Влада Републике Србије
Становништво Србије наставило је да се смањује и 2013. године услед негативног природног прираштаја, саопштио је 30. јуна Републички завод за статистику. У Србији се прошле године родило око 35.000 људи мање него што је умрло, показују подаци тог завода. У ЕУ се, поред прилива миграната, бележи и позитиван природни прираштај, па је становништво у порасту. Годишњи губици Србије у природном прираштају су преко 30 хиљада људи, што значи да се годишње “изгуби” једна општина величине Ћуприје, саопштио је Републички завод за статистику (РЗС).
Број живорођених у 2013. години у Србији је 65.554, док је број умрлих скоро дупло већи (100.300), чиме је настављен тренд негативног природног прираштаја који износи -4.8 промила.
Само осам општина у Србији има позитиван природни прираштај. На првом месту је Нови Пазар са 8,6 промила, затим Тутин (7,9), Прешево (4,5), Бујановац (2,6), Нови Сад (1,8), Сјеница (1,4) и београдске општине Звездара (1,0) и Сурчин са 0,4 промила.
Највиша стопа наталитета је у општини Тутин (16,2 живорођених на 1.000 становника), Нови Пазар (15,6), Прешево (13,6), Нови Сад (12,3) и Савски венац са 12, док је најнижа стопа рађања у Ражњу (4,9), Книћу (4,4), Рековцу и Голупцу са по 4,1 промила и Гаџином Хану са 3,8 промила.
Највећи број деце рађају мајке старости 25-29 година, те је просечна старост мајке 29,1 година.
Највећа стопа смртности је на југу Србије и то у Црној Трави и износи 32,5 умрлих на 1.000 становника, затим у Бабушници (25,3), Кучеву (24,8), Гаџином Хану (24,7) и у Ражњу где на хиљаду људи умре 23 особа, саопштио је РЗС.
Просечна старост умрлих у Србији је 74 година и то у старосном интервалу од 75 до 84 године. Посматрано по полу, међу особама тог старосног доба више умиру жене од мушкараца.
Водећи узрок смрти код оба пола биле су болести циркулаторног система (53, 6 одсто умрлих), док је на другом месту умирање од тумора (21,5 одсто умрлих, али је овај узрок смрти све више заступљен, са тенденцијом даљег раста.
Пораст становништва у ЕУ
Насупрот трендовима у Србији, у ЕУ се бележи пораст становништва, како захваљујући позитивном природном прираштају тако и миграцијама.
Према збирним подацима за 2012, будући да новији нису доступни, становништво ЕУ је 2012. увећано за 217.300 захваљујући позитивном природном прираштају који се бележи у 16 земаља чланица. Природним путем највише је увећано становништво Француске за 251.700 и Велике Британије за 243.900, док је највећи пад броја становника природним путем имала Немачка – 196.000.
Мерено по природном прираштају у односу на број становника, Србија је међу земљама са највећим губицима у Европи, одмах иза Бугарске са смањењем од 5,5 на 1.000 становника. Највећи “плус” забележила је Ирска са повећањем од 9,5 на 1.000 становника, а следе Луксембург са 4, Француска са 2 и Велика Британија са 3,8.
Међутим, миграције имају утицај на повећање становништва, па је тако Немачка уједно међу земљама са порастом укупног становништва, са повећањем од 195.800 у 2012, иза Велике Британије са 392.600, Француске са 305.500 и Италије са 291.100.
Укључујући и миграције, становништво ЕУ је у 2012. порасло за 1,01 милион, а према новијем извештају о кретању броја становника у 2013. је настављен тај раст.
Пројекције су да ће становништво ЕУ са садашњих 507,2 милиона порасти на 512,5 до 2020. и до 525,5 до 2050. У сценарију који би искључио миграције, становништво би се смањило на 506,6 милиона до 2040. и на 466,4 милиона до 2050.
Извор: Бета и С.В., преузето са www.euractiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар