Учитељица, краљица, слушкиња : Инклузија

Пише: Јована Ђинђић, координаторка за родну равноправност и људска права, Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије

Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва је у сарадњи са Координационим телом за родну равноправност Владе Републике Србије спровео анализу наставних планова и програма и уџбеника за предмет Српски језик од I до IV разреда основне школе, како би се испитала укљученост родне перспективе у наставни материјал и документа којима се програмира настава.

Анализа је спроведена у периоду од октобра 2017. до јуна 2018. године и обухватила је наставне планове и програме од I до IV разреда и уџбеничке комплете три издавача чији су уџбеници најзаступљенији у школама у Србији (Klett, Едука, Нови Логос). Предмет српски језик је изабран због тога што подразумева највећи фонд часова и обухвата теме које се тичу различитих аспеката друштвеног и породичног живота које су погодне за подстицање дискусије о положају жена, родним улогама и стереотипима.

Правилници о наставном плану и програму за прва четири разреда као један од задатака наставе српског језика наводе да би ученици и ученице требало да се васпитавају „за живот и рад у духу хуманизма, истинољубивости, солидарности и других моралних вредности”, међутим, родна равноправност се уопште не помиње. Ниједан од понуђених садржаја не обухвата тему родне равноправности, нити обрада датих садржаја подразумева објашњење услова за развој родне равноправности као ни изворе родне неравноправности у нашем друштву, иако у свакој анализираној читанци постоји више текстова који су погодни за подстицање разговора о овој теми.

Родна неравноправност огледа се и у несразмерном броју аутора и ауторки чија су дела укључена у наставне планове и програме – у програму за први разред наведене су 2 ауторке и 19 аутора, за други 3 ауторке и 20 аутора, за трећи 5 ауторки и 27 аутора, а за четврти разред 4 ауторке и 30 аутора. Језик уџбеника је најчешће родно недоследан, мада је уочена тежња да се користи родно неутралан језик (на пример, опиши, нацртај, објасни итд.).

Мушки ликови су углавном у свим читанкама заступљенији у текстовима и на сликовним прилозима у поређењу са женским ликовима. Као позитиван пример може се истаћи значајна заступљеност женско-мушког пара на сликовним прилозима. Главни ликови су углавном мушки, њих карактерише неупоредиво шири дијапазон професија, особина, вредности и интересовања у поређењу са женским ликовима. На пример, у једном уџбенику за први разред професија мушких ликова има 5 пута више него женских, при чему су женски ликови приказани искључиво као учитељице, краљице и слушкиње. Такође, интересовања која се повезују са женским ликовима углавном се односе на бригу за децу и породицу. У уџбеницима није направљена равнотежа између улоге мајке и оца када је реч о бризи о деци, већ је присутан стереотипан став да је мајка једина особа која брине о деци. Додатно, у текстовима већине читанки примећена је стереотипна подела простора – мушки ликови су чешће приказани у јавном простору, док се женски ликови најчешће појављују у затвореном, приватном простору.

У овом тексту су представљени само неки од налаза анализе која ће ускоро бити доступна јавности и на располагању за преузимање на веб сајту Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва и Координационог тела за родну равноправност Владе Републике Србије.

Породица, школа и медији имају веома важну улогу у процесу социјализације деце. Кроз садржај уџбеника и начин на који га наставници и наставнице интерпретирају, деца стичу сазнања о вредностима друштва и пожељним моделима понашања и размишљања. Експлицитне и имплицитне поруке о пожељним понашањима мушкараца и жена садржане у наставном материјалу утичу на формирање ставова дечака и девојчица и на њихове моделе понашања, због чега је веома значајно разматрати да ли образовни материјал садржи родне стереотипе, у којој мери се преиспитују традиционалне родне улоге и афирмише родна равноправност.

Како је ова анализа показала, иако постоје позитивни примери у читанкама и наставним листовима, као што су коришћење родно неутралног или родно осетљивог језика, приказивање мушко-женских парова у нестереотипним активностима, учествовање и дечака и девојчица у кућним пословима као и приказивање девојака у спортским дресовима и са медаљама око врата, јасно је да је потребно уложити додатне напоре како би се наставни материјал обогатио родно релевантним садржајима који би подстакли разговор и охрабрили ученике и ученице да заузму критички став према структурној утемељености родних односа у нашем друштву. Осим самог садржаја уџбеника, од великог значаја за развој критичког мишљења деце јесу ставови наставника и наставница, те ће приоритети Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва бити рад на унапређењу садржаја уџбеника са аспекта родне равноправности као и јачање капацитета наставника и наставница за укључивање родне перспективе у наставу српског језика.

(Текст је изворно објављен као Уводник 52. Билтена о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва.)