Популација старог континента биће све старија јер ће у наредним деценијама Европљани живети дуже и имати мање деце. Прогнозира се да ће Европска унија 2060. имати нешто више становника него сада али ће они бити знатно старији него данас. Демографски трендови значе и да ће од средине века надаље у ЕУ на два радно активна бити један пензионер према четири на једног сада. На дужи рок се прогнозира и смањење удела јавне потрошње за пензије у бруто домаћем производу у већини чланица ЕУ (у 15 земаља) а као резултат пензијских рефоми.
Извештај Европске комисије “Старење 2015″, који садржи пројекције за период 2013-60, представља одговор на потребу да се озбиљно размотре ефекти старења популације на европски социјални модел на коју су већ указали Европска комисија и Европски савет.
У извештају се прогнозира да ће популација ЕУ до 2050. порасти за готово 5%, на 526 милиона, а затим ће почети да опада да би 2060. године Унија имала 523 милиона становника. У 2013. је ЕУ имала 507 милиона становника. Напомиње се да ће до раста популације доћи само уз прогнозирани прилив миграната у ЕУ.
Стручњаци указују и на разлике у популационим трендовима па ће половина чланица ЕУ 2060. имати више а друга половина мање становника него 2013. Смањење популације прогнозира се Бугарској, Немачкој, Естонији, Грчкој, Шпанији, Хрватској, Летонији, Литванији, Мађарској, Пољској, Португалији, Румунији, Словенији и Словачкој.
Демографи прогнозирају да ће стопа фертилитета у ЕУ расти, иако ће остати испод стопе природне смене генерација, док ће се истовремено бележити велики и сталан раст очекиваног животног века на рођењу.
Очекује се да очекивани животни век на рођењу за мушкарце порасте у посматраном периоду за 7,1 годину, на 84,8 година у 2060, а за жене се рачуна на раст од 6 година, на 89,1.
Такође се очекује да се прилив миграната у ЕУ настави и прогнозира се да ће до 2040. порасти на 1,36 милиона а затим ће опасти на 1,03 милиона људи до 2060.
Као резултат демографских трендова, до 2060. године ће коефицијент старих 65 и више година према онима од 15 до 64 године у ЕУ порасти са 27,8% на 50,1%. То значи да ће ЕУ уместо четворо радно способних на сваког старијег од 65 година имати два у добу за рад.
Прогнозира се да ће понуда радне снаге (20-64 године) у ЕУ и зони евра стагнирати између 2013. и 2023. а након тога ће у Унији до 2060. опасти за 8,2% или за 19 милиона људи. Тај пад ће у зони евра бити још уочљивији, за 9,2% или око 14 милиона људи.
С обзиром на пројекције популације, радне снаге и стопе незапослености, стопа запослености у ЕУ (20-64 године) порашће са 68,4% у 2013. на 72,2% у 2023. и 75% у 2060. Слично се очекује и у зони евра, где се за 2060. прогнозира стопа запослености оф 74,7%.
Фазе демографског развоја
Према очекивањима, број запослених старосне доби 20-64 ће достићи максимум од 215 милиона у 2022. а затим ће се спустити на 202 милиона до 2060. И то ће бити последица старења популације које ће само делом надокнадити прилив миграната и очекивано смањење структурне незапослености.
Демографски развој у ЕУ до 2060. као значајан фактор на тржишту рада истраживачи су поделили на три фазе.
У првој фази, која је почела 2007. и завршена 2011. године, демографски развој је био подстицајан по економски раст – радно способна популације је расла али је повећање запослености било успорено због ефеката финансијске и економске кризе.
Растућа запосленост која компензује смањење радно способне популације обележје је друге фазе, која је почела 2012. и трајаће до 2022.
У том периоду радно способна популација почиње да се смањује јер “бејби-бум” генерација стиже до пензија. Међутим, претпостављено смањење стопе незапослености уз пројектовани раст стопе запослености жена и старијих радника умањиће утицај демографских промена и укупан број запослених ће у тој фази почети да расте.
Трећом фазом демографског развоја, од 2023. надаље, доминираће ефекти старења популације. Пројектовано повећање запослености ће успорити јер ће утицај раста запослености жена, као и пензијских реформи, бити мање изражен. И број радно способних и број запослених ће у том периоду почети да опада.
Извор: EurActiv.rs
Оставите коментар