Статистички подаци поуздан су показатељ стања у друштву : Инклузија

rast Републикa Србија се налази у процесу интензивних активности на плану хармонизације са стандардима и праксом Европске уније. Праћење и мерење резултата ових активности, нарочито у економској сфери, представља, у великој мери, обавезу званичне статистике. С обзиром на то да ова обавеза има трајни карактер и да ће изузетан значај имати и у периоду који ће уследити након приступања ЕУ, неопходно је да се уложе напори на јачању и развоју система званичне статистике.

Најважнији задатак званичне статистике јесте да пружи реалну слику друштвених и економских кретања у земљи, као и да обезбеди поуздан основ за доношење одлука на разним нивоима, од државне управе и других институција преко привредних субјеката, све до заинтересованих грађана.

Велика пажња у претходне три и више година била је усмерена на припрему и спровођење највећих статистичких акција: Пописа становништва, домаћинстава и станова 2011. и Пописа пољопривреде 2012. године, које се спроведе уз значајну финансијску подршку Европске уније. Након више од 50 година наша земља ће имати свеобухватан увид у пољопривредну производњу. Као основа за спровођење Пописа пољопривреде служили су подаци прикупљени Пописом становништва. Попис пољопривреде почео је 1. октобра и трајаће до 15. децембра ове године. У том периоду пописивачи, укупно њих 6.200, имају за задатак да ниједан педаљ коришћене обрадиве земље, ниједно грло стоке нити правно лице које се бави пољопривредом остане непописано. Пописом пољопривреде добиће се подаци о локацији газдинстава, земљишном фонду, наводњавању, употреби ђубрива и средстава за заштиту биља, броју грла стоке и кошницама пчела, органској производњи, пољопривредној механизацији, рибњацима, површинама под шумама, итд.

И поред спровођена ових великих акција Завод за статистику спроводи своје редовне активности и ради на даљем усклађивању са прописима ЕУ.

Сада је већ извесно да ћемо од наредне године почети са спровођењем истраживања које се у Европи сматра најрелевантнијим за потребе праћења сиромаштва, социјалне укључености, неједнакости и животног стандарда уопште. Реч је о Истраживању о приходима и животном стандарду (Survey on income and living conditions – SILC). У земљама ЕУ спровођење овог истраживања почело је још 2003. године, а за нас представља обавезу на путу европских интеграција. Иако Европска унија још увек није званично захтевала од Србије да уведе ово истраживање, Завод, у жељи да спремно сачека овај званичан захтев, иде корак испред и интензивно ради на обуци кадрова, изради методолошких упутстава, као и инструмената за спровођење овог истраживања.

Праћење сиромаштва је до сада било засновано на подацима добијеним Анкетом о потрошњи домаћинства (АПД). Међутим, прикупљање података за ово истраживања траје годину дана и обрада је могућа тек након истека тих годину дана, а фокус истраживања је на потрошњи домаћинстава. Како бисмо имали податке о сиромаштву који су упоредиви са ЕУ неопходно је у потпуности усагласити нашу са европском методологијом, по којој се сиромаштво изражава релативно, у односу на читаво становништво и то на основу укупних примања домаћинстава. То, на жалост, значи да нећемо имати податке који су упоредиви са подацима у периоду пре увођења SILC-а, али ћемо зато имати податке који ће бити упоредиви са другим земљама. Додатна предност новог истраживања, и новитет у статистици сиромаштва, је да ћемо моћи дугорочно да пратимо сиромаштво, јер ће свако домаћинство изабрано једне године у узорак бити праћено и у наредне три године, тако да ћемо имати увид у то како одређене политике (које се доносе у циљу смањења сиромаштва и повећања социјалне укључености) утичу на угрожена домаћинства.

Анкета о радној снази је једно од редовних истраживања РЗС-а које је у потпуности усклађено са европском статистиком. Анкета се спроводи два пута годишње (у априлу и октобру) и то на узорку од око 8.000 домаћинстава, а њом се добија велики број економских индикатора и индикатора социјалне укључености. План је да се од 2013. године спровођење ове анкете врши квартално, односно четири пута годишње.

Завод за статистику, у сарадњи са партнерима, био је ангажован и у Истраживању о коришћењу времена чији је значај у томе што се подацима указује на разлике у коришћењу времена различитих категорија становништва. Најважније су разлике у активностима и оптерећености жена и мушкараца у Републици Србији, посебно у вези с плаћеним и неплаћеним активностима у домаћинству. Прикупљени подаци представљају вредан извор података који могу да помогну у развоју и примени релевантних социјалних политика у вези са радом и поделом посла, културом, спортом, условима живота омладине, условима живота старих лица итд. Ово истраживање је важно и из перспективе родне равноправности, јер садржи податке о учешћу жена и мушкараца у основним дневним активностима.

Републички завод за статистику je 2004. године, уз помоћ УНИЦЕФ-а, покренуо базу података ChildInfo, касније DevInfo. Републичка DevInfo база података користи се за праћење реализације Миленијумских циљева развоја, социјалног укључивања и смањења сиромаштва, националног плана акције за децу, као и политика родне равноправности. Недавно је формирана и Општинска DevInfo база података која садржи званичне статистичке податке и кључне индикаторе до нивоа општине са циљем праћења стања и развоја општина. Крајем 2006. године, DevInfo систем је проглашен средством од посебног интереса за Републику Србију и постао је део редовног програма Републичког завода за статистику.

У последњем Извештају Европске комисије за Србију (2012), Завод за статистику је једна од најбоље оцењених институција, тј. оцењено је да је у области статистике учињен добар напредак у примени и усаглашавању методологија са стандардима ЕУ, као и одлично спровођење Пописа становништва 2011. године и почетак Пописа пољопривреде 2012. Ово нам представља изузетно задовољство и додатну мотивацију да унапређујемо рад званичне статистике.

Проф. Др Драган Вукмировић
Директор Републичког завода за статистику