Влада Републике Србије
Питање интеграције Рома једно је од најважнијих социјалних питања у коме је Србија направила озбиљне кораке, иако још има простора за напредак, нарочито када је реч о побољшању здравствене заштите, решавању стамбеног питања и завршавању школовања, оцењено је данас на скупу посвећеном политикама укључивања Рома и Ромкиња.
Обраћајући се учесницима скупа, потпредседница владе и министарка државне управе и локалне самоуправе Кори Удовички рекла је да је укључивање Рома једно од веома важних питања на путу ка Европској унији, у којима Србија може да се истакне.
“Када се погледају резултати анализа које спроводе Уједињене нације види се напредак у здравстевним аспектима, као и када је реч о укључивању ромске деце у основно образовање”, рекла је министарка, додајући да је и даље проблем што ромска деца ретко завршавају школовање.
“Не ради се само о томе да је неко ”испао” из друштва и да треба да се укључи, већ је реч о читавом процесу трансформације односа сарадње”, рекла је Удовички, подсећајући да у Европи живи 12 милиона Рома, од чега у Србији око 150.000 и да су они свуда искључени.
Она је истакла да се Србија активно укључила у Декаду Рома и да систематично ради на реализацији оквира ЕУ, кроз Стратегију за укључивање Рома, додајући да 56 јединица локалне самоуправе у Србији имају и свој акциони план.
Шеф делегације ЕУ у Србији Мајкл Девенпорт рекао је да је укључивање Рома проблем који треба што пре решавати у целој Европској Унији, као и да је Србија у потпуности укључена у тај процес.
Лидери у Европској унији, државама чланицама али и у државама кандидатима за чланство имају одговорност за укључивање Рома, нарочито када је реч о приступу здравственој заштити, школству, остваривању грађанских права, запошљавању, решавању стамбеног питања…, рекао је Девенпорт.
“Србија је постигла успех у уписивању правно невидљвих лица у матичне књиге, али је потребно донети још неке прописе како би се отклониле препреке за утврђивање држављанства. Такође, потребно је ојачати мрежу здравствених медијатора, као и педагошких асистената, побољшати положај Ромкиња, и донети потребне прописе у области становања”, поручио је Девенпорт.
Он је подсетио да је Европска комисија 2011. године донела Европски оквир за стратегије за укључивање Рома, на основу ког су државе чланице доносиле њихове акционе планове.
“У Финској је, на пример, број ромске деце у предшколском образовању порастао са два на 60 одсто, док је Мађарској 79 одсто ромске деце укључено у предшколско образовање”, навео је Девенпорт и додао да то још није довољно, али да је корак у добром смеру, када је реч о интеграцији ромске популације.
Директорка Канцеларије за људска и мањинска права Владе Србије Сузана Пауновић рекла је да од 2009. године у матичне књиге уписано 20.000 Рома што им омогућава и остваривање других права.
“Такође 369 средњошколаца уписано је прошле школске године, а здравствени медијатори обавили су чак 137.000 посета, што је омогућило припадницима ромске популације да по први пут добију здравствену заштиту”, рекла је Пауновићева.
Према њеним речима, Канцеларија је покренула процес за доношење новог документа о укључивању Рома, а да су на полазним основама радили заједно НВО, локалне самоуправе, ресорна министарства и Влада како би се створили темељи за нову, још бољу стратегију и један мерљив акциони план.
Радионицу о политикама укључивања Рома и Ромкиња организовале су Канцеларија за људска и мањинска права и Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Србије.
Извор: www.novimagazin.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар