном сектору, уз ограду да методологија израчунавања није у потпуности иста као у ЕУ.

Сектор са највишим платама у Србији је информисање и комуникације, при чему тај износ „носе” програмске активности и емитовање са 85.000, телекмуникације 83.800 динара, и рачунарско програмирање и консултантске делатности 169.343 динара. Натпросечне плате су и у енергетици – у рударству 74.895 динара нето, а у снабдевању електричном енергијом, гасом и паром 76.833 динара, као и у финансијским делатностима и осигурању – 76.477 динара.

На другој страни лествице су услуге смештаја и исхране са примањима од 27.768 динара.

Подстанари ван статистике

За покривање просечне потрошаке корпе потребна је једна и по просечна плата, или једна просечна и један минималац.

Према Анкети о потрошњи домаћинстава, просечни износ расположивих седстава по становнику је 58.800 динара, што је за 8.000 мање од просечне корпе.

Иако нешто реалнија од минималне потрошачке корпе, у којој је за образовање предвиђен износ од 119 динара месечно, а за одећу и обућу 1.227 динара, и просечна корпа је далеко од луксуза.

Њоме је тако шредвиђено дневно 175 грама воћа и воћних прерађевина по члану домачинства, претежно јабука, по 156 грама меса и  месних прерађевина, укључујући и сухомеснате производе, за комуникације 1.756 динара, чиме не може да се покрије пакет услуга који садржи интернет и фиксни телефон.

Проблем је и што ниједна корпа не предвиђа подстанарски статус, па је за становање у стандардној корпи предвиђено 13.078 динара, што укључује и воду, струју, гас и друга горива.

Ко су сиромаси ЕУ?

Овако неповољна социјална слика, која је последица слабог економског опоравка, одражава се и у минимланој заради. Послодавци су у оквиру Социјално-економског савета одбили захтев синдиката да се зарада повећа са 121 динар по сату на 143,5 динара, што би месечну нето зараду за пуно радно време повећало са око 20.000 на око 24.000.

Србија са бруто износом од 235,04 евра према процени Еуростата спада у европске земље са најнижом минималном зарадом.

У ЕУ мању зараду од Србије ове године имају Бугарска (184,07 евра) и Румунија (217,5 евра). У ЕУ су  међу темљама са минималном зарадом испод 500 евра још Литванија (300), Мађарска (332), Чешка (332), Летонија (360), Словачка (380), Естонија (390), Хрватска (396) и Пољска (410).

Минималне зараде између 500 и 800 евра имају Португалија, Грчка, Шпанија, Малта, и Словенија.

Седам земаља има зараде веће од 1.000 евра. То су Луксембург са 1.923 евра, Холандија 1.502 евра, Белгија са 1.502 евра, Немачка 1.473 евра, Француска 1.458 евра Велика Британија са 1.379 евра и Ирска са 1.462 евра.

Прописани минималац нема шест земаља – Данска, Италија, Кипар, Аустрија, Финска и Шведска. Немачка је минималац увела тек ове године.

Од земаља региона обухваћених извештајем Еуростата, минимална зарада је најмања у Албанији (157 евра), а следи Македонија са 214 евра и Црна Гора са 288 евра.

Написала: С.В., преузето са www.euractiv.rs