Влада Републике Србије
Европска банка за обнову и развој (EBRD) смањила је процену економског раста у Југоисточној Европи (SEE) у 2015. а највише су снижене прогнозе за Србију и Бугарску, објавио је 19. јануара европски кредитор. Процене раста Црне Горе и Македоније су повећане док су за Албанију, БиХ и Косово остале на нивоу из септембра. EBRD указује да ће већина земаља у региону, с озбиром да су нето увозници нафте и гаса, имати користи од пада цена енергената на светском тржишту, што свакако не важи за Русију чији ће БДП пасти за готово 5%. За цео регион у којем делује EBRD предвиђа мали пад БДП у 2015. години.
Економске тешкоће Србије из 2014, као последица поплава, вероватно ће се наставити и EBRD сада у Србији у 2015. очекује раст од само 0,5% према расту од 2% прогнозираном у септембру, наводи се у новим економским прогнозама.
EBRD оцењује да ће нови програм Међународног монетарног фонда (ММФ), који се очекује на пролеће, помоћи да се у Србију врате фискална дисциплина и поверење инвеститора.
Међутим, аранжман са ММФ пратиће мере штедње које ће деловати депрецирајуће на домаћу тражњу на кратак рок, наводи се у новом извештају EBRD.
У већој мери EBRD је смањио и прогнозу раста Бугарске у 2015, на 0,8% са септембарских 2%, а због проблема у банкарском сектору и слабе домаће тражње. Како се наводи, домаћу тражњу додатно ће ограничити мање инвестиције због одустајања од пројекта гасовода Јужни ток.
Истовремено је прогноза овогодишњег привредног раста Црне Горе повећана на 3% са 2,5% због већег прилива директних страних улагања и напретка у великим инфраструктурним пројектима.
И Македонија ће имати већи раст, од 3,5% према у септембру прогнозирана 3%, чему ће највише допринети снажан извоз.
Прогнозе раста у 2015. години за Албанију, Босну и Херцеговину (БиХ) и Косово EBRD је оставио на септембарском нивоу од 2,5 односно 2,7 односно 3,5%.
EBRD није променио ни процену раста Румуније (2,8%), највеће економије у региону SEE. У тој земљи кредитор очекује да раст поверења и инвестиција, као и ниже цене нафте, делују као противтежа појачаним геополитичким тензијама и неизвесности око економије зоне евра.
Економски раст у Југоисточној Европи у 2015. години EBRD сада прогнозира на 2,2% према 2,6% јесенас.
За цео регион у којем је ангажован EBRD за 2015. прогнозира пад привредних активности од 0,3% док се у септембру 2014. године рачунало на раст од 1,7%.
EBRD наводи да је пад светских цена нафте појачао притисак на Русију, чија економија и тако није у добром стању, и такође погодио економски раст у земљама извозницама енергената и другим земљама блиско повезаним са највећом економијом на истоку Европе.
Економсти EBRD прогнозирају да ће бруто домаћи производ (БДП) Русије у 2015. пасти за готово 5%. У септембру је у Русији очекиван пад БДП од само 0,2%.
Међутим, EBRD напомиње да од нижих цена сировина користи имају земље Централне и Југоисточне Европе, као и Јужног и Источног Медитерана, што ће им помоћи да делом надокнаде негативне ефекте слабе тражње у земљама зоне евра.
Ризици
Водећи ризик за раст у региону EBRD види у даљем паду цена нафте који би појачао притисак на економију Русије, њен банкарски систем и рубљу, посебно у светлу чињенице да Русија у 2015. треба да врати иностранству дуг који се процењује на око 150 милијарди долара. Ту су и смањење руских девизних резерви, које су ипак још увек велике, и ограничен приступ међународном тржишту капитала.
Продубљивање кризе ликвидности у Русији негативно би деловало на економије Источне Европе и Кавказа и Централне Азије, што се већ показало у децембру 2014, наводи се у новом извештају EBRD.
И даље је велики геополитчки ризик везан за могућу ескалацију кризе око Украјине и Русије, која би имала озбиљне последице по цео регион у којем је EBRD ангажован, упозорава кредитор додајући да, упркос трилатералном споразуму који су постигле Украјина, Русија и ЕУ, постоји ризик од прекида испорука руског гаса Европи током зиме.
Такође, ескалација геополитичких потреса на Блиском истоку и у Северној Африци може да представља озбиљан ризик за земље Јужног и Источног Медитерана и Турску.
Ризик, посебно за економије зоне евра, представља и разлика између економских перформанси САД и зоне евра, уз слабију тражњу из Кине.
Исход избора у Грчкој 25. јануара такође би могао да допринесе повећању економских неизвесности у зони евра, као и избори у још неким земљама ЕУ у наредним месецима, укључујући Велику Британију.
Турбуленције у зони евра највећи утицај имале би на економије Централне Европе и балтичке земље и SEE, које су трговински и финансијски највише повезане са зоном евра.
Постоји међутим и могућност да економски раст у региону EBRD буде већи него што прогнозира кредитор у новом извештају, посебно уколико раст трговине да већи подстрек светској економији него што се очекује.
Извор: EurActiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар