Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Уколико би сутра био одржан референдум са питањем „Да ли подржавате учлањење Србије у ЕУ”, 55% грађана и грађанки Србије гласало би за, 25% против, док по 10% не би гласало или не зна шта би одговорило, резултат је најновијег истраживања јавног мњења Европска оријентација грађана Србије, које на сваких шест месеци спроводи Министарство за европске интеграције Србије. У односу на испитивање из јула 2018. године, постотак оних који би гласали за ЕУ остао је исти, али је за 4% порастао проценат грађана/ки који би гласали против учлањења.

Према испитивању, чланство Србије у ЕУ би било добра ствар према мишљењу 45% грађана/ки, а лоша из перспективе 23% становника/ца. У јулском истраживању, чланство Србије у ЕУ као добру ствар оценило је 48% грађана/ки, а као лошу 21%.

Од укупног броја испитаника и испитаница, 75% сматра да би реформе требало спроводити независно од европских интеграција, због добробити грађана/ки и стварања боље и уређеније Србије. То је 7% већа подршка реформама него у јулу 2018.

Кад је реч о решавању косовског питања, 64% сматра да би проблеме Београда и Приштине требало решавати независно од тога да ли то тражи ЕУ.

У анкети, готово сваки трећи испитаник/ца је као највећи узрок успоравања уласка у ЕУ навео „политику условљавања и уцена коју ЕУ примењује према Србији”.

Сваки трећи грађанин/ка страхује и да ће чланство у ЕУ угрозити национални идентитет и културу, што је, уз оцену да ће то чланство донети проблеме српским пољопривредницима/ама, и најчешће навођени разлог за забринутост.

На питање о бесповратној развојној помоћи Србији од 2000. године до данас, 25% испитаника и испитаница препознало је да је ЕУ највећи донатор у том периоду, грађани/ке су на друго место ставили Русију са 23%, док је на трећем Кина са 19, а на четвртом Јапан са 9%.

Према званичним подацима, од 2000. године до краја 2016. године, Европска унија и њене државе чланице били су највећи донатори са 4,31 милијардом евра реализованих бесповратних средстава. Европска комисија је донирала 2,96 милијарди евра, Немачка 368,21 милион евра, Шведска 232,11 милиона евра и Италија 187,72 милиона евра, наводи се у саопштењу.

Позитивне асоцијације на ЕУ имају тренд раста – 49% грађана и грађанки појам ЕУ повезује са бољом будућношћу за младе, бољим животом, вишим стандардом, благостањем, путовањима.

Четвртина грађана/ки Србије дели став да би Немачка и Швајцарска требало да буду узор Србији у погледу модела уређења државе.

Као најзначајнија питања и она која највише утичу на њихов свакодневни живот, грађани/ке виде борбу против корупције (21%), реформу здравственог система (16%) и реформу правосуђа (15%).

Следе боља заштита људских права са 11, реформа образовног система са 10%, те реформе у области пољопривреде и заштите животне средине са по 9%.

Са друге стране, не постоји јединствено мишљење о томе у којим је областима Србија постигла највећи напредак, иако заштита потрошача (13%), боља заштита људских права (11%), борба против корупције (11%) и реформа образовног система (10%) заузимају нешто више позиције од осталих реформи.

Чланство у ЕУ, за 17% грађана и грађанки представља пут ка бољој будућности младих људи и веће могућности за запошљавање, 15% је издвојило могућност за слободније кретање унутар граница ЕУ, док 9% чланство види као могућност да се уреди стање у Србији.

Истраживање је рађено од 12. до 26. децембра 2018. према стандарду Еуробарометра, уз учешће 1.050 испитаника и испитаница старијих од 18 година.

Од почетка спровођења истраживања, највећа подршка уласку у ЕУ забележена је у новембру 2009. када је за чланство било 73% анкетираних, а најмања у децембру 2012. и децембру 2015. када је свега 41% испитаних подржавало улазак у ЕУ.

Извор: EURACTIV.rs