Више од 400 младих из града на југоистоку земље прошло кроз 50-так различитих пројеката НГО „Пирот Е Публика” у претходне две године; успешно сарађују са ромским организацијама, што је резултирало оснивањем заједничког Ресурс центра.
Радионице о друштвеном активизму и волонтеризму, јавном наступу; хуманитарне журке; еколошка радионица приликом које је уклоњена дивља депонија у селу Бериловац; упознавање средњошколаца о опасностима опојних супстанци и алкохола; берзе за размену стрипова и књига; радионица фотографије – само су део дугачког списка пројеката и акција које су активисти НГО „Пирот Е Публика” за мање од две године колико постоје, спровели у свом граду.
Оно на шта су посебно поносни, како каже Немања Живковић, јесте више од 400 младих који су прошли кроз све те акције, уз редовно и равноправно учествовање младих Рома. Као последњи успех Живковић наводи формирање Ресурс центар у коме су уз Е Публику ромска и друга удружења грађана „Тернипе”(Младост), Културно-информативни центар „Пралипе”(Братство), Удружење „Осмех”, Удружење за екологију „Геа”, „Жене Југа”, Удружење „Освежење”, Удружење родитеља и малишана са посебним потребама „Феникс”…
– Идеја је да међусобно размењујемо искуства, заједнички радимо на различитим пројектима и да сви дамо доприносу у областима у којима смо најстручнији, а све у циљу бољег живота младих у нашем граду, објашњава Немања Живковић из НГО „Пирот Е Публика”.
Не само због дугачке листе успешних пројеката, већ и због редовних недељних сусрета на којима је присуство младих Рома уобичајено, „Е Публика” је освојила специјалну награду за унапређење положаја младих из рањивих група у оквиру признања „Младград 2013”, које већ четири године додељују Грађанске иницијативе.
Немања Живковић појашњава како је дошло до сарадње:
–Био је то логичан след јер су они активни већ 12 година и иза њих су веома успешни пројекти у Пироту.
Радован Асковић из Ресурс цента каже да је у време када су формиране прве ромске невладине организације – пре више од једне деценије – у школама у Пироту чак 80 одсто ромске деце уписивано у школу за децу са посебним потребама.
– Велики проценат уопште није био укључен у образовни систем. Данас је слика потпуно другачија! Обухват ромске деце у школама је 99,8 процената и нема ни једног детета у специјалној образовној установи. Посебно смо поносни на 30- так средњошколаца и студенте на факултетима и вишим школама, истиче он и додаје да је томе значајно помагала чињеница да је Пирот један од првих градова у Србији у коме је локална самоуправа добила Координатора за ромска питања. Идеју да се оформи Ресурс центар са задовољством су прихватили, додаје Александар Дурмишевић, садашњи координатор. Како су географски у близини Бугарске, у току су разговори да се у Центар укључе и организације ове земље-чланице ЕУ. Такође, и организације које окупљају представнике бугарске националне мањине, НГО из Беле Паланке, Димитровграда, Бабушнице… Сви заједно уверени су у постизање високо постављеног циља:
–Према неким истраживањима, мање од једног процента младих у Србији је активно у својим друштвеним заједницама. Ми желимо да за две године будемо град у коме ће тај проценат износити пет одсто младе популације, открива амбициозну замисао Немања Живковић.
– Зашто да Пирот не буде град младих? Наду за тако нешто даје нам најмање 200 особа које су показале спремност, жељу и допринос својим идејама сваком нашем пројекту, акцији.
За мање од две године, бар десетак њих је већ оспособљено за писање и реализацију пројеката, пуни су идеја – илуструје разлог своје самоуверености Живковић и наставља да су млади активни онолико колико им се понуде атрактивни садржаји.
С друге стране, имају и такву обавезу. Није мала ствар то што су их звали родитељи да питају када ће бити наставка позоришне представе „Са мрачне стране живота” која се бави проблемом наркоманије, додаје Дурмишевић. Глумци – млади Роми, натуршчици – изводили су је у школама Пирота и округа и наилазили су на одличне критике. Сада родитељи оних школа где нису играли комад траже да дођу и у њихове сале.
Популарности њихових програма, како сматрају, сигурно је допринела присутност на друштвеним мрежама попут Фејсбука и Твитера, као и редовно ажурирање сајта.
Оставите коментар