Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

На територији Београда биће направљен привремени прихватни центар за мигранте у који би могло да буде смештено 2.000 до 3.000 људи, најавио је 19. августа премијер Србије Александар Вучић. Тај прихватни центар налазиће се недалеко од аутопута, вероватно иза хотела “Национал”.  Вучић је истакао да је Србија обавезна да помогне, да од миграција неће правити “највећи проблем на свету”, нити ће подизати зидове и ограђивати избеглице жицом, као Мађраска. Српски званичници се за сада не изјашњавају о некој дугорочнијој политици државе у случају да се избеглице, које у највећем броју одлазе у ЕУ, дуже задрже на територији Србије услед мера које примењује Мађарска.

Након што је у парку код Београдске аутобуске станице обишао мигранте који ту привремено бораве, Вучић је новинарима рекао да ће мигранти у том парку добити ћебад, палене, хлеб, млеко, а биће повећан и број тоалета. “Држава Србија је добро поступила, пружили смо им гостопримство које до сада нису видели, што показује и мањи број инцидената у нашој земљи”, рекао је Вучић и додао да је поносан на све грађане који су им пружили помоћ.

“Наша је обавеза да се помажемо, да будемо добри домаћини и поносан сам и на то што не идемо, не плачемо и не мољакамо за паре иако ово кошта наш државни буџет”, рекао је он.

Вучић је истакао да Србија од миграција неће правити “највећи проблем на свету”, нити ће подизати зидове и ограђивати избеглице жицом, као што је то учинила суседна Мађарска.

“Мислим да Европа није требала да зажмури на жице и ограде, а зажмурила је намерно, ми нећемо да жмуримо и колико треба ми ћемо да помогнемо”, казао је он.

Премијер је рекао да не зна да ли ће ЕУ помоћи финансијски Србији, али да највеће поверење у Европи има у немачку канцеларку Ангелу Меркел и да верује да ће “из њиховог угла” она решити проблем избеглица.

У тренутку када је премијер обишао избеглице у парку их је било више стотина, а највише деце. Већина их је седела на клупама или спавала на картону на земљи.

Један од избеглица из Срије Абдел Хамид рекао је да су им тренутно најпотребнији храна, одећа, вода и место за спавање. Он није знао да у Београду већ постоји центар за избеглице код Крњаче, али је нагласио да му је то предалеко јер му је Београд успутна станица. “Сви ми желимо да идемо ка Мађарској, Немачкој, Новешкој и није ми јасно зашто је затворена граница”, рекао је Абдел Хамид за агенцију Бета.

Међу мигрантима је био и професор енглеског из Сирије који није желео да открије свој идентитет, али је такође истакао да је за њих велики проблем зид на граници са Мађарском. Упитан о посети премијера, он је одговорио да он није знао ко је то, али да је приметио велику гужву, новинаре и људе око њега. “Седели смо мирно, нисмо знали ко је, али његову посету видим као неки политички знак, нама конкренто ништа не значи, ми само желимо да наставимо пут нормално преко Мађарске”, рекао је он.

Мали број захтева за азил

Шеф мисије Високог комесаријата за избеглице УН (UNHCR) у Србији Ханс Шодер је рекао 18. августа за ТВ Н1 да је, према подацима Владе, 83.000 тражилаца азила евидентирано у Србији, углавном избеглица ит Сирије. Од тог броја око 500 је поднело и захтев за азил.

Највећи број избеглица у Србији не затражи азил, јер им намера није да остану у Србији већ да оду у неку од земаља северне и западне Европе. Њихово кретање би, међутим, могле да успоре мере које предузима Мађарска, укључујући подизање ограде на граници са Србијом.

Поред тога, 1. августа у Мађарској је ступио на снагу нови пропис према којем су све околне земље изузев Украјине сврстане на листу безбедних за мигранте, што значи да би у теорији сви који уђу из Србије, независно од порекла, могли да буду враћени у Србију.

То је подстакло шпекулације о томе да би избеглице могле да се дуже и у великом броју задрже у Србији. Према недавној процени UNHCR, Србија и Македонија заједно имају 3.000 места за прихват.

Министар спољних послова Србије Ивица Дачић изјавио је да Србија неће градити зид на граници са Македонијом, а ни азилантске кампове и оценио ће прилив избеглица из земаља са Блиског истока на путу ка Мађарској, бити преусмерен на Хрватску и Бугарску.

Упитан на који начин ће се Србија опходити и какве мере предузети, ако због зида на мађарској граници дође до дужег задржавања избеглица и миграната који преко Србије покушавају да стигну у државе-чланице Европске уније, он је за Данас од 18. августа оценио да до дужег задржавања неће доћи. Према речима министра, мигранти знају куда могу да иду и да прођу да би стигли до жељеног одредишта.

“То последично значи да Србија неће морати да гради кампове за азиланте, јер се не очекује повећање њиховог броја када коначно буде затворена граница са Мађарском”, рекао је Дачић и додао да ће избеглице због зида кренути ка Хрватској и Бугарској.

Фронтекс: Рекордан број миграната у јулу у ЕУ

Гранична агенција Европске уније Фронтекс саопштила је да је у јулу у ЕУ стигао рекордан број избеглица – 107.500, међу којима је највише Сиријаца и Авганистанаца који долазе у Грчку из Турске.

То је први пут број месечних улазака прешао 100.000. Око 340.000 миграната је до јула 2015. године регистровано на границама ЕУ, док је тај број током целе прошле године био 280.000.

Међународна организација за миграције (IOM) саопштила је да је ове године скоро 250.000 миграната прешло Средоземно море на путу до Европе, што је више од укупног броја миграната у 2014. години.

Извор: Бета, преузето са www.euractiv.rs