Vlada republike SrbijeВлада Републике Србије

Jezici

Србија побољшала ранг за 9 места на листи Светске банке

Објављено 30.10.2015.

Biznis - ilustracijaСрбија је ове године на 59. месту листе Светске банке о условима пословања, што је реалан раст од девет места у односу на претходну годину, а најзначајније спроведене реформе забележене су у областима издавања грађевинских дозвола и лакоће плаћања пореза.

Србија је међу првих 15 земаља по напретку мереном смањењем удаљености од најбољег резултата, али је и даље међу најниже рангиранима међу земљама ЕУ и региона.

Прошле године је Србија била на 91. месту, али су од тада показатељи који се мере проширени, што је погодовало Србији која би на прошлогодишњој листи, када се укључе методолошке промене, била 68.

Од чланица ЕУ најбоље рангиране су Данска на 3. месту, Велика Британија на 6. и Шведска на 8. месту, док су најгоре рангиране, и уједно једине чланице ЕУ које су иза Србије, Грчка – на 60, Луксембург – на 61. месту и Малта на 80. месту.

Македонија је најбоља међу земљама региона, на 12. месту, иза само четири земље ЕУ, и испред највеће светске привреде – Немачке. Хрватска која је и чланица ЕУ налази се на на 40. месту, Црна Гора на 46, а иза Србије су Косово на 66, Босна и Херцеговина на 79. и Албанија на 97. месту.

Листа Светске банке јесте значајан извор информација за инвеститоре али није свеобухватна јер не узима у обзир неке значајне показатеље попут безбедности, величине тржишта, макроекономске стабилности, стања финансијског система, распрострањености мита и корупције и нивоа обуке и вештина радне снаге, а и посматране области се оцењују кроз низ уских прецизно дефинисаних показатеља.

Србија је најниже рангирана по плаћању пореза по чему је 143. са 244 сата годишње, 42 плаћања и укупном стопом од 39,7 одсто профита. У Македонији која је 7. по овом показатељу има 7 уплата током године и за измирење обавеза потребно је 119 сати годишње, а стопа износи 12,9 одсто, док у Немачкој која је при средини листе на 72. месту има девет уплата, за које је потребно 218 радних сати, а укупна стопа износи 48,8 одсто профита.

Србија је најбоља по прекограничној трговини, по чему је 23. у свету. Овај показатељ обухвата време потребно за увоз и извоз и трошкове, и по њему доста чланица ЕУ деле прво место, укључујући Француску, Чешку и Хрватску док је Немачка на 35. месту, БиХ на 28, Македонија на 26, а Албанија на 37. месту.

Од прошлог извештаја Србија је појефтинила грађевинске дозволе укидањем доприноса за уређивање грађевинског земљишта, и олакшала плаћање пореза увођењем електронског система за пријаву и плаћање ПДВ-а и доприноса за социјално осигурање, као и укидањем накнаде за коришћење градског грађевинског земљишта.

У тим областима је међутим забележено и отежавање, увођењем обавезне инспекције изграђених темеља и подизањем пореске стопе на имовину и накнаде за заштиту и унапређење животне средине.

Србија је на 65. месту по започињању пословања, на 59. по добијању кредита, на 23. по међународној трговини, на 50. по стечајном поступку, 139. по добијању грађевинских дозвола, 63. по електрификацији, 73. по регистрацији имовине, 81. по заштити мањинских инвеститора, 143. по плаћању пореза и 73. по спровођењу уговора.

Напоменуто је да ће утицај обједињене процедуре за грађевинске дозволе уколико примену потврде учесници приватног сектора, као и неколико реформи о плаћању пореза које су ступиле на снагу током 2015. године, бити обухваћени наредним извештајима Светске банке.

Србија је повећала број бодова по удаљености до најбољег резултата са 3,16 процентних поена, са 65,25 на 58,41 бодова, и по том напретку је међу 15 најбољих у свету.

Највише реформи на свету спровео је Казахстан, седам унапређења пословних прописа, и сада се налази на 41. месту а следе Русија (на 51. месту) и Кипар (47. место) са по пет реформи.

У извештају се наводи да се и кратким увидом у листу може закључити да 30 привреда са најбољим резултатима нема мало прописа, већ су добра правила која омогућавају ефикасно и транспарентно функционисање фирми и тржишта уз заштиту јавног интереса. Додаје се и да привреде са добрим скором у Извештају о условима пословања имају добар ранг и у другим међународним рангирањима, попут Светског извештаја о конкурентности и извештаја Транспаренси интернешенала о перцепцији корупције.

Први на листи су Сингапур, Нови Зеланд, Данска, Јужна Кореја и Хонг Конг, док су на зачељу Еритреја, Либија, Јужни Судан, Венецуела и Централноафричка Република.  Од ваневропских великих привреда, САД су на 7. месту, Аустралија на 13, Русија на 51, Кина на 84, Бразил на 116, а Индија на 130. месту.

Написала: С.В., преузето са www.euractiv.rs

Коментари

 
0

 Подели

Оставите коментар

Унесите коментар


Име


e-mail


website


Повезане вести

Билтен о социјалном укључивању

Архив билтена о социјалном укључивању

Актуелности > <

Калкулатор социјалних давања

Блог > <

Актуелни документи > <

Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији
децембар, 2021 arrow right pdf [3 MB]
SILC у Републици Србији: Методолошки оквир и анализа изабраних показатеља сиромаштва и неједнакости
децембар, 2021 arrow right pdf [2 MB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај особа које живе са HIV
децембар, 2021 arrow right pdf [305 KB]
Е2Е: Утврђивање институционалног оквира за успостављање Националне стандардне класификације занимања у Србији
децембар, 2021 arrow right pdf [709 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај националних мањина
децембар, 2021 arrow right pdf [174 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај миграната и тражилаца азила
децембар, 2021 arrow right pdf [219 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај деце
децембар, 2021 arrow right pdf [439 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај младих
децембар, 2021 arrow right pdf [456 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај старије популације
децембар, 2021 arrow right pdf [307 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај ЛГБТИ особа
новембар, 2021 arrow right pdf [164 KB]