Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

У Србији се закони доносе на брзину, често без јавне расправе, што отвара питање њиховог квалитета, речено је 9. јуна на скупу о учешћу цивилног друштва у преговорима о чланству Србије у ЕУ. Израда закона ће посебно доћи до изражаја у процесу преговора о чланству у ЕУ, односно усклађивања са европском правном тековином, а организације цивилног друштва могу допринети својим знањем и стручношћу њиховом квалитету, указано је на скупу. Такође, препуштање процеса преговора искључиво администрацији може довести до тога да друштво буде неприпремљено за примену договореног. На скупу у организацији Центра за европске интеграције Београдске отворене школе (БОШ) представљена је Декларација о заједничкој платформи цивилног друштва за праћење процеса преговора о приступању Србије Европској унији.

Председник Одбора за европске интеграције Скупштине Србије и посланик Нове демократске странке (НДС) Александар Сенић рекао је 9. јуна да се у Србији закони доносе без јавне расправе и изразио бојазан да ће се тај тренд наставити.

“У Скупштини се закони усвајају у форми у каквој долазе из Владе без учешћа и шире јавности и оних којих се то директно тиче”, рекао је Сенић на скупу о учешху цивилног друштва у преговорима о чланству Србије у ЕУ.

Он је рекао да је прошле недеље донет сет закона без одржаних јавних расправа а да му је министар финансија Лазар Крстић, на питање зашто није одржана јавна расправа о закону о пореским олакшицама при запошљавању, рекао да су послодавци задовољним тим законом. Сенић је рекао да су њега, међутим, звали послодавци и пренели му да нису задовољни законом.

Он је изразио бојазан да ће се тај тренд усвајања закона без јавне расправе наставити и да ће “због неке журбе (да се усвоје закони) можда бити избегнуто” да се законски уведе обавеза одржавања јавних расправа.

Сенић је рекао да је један од задатака Одбора за европске интерације, поред провере усклађености закона са правном тековином ЕУ и обавештавање грађана о преговорима, укључивање цивилног друштва у процес преговора са ЕУ.

Он је негирао да организацијама цивилног друштва није омогућено да активно учествују у разматрању преговарачких позиција, осим у случају када је Влада прогласи тајном “како би сачувала неке адуте за преговоре у Бриселу”.

Срђан Ђуровић из Фонда за отворено друштво оценио је да закони због брзине доношења често завршавају пред Уставним судом који мора да се бави законским нијансама, а не уставношћу, или морају да се мењају.

Ђуровић је оценио да би цивилно друштво својим знањем и стручношћу могло да Влади која је одговорна за преговоре са ЕУ, обезбеди “квалитет и одговорност” у том процесу.

Он је додао да би организације цивилног друштва требало да праве “креативне коалиције”, односно да невладине организације које заговарају политике сарађују са стручним удружењима.

Брзина науштрб квалитета у преговорима?

Представница Центра за европске интеграције БОШ-а Данијела Божовић је рекла да се поставља питање на који начин ће Влада Србије ускладити три принципа у преговорима – брзину интеграција, демократску контролу у том процесу и учешће свих заинтересовнаих страна.

Према њеним речима, Хрватска је имала затворен модел, односно определила се за брзину када је реч о доношењу закона и спровођењу реформи, науштрб друга два принципа.

У том моделу парламент има саветодавну улогу а докуметна су објављивана после усвајања, рекла је Данијела Божовић и додала да се такав модел одразио и на заинтересованост грађана за интеграције, па је само 43% грађана, најмање у историји проширења, изашло на референдум о уласку те земље у ЕУ.

Према њеним речима, добар пример представља Словенија у којој је парламент имао битну улогу, па је и интересовање грађана било веће.

Она је додала да је циљ Србије да до 2018. заврши преогвора, што јој оставља три и по године за усклађивање закона. Како је рекла, поставља се питање како ће се, ако се Србија определи за брзину, организовати јавне расправе.

“Битно је да нам брзина не буде битнија од квалитета”, рекла је Данијела Божовић.

Ђуровић је указао да препуштање процеса искључиво администрацији може довести до тога да “локомитва стигне до одредишта а да вагони остану на перону”, односно да друштво буде неприпремљно за примену договореног.

Да ли је цивилно друштво спремно?

Председница правно-документационе канцеларије ПРАДОК Биљана Станојевић оценила је да се стиче утисак да ће преговори формално бити јавни а да ће у суштини бити тајни.

Она је додала да цивилно друштво није одредило “ни пут ни позицију” у том процесу и да би морало да се што раније укључи у процес израде закона у оквиру усклађивања са ЕУ и утврђивања преговарачких позиција.

“Касно је да се укључујемо са нашим стручим знањем када закон већ уђе у парламент. Морамо се укључити када се одређују стратегије и правци”, рекла је она и додала да су у каснијима фазама могуће само козметичке измене.

Биљана Станојевић је додала да се Влади треба наметати пошто ће она одлучивати о преговарачким позицијама.

Према њеним речима, поставља се и питање шта ће цивилно друштво контролисати, односно да ли ће се његова улога свести на то да извештава о томе “шта ће нам се лоше десити”, пошто буду донете одлуке.

Заједничка декларација

На скупу је представљена Декларација о заједничкој платформи цивилног друштва за праћење процеса преговора о приступању Србије Европској унији.

Представница Центра за европске интеграције БОШ-а Јелена Бабић је рекла да декларација не предлаже модел учешћа у преговорима с обзиром на разноврсност организација цивилног друштва, већ их позива на заједничко деловање засновано на принципима из декларације.

Декларација садржи опште принципе попут промовисања транспарентности рада јавних институција, дефинисања одговорности и улога унутар преговарачке стурктуре, као и укључивања представника цивилног друштва у израду и спровођење прописа.

Декларација је резултат рада 20 организација, а њену вредност је до сада препознало око 60 организација, речено је на скупу.

Аутор: М.П., преузето са www.euractiv.rs