Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Председник општине Сурчин и чланови социјално угрожене породице која је добила ове године једнократну новчану помоћ

Општина Сурчин једина у Србији два пута годишње додељује новац најугроженијима, прикупљен од донатора и из општинског буџета. На Дан победе над фашизмом, 9. маја организован је први сусрет корисника и оних који су помогли.

Општина Сурчин је најмлађа општина у Србији и седамнаеста општина Београда. Обухвата површину од 220 квадратних километара. У њеном саставу је седам села, са око 55.000 становника.

Суочени са готово свакодневним обраћањима најсиромашнијих за помоћ, како председнику општине тако и осталим органима, од пре три године покренута је хуманитарна акција „Устанак доброте”.

Два пута годишње најсиромашнијим становницима сремачких села даје се, бесповратно, новац у висини од 500 до 5.000 динара. Средства се током читаве године од донатора и из општинског буџета сливају у хуманирани фонд Устанка. Такође, део новца стигне и са аукција на којима се продају поклони које је добио председник општине.

Другу годину за редом како се организује, на додели треће рунде помоћи, на Устанку доброте почетком маја, први пут су се окупили донатори и корисници помоћи. У Бојчинској шуми, надомак села Прогар организован је коктел на коме се делила помоћ.

Идеју да покрене овакву акцију понудио је сам председник општине Војислав Јаношевић. Признаје да је није сам осмислио већ да је у новинама прочитао је текст о Французу који је организовао хуманитарну акцију истог имена и, да је решио да нешто слично покрене у најмлађој општини у Србији.

–Када смо почели, 2006. године, од позваних 200 фирми потенцијалних донатора одазвало се 30 – 40. Оне месечно издвајају по 10.000 динара.Сада је већ око 70 донатора – каже Војислав Јаношевић.

За трећу рунду помоћи било је 400 захтева. Посебна Комисија је све обрадила. Системом бодовања одређено је 157 породица. Њима је подељено 488.000 динара.

Добили су их особе са инвалидитетом, старачка домаћинства, избегли и расељени, ромске породице, самохране мајке…

До дружења у Бојчинској шуми помоћ се делила у згради општине, а месне заједнице су одлучивале о примаоцима. Сад то обавља посебна Комисија. База података о најугроженијим послужиће у будућности када се формира Центар за социјални рад.

Борка Мушицки је самохрана мајка три кћерке из Прогара. Незапослена, удовица, како каже, добијени новац ће утрошити да купи гардеробу за девојчице које имају шест, седам и 12 година. – Ово много значи јер само за патике кћеркама треба неколико хиљада динара. Наравно, више бих волела да нађем посао јер сам 12 година на Бироу, каже она.

И организатори Устанака свесни су да је краткорочна помоћ више него скромна. – Ово није трајно решење. Боље је отварати нова радна места, привући инвеститоре. То је ефикаснији начин борбе са сиромаштваом. Али, до тада ми морамо да„гасимо пожар” и на овакав начин. За ове људе, скроман новац значи да ће имати храну неколико дана – додаје председник општине.

Жеља надлежних у Сурчину је да се листа угрожених смањује, као и да се Устанак доброте прошири по Србији у, макар у оним самоуправама које имају сиромашне међу својим комшијама.