Србија је ове године на 59. месту листе Светске банке о условима пословања, што је реалан раст од девет места у односу на претходну годину, а најзначајније спроведене реформе забележене су у областима издавања грађевинских дозвола и лакоће плаћања пореза.
Србија је међу првих 15 земаља по напретку мереном смањењем удаљености од најбољег резултата, али је и даље међу најниже рангиранима међу земљама ЕУ и региона.
Прошле године је Србија била на 91. месту, али су од тада показатељи који се мере проширени, што је погодовало Србији која би на прошлогодишњој листи, када се укључе методолошке промене, била 68.
Од чланица ЕУ најбоље рангиране су Данска на 3. месту, Велика Британија на 6. и Шведска на 8. месту, док су најгоре рангиране, и уједно једине чланице ЕУ које су иза Србије, Грчка – на 60, Луксембург – на 61. месту и Малта на 80. месту.
Македонија је најбоља међу земљама региона, на 12. месту, иза само четири земље ЕУ, и испред највеће светске привреде – Немачке. Хрватска која је и чланица ЕУ налази се на на 40. месту, Црна Гора на 46, а иза Србије су Косово на 66, Босна и Херцеговина на 79. и Албанија на 97. месту.
Листа Светске банке јесте значајан извор информација за инвеститоре али није свеобухватна јер не узима у обзир неке значајне показатеље попут безбедности, величине тржишта, макроекономске стабилности, стања финансијског система, распрострањености мита и корупције и нивоа обуке и вештина радне снаге, а и посматране области се оцењују кроз низ уских прецизно дефинисаних показатеља.
Србија је најниже рангирана по плаћању пореза по чему је 143. са 244 сата годишње, 42 плаћања и укупном стопом од 39,7 одсто профита. У Македонији која је 7. по овом показатељу има 7 уплата током године и за измирење обавеза потребно је 119 сати годишње, а стопа износи 12,9 одсто, док у Немачкој која је при средини листе на 72. месту има девет уплата, за које је потребно 218 радних сати, а укупна стопа износи 48,8 одсто профита.
Србија је најбоља по прекограничној трговини, по чему је 23. у свету. Овај показатељ обухвата време потребно за увоз и извоз и трошкове, и по њему доста чланица ЕУ деле прво место, укључујући Француску, Чешку и Хрватску док је Немачка на 35. месту, БиХ на 28, Македонија на 26, а Албанија на 37. месту.
Од прошлог извештаја Србија је појефтинила грађевинске дозволе укидањем доприноса за уређивање грађевинског земљишта, и олакшала плаћање пореза увођењем електронског система за пријаву и плаћање ПДВ-а и доприноса за социјално осигурање, као и укидањем накнаде за коришћење градског грађевинског земљишта.
У тим областима је међутим забележено и отежавање, увођењем обавезне инспекције изграђених темеља и подизањем пореске стопе на имовину и накнаде за заштиту и унапређење животне средине.
Србија је на 65. месту по започињању пословања, на 59. по добијању кредита, на 23. по међународној трговини, на 50. по стечајном поступку, 139. по добијању грађевинских дозвола, 63. по електрификацији, 73. по регистрацији имовине, 81. по заштити мањинских инвеститора, 143. по плаћању пореза и 73. по спровођењу уговора.
Напоменуто је да ће утицај обједињене процедуре за грађевинске дозволе уколико примену потврде учесници приватног сектора, као и неколико реформи о плаћању пореза које су ступиле на снагу током 2015. године, бити обухваћени наредним извештајима Светске банке.
Србија је повећала број бодова по удаљености до најбољег резултата са 3,16 процентних поена, са 65,25 на 58,41 бодова, и по том напретку је међу 15 најбољих у свету.
Највише реформи на свету спровео је Казахстан, седам унапређења пословних прописа, и сада се налази на 41. месту а следе Русија (на 51. месту) и Кипар (47. место) са по пет реформи.
У извештају се наводи да се и кратким увидом у листу може закључити да 30 привреда са најбољим резултатима нема мало прописа, већ су добра правила која омогућавају ефикасно и транспарентно функционисање фирми и тржишта уз заштиту јавног интереса. Додаје се и да привреде са добрим скором у Извештају о условима пословања имају добар ранг и у другим међународним рангирањима, попут Светског извештаја о конкурентности и извештаја Транспаренси интернешенала о перцепцији корупције.
Први на листи су Сингапур, Нови Зеланд, Данска, Јужна Кореја и Хонг Конг, док су на зачељу Еритреја, Либија, Јужни Судан, Венецуела и Централноафричка Република. Од ваневропских великих привреда, САД су на 7. месту, Аустралија на 13, Русија на 51, Кина на 84, Бразил на 116, а Индија на 130. месту.
Написала: С.В., преузето са www.euractiv.rs
Оставите коментар