Влада Републике Србије
Према резултатима пописа становништва из 2011. године, у Србији живи 445 примарних бескућника, у које спадају лица која живе на отвореном (нпр. у парковима), и око 17.800 секундарних бескућника који су смештени у нехигијенским насељима и објектима настањеним из нужде, показује публикација “Бескућници” која је 10. октобра представљена у Београду. Највише бескућника регистровано је у Београду (39%), најмање у Војводини (14%), а међу њима су подједнако заступљени мушкарци и жене.
Према речима ауторке публикације, професорке Филозофског факултета Мирјане Бобић, студија је настала с циљем да скрене пажњу јавности на фемомен бескућништва и подстакне медије, невладин сектор и доносиоце одлука на заједничко деловање у решавању и превенцији тог проблема.
“Покушала сам да иза пописних података дођем до маргинализованог појединца и начина на који је могуће извршити његову интеграцију у друштво. Људи који припадају категорији бескућника осећају се одбаченим, стигматизованим и криминализованим од већине, што их додатно искључује из заједнице”, рекла је Бобић.
Она је оценила да бескућништво има везе са повлачењем државе благостања и опадањем друштвене солидарности.
“Појам бескућника обухвата оне који немају адекватан кров над главом, изворе прихода као и кориснике прихватилишта, свратишта и сигурних кућа. Највећи број бескућника регистрован је у Београду – нешто више од 7.100 лица. По броју бескућника, предњаче градске општине Нови Београд, Палилула и Чукарица”, казала је ауторка.
Она је додала да је најмање бескућника регистровано у Војводини као и да су жене и мушкарци пођеднако заступљени у тој категорији становништва.
Бескућници у већини живе у градским срединама (63% укупног броја) а типичан бескућник је мушкарац стар између 55 и 59 година, ниског образовања, незапослен или запослен на слабо плаћеном послу, често зависник од алкохола, дроге или коцке.
У групи примарних бескућника највише је средовечних – мушкараца од 55 до 59 година и жена од 45 до 49 година, док су код секундарних најбројнији млади и 23% их је старо до 14 година.
Како је наведено, сваки пети бескућник је стар између 45 и 59 година а сваки десети је старији од 70 година.
Помоћник директора Републичког завода за статистику Зоран Јанчић рекао је да је публикација “Бескућници” једна од првих која тај феномен обрађује у целини а на основу пописних података.
“Ауторка је анализирала социо-економске, демографске и друге карактеристике те категорије становништва, пружајући на тај начин основ за креирање адекватне политике која ће се бавити њиховим положајем”, оценио је Јанчић.
Он је најавио да ће до краја године бити објављено још девет публикација које ће на основу података пописа из 2011. године анализирати рањиве друштвене категорије, попут деце, избеглица, особа са инвалидитетом и Рома.
Извор: Бета, преузето са www.euractiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар