Влада Републике Србије
Стална координаторка UNDP у Србији Ирена Војачкова Солорано оценила је 13. јула да провратак више хиљада Рома из земаља ЕУ којима је одбијен захтев за азил и њихова реинтеграција у српско друштво представљају велики терет за државни систем, а посебно за општине које су додатно суочене са проблемом незапослености, унапређења образовања, здравствене и социјалне заштите. На представљању пилот пројекта за реинтеграцију Рома повратника у Србију указано је и на потребу јачање социјалне инфраструктуре у местима где се традиционално враћа највећи број људи у реадмисији – на југу Србије. Саопштено је и да истраживања показују да 75% младих Рома своју будућност не види у Србији.
“Број људи који морају да се врате расте. То је веома несрећна тенденција која се годинама опажа. Из Немачке се у Србији годишње враћа око 10.000 људи, плус још 5.000 из других европских земаља. То је велики терет за систем али и општине”, рекла је Солорано на скупу на коме је представљен пилот пројекат за реинтеграцију Рома повратника у Србију.
Према њеним речима, реинтеграција представља додатни терет општинама које се боре са незапосленошћу, образовањем, унапређењем здравствене и социјалне заштите.
UNDP ће, зато како је додала, заједно са Владом Србије и осталим партнерима радити да помогне повратницима, али не само њима, већ и локалним самоуправама.
Представница Београдског фонда за политичку изузетност Соња Лихт изјавила је да је дужност целог српског друштва, али и појединаца, да притекну у помоћ Ромима – “најрањивијим од најрањивијих” који су морали да нађу дом негде другде, јер га у Србији нису имали.
“Људи који су се ‘искоренили’ из жеље, намере, потребе, нужности, да нађу дом негде другде јер га овде напросто нису могли имати у правом смислу речи, живели су у сиромаштву, често дискриминисани, одлазе трбухом за крухом и најрањивији су”, рекла је Лихт.
Према њеним речима, одбијеницу у земљама ЕУ добија 99% њих и принуђени су да се врате у Србију.
“Без обзира што је тај проблем препознат у документима, у реалном животу се и даље не чини довољно да се нађе могућност да се они поново интегришу у прави живот, односно усудила бих се рећи, да се први пут интегришу у Србију”, рекла је Лихт и навела да је током декаде ромске инклузије постало јасно да су запошљавање, образовање деце, али и целе породице, као и становање њихови основни проблеми.
Државни секретар Министарства за рад Ненад Иванишевић оценио је да је јачање социјалне инфраструктуре потребно у местима где се традиционално враћа највећи број људи у реадмисији – а то је, како је додао, на југ Србије.
“Циљ је обновити вртиће и школе, домове здравља. То су основне ствари, очекујемо веома брзо формирање владе, акциони план који ће дефинисати све важно за реализацију стратегије за инклузију Рома”, рекао је Иванишевић.
Према његовим речима, чињеница која говори у прилог томе колику пажњу држава поклања том проблему се огледа и у томе да је стратегија за инклузију Рома писана у време највеће мигрантске кризе и да се једно важно питање није запоставило због другог важног питања.
Иванишевић је додао да је важно имати у виду да се враћају и људи који не памте када су отишли из Србије, који нису желели да се врате и да су те чињенице велики изазов за све запослене у социјалној заштити.
Према његовим речима, из тог разлога основ за интеграцију је да појединац жели да се интегрише.
Председник ЈУРОМ центра Осман Балић изнео је, како је рекао лични став и “молбу немачким властима да у највећој мери ако могу задрже те људе у својој земљи, највише због њихове деце”.
Он је подсетио да су се Роми који су отишли из Србије у немачко друштво интегрисали за пар година, а да им то није пошло за руком у Србији ни за 50 година, или чак 11 векова колико ту живе.
Балић је подсетио да су истраживања показала да 75% младих Рома своју будућност не види у Србији, али и да је етничка дистанца све већа и већа.
“Имамо повратак не малог броја људи, спрема се повратак већег броја људи из Немачке, морамо се суочити са тим, морамо промовисати моделе успешности, потребна је политичка спремност и чека нас рударски посао око овог пројекта”, рекао је Балић.
Пројекат реинтеграције Рома биће реализован у три општине – у Нишу кроз економско оснаживање, Суботици кроз образовање а у Оџацима кроз решења за становање.
Извор: Бета, преузето са www.euractiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар