Vlada republike SrbijeВлада Републике Србије

Jezici

У Србији су самохрани родитељи махом мајке

Објављено 25.09.2014.

rodnar-mcУ Србији има више од 116.000 самохраних родитеља чија су деца млађа од 18 година, а 80% су самохране мајке, саопштено је на конференцији о положају жена у 2014. години. Нова истраживања показала су и да већина грађана Србије сматра да мушкарци и жене нису равноправни, при чему то чешће мисле жене. Жене заузимају четвртину највиших позиција у компанијама и чине нешто мање од трећине предузетника, показала су истраживања.

Представљена су три истраживања – о самохраним родитељима, положају жена у бизнису и ставовима грађана Србије о родној равноправности.

“Од укупно 116.349 самохраних родитеља чија су деца млађа од 18 година, 80% су мајке, а чак трећина има месечна примања мања од 10.000 динара по члану”, казала је 25. септембра представница ИПСОС Стратеџик Маркетинга Ана Делић.

У целој популацији породице у просеку располажу са 53.500 динара месечно а породице са једним родитељем са непуних 50.000 , тако да је месечни просек по члану у породицама са једним родитељем нешто испод 16.000 динара, показало је истраживање.

Половина самохраних родитеља ослања се на своју плату, 26% на плате или пензије осталих укућана а по 9% на алиментацију и социјалну помоћ.

На храну се троши 44% новца којим располажу самохрани родитељи, на становање 18%, на образовање 8%, колико и на одећу и обућу.

Истраживање је показало да је половина једнородитељских породица материјално ускраћена а 32% изразито ускраћена, али и да чак 92% тешко “саставља крај с крајем” па 31% не може да приушти деци ваннаставне активности а 23% екскурзије и рекреативну наставу.

У свакодневном животу самохрани родитељи највише могу да се ослоне на своје родитеље који им пружају финансијску, емотивну и организациону подршку.

Истиче се и да је други родитељ најчешће слабо присутан и у 84% случајева када пружа подршку, пружа је у виду новца.

Родни јаз у бизнису

Истраживање је показало и да жене заузимају четвртину највиших позиција у компанијама, а чине нешто мање од трећине предузетника.

Такође, резултати истраживања указују на тенденцију да жене теже напредују до највиших положаја.

У Србији су предузетнице углавном микропредузетнице, најчешће раде у услужним делатностима и углавном су усмерене на локално тржиште. Већина су постале предузетнице из нужде (66%), у просеку имају више од 40 година, средњег су образовања, удате и мајке.

Јаз у предузетништву између мушкараца и жена је иначе велики – 31,7% су предузећа жена а 68,3% мушкараца. Такође су од 217.290 власиничких удела у 113.765 привредних друштава активних у августу 2014. године жене поседовале 27% удела.

(Не)једнакост

Иако формално жене и мушкарци имају једнака права, социјално-економски статус жена гори је него мушкараца и постоји велики јаз између прокламованог и праксе. Више од половине грађана и грађански Србије (55%) сматра да мушкарци и жене нису равноправни при чему то чешће мисле жене (66%) него мушкарци (44%).

Такође осам од десет грађанки сматра да је женама посао чешће угрожен због породичних обавеза (81%).

Поред тога, 95% жена обавља неплаћене послове пет сати дневно док 77% мушкараца те исте послове ради три сата дневно.

Истраживање је показало и да 85% анкетираних сматра да је породично насиље заступљено у великој или одређеној мери а 35% грађана зна за случај сексуалног узнемиравања на послу у свом окружењу.

Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Ласло Чикош рекао је да су оваква истраживања потребна да би се направиле препоруке за унапређивање родне равноправности у Србији.

“Сви на различитим нивоима власти треба да раде на побољшању стања, а истраживање ће нам у томе помоћи”, казао је Чикош и оценио да се жене у земљи сусрецу са великим бројем проблема.

Саветник за развојну политику у Амбасади Шведске у Србији Торгни Свенунгсон истакао је да је изазов искористити ова истраживања у пракси.

“Изазов је користити ова истраживања у пракси. Мислим да је кључ да се ситуација промени већа обавеза владе према родној равноправности”, казао је Свенунгсон.

У истраживању ИПСОС Стратеџик Маркетинг-а учествовало је 916 испитаника.

Извор: Бета, EurActiv.rs
Фото: Медија центар

Коментари

 
0

 Подели

Оставите коментар

Унесите коментар


Име


e-mail


website


Повезане вести

Билтен о социјалном укључивању

Архив билтена о социјалном укључивању

Актуелности > <

Калкулатор социјалних давања

Блог > <

Актуелни документи > <

Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији
децембар, 2021 arrow right pdf [3 MB]
SILC у Републици Србији: Методолошки оквир и анализа изабраних показатеља сиромаштва и неједнакости
децембар, 2021 arrow right pdf [2 MB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај особа које живе са HIV
децембар, 2021 arrow right pdf [305 KB]
Е2Е: Утврђивање институционалног оквира за успостављање Националне стандардне класификације занимања у Србији
децембар, 2021 arrow right pdf [709 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај националних мањина
децембар, 2021 arrow right pdf [174 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај миграната и тражилаца азила
децембар, 2021 arrow right pdf [219 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај деце
децембар, 2021 arrow right pdf [439 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај младих
децембар, 2021 arrow right pdf [456 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај старије популације
децембар, 2021 arrow right pdf [307 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај ЛГБТИ особа
новембар, 2021 arrow right pdf [164 KB]