Влада Републике Србије
Србија је међу 96 земаља у којима живи 90% светске популације старије од 60 година на 78. месту по квалитету живота старијих и слабије је позиционирана него годину дана раније. Глобални индекс старења за 2014. објављен 1. октобра, на Међународни дан старијих, показао је да најквалитетније живе старији у Норвешкој, Шведској, Швајцарској, Канади, а најтеже је онима у Авганистану. Свет убрзано стари и до 2030. ће број старијих од 60 бити већи од броја деце млађе од десет година. Већ сада је старијих више него деце испод пет година.
Данас у свету живи 868 милиона људи старијих од 60 година, што чини готово 12% глобалне популације.
Процењује се да ће средином века број старијих премашити две милијарде, или петину светске популације, при чему ће у више десетина земаља, укључујући највећи део источне Европе, старији од 60 година чинити више од 30% популације.
Глобални индекс старења треба да помогне владама широм света да усвоје политике и институционалне оквире за унапређење квалитета живота старијих људи.
И Србија брзо стари
У делу извештаја о Србији наводи се да ће до 2030. године удео старијих од 60 година у њеној популацији бити 26,8% према 21,6% у 2014. док ће 2050. године 36,4% грађана Србије бити старије од 60 година.
Особа стара 60 година у Србији може да очекује 19 година живота и то 15,7 година живота у здрављу.
Глобални индекс старења прави се на основу четири важна аспекта живота старијих људи – сигурности прихода, здравственог стања, личних капацитета и елемената окружења. Сваки од тих фактора оцењује се на бази неколико индикатора.
Србија је најбоље резултате показала код сигурности прихода, где је заузела 49. место захваљујући томе што 81% људи старијих од 65 година прима пензију, као и томе што је покривеност социјалним осигурањем од 83% нешто виша од просека.
У извештају се наводи да старији од 65 година у Србији нису много сиромашнији од осталих али да су њихове пензије у приличном броју случајева једини извор прихода у породицама. У просеку пензија старије особе покрива 36% расхода домаћинстава.
Перформансе Србије у области здравства, где је 62. на светској листи, оцењене су као осредње. У том домену као изазов за старије који пате од хроничних болести наводи се немогућност да плате партиципације за квалитетну здравствену негу.
Указује се и на недовољну геријатријску службу која је уз то концентрисана у градовима.
Код фактора окружења Србија је још слабија, на 67. месту, јер су јој три од четири индикатора испод просека – социјална повезаност, грађанска слобода и задовољство јавним превозом.
Наводи се да су стари често жртве пљачки и злостављања и у 2013. се 13% свих пријављених случајева злостављења односило на злостављање старијих.
Најгоре је Србија пласирана по личним капацитетима, на 92. позицији, што је знатно ниже него 2013. а последица је пада стопе запослености старијих.
Како се наводи, иако је Националном стратегијом о старењу стављен нагласак на учење током целог живота, подршка образовним институцијама да пружају услуге старијима је недовољна. Због тога је за одрасле образовање скупо.
У извештају се указује и да Национална стратегија о старењу истиче 2015. године.
Србија је у 2013. години у Глобалном индексу старења била 64. од укупно 91 земље.
Шведска најбоља у ЕУ
У извештају је посебна пажња посвећена пензијама и томе колико оне помажу старијима да остану активни и самодовољни. Указано је на позитиван пример више латиноамеричких земаља, укључјући Боливију, Перу и Мексико, које су предузеле мере да обезбеде пензије и старијима који у младости нису уплаћивали пензијско.
Тако је перуанска влада 2011. године покренула програм у оквиру кога старији људи који живе у екстремном сиромаштву добијају око 90 долара на свака два месеца.
У Европској унији су најбоље позициониране по квалитету живота за старије особе Шведска на другом и Немачка на петом месту светске листе.
Од чланица ЕУ из окружења Словенија је 29. по квалитету живота старијих људи, Румунија је 41, Мађарска 46, Бугарска 56. а Хрватска 67.
На Западном Балкану боље од Србије су Албанија на 53. месту листе и Црна Гора на 68.
Шире гледано, САД су осме на листи, Јапан је девети, Кина 48, Русија 65. а Индија 69.
Глобални индекс старења ради Хелпејџ интернешенел (HelpAge International), непрофитна организација са седиштем у Лондону и афилијацијама у 65 земаља. У Србији је партнер Хелпејџа Црвени крст.
Циљ те организације је да помогне старијима да се изборе са дискриминацијом, превазиђу сиромаштво и живе безбедно и активно.
Извор: EurActiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар