Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Локалне самоуправе имају велику улогу у примени прописа и остваривању стандарда ЕУ у многим областима обухваћеним преговорима о приступању, а суочавају се са проблемом финансирања и недовољним капацитетима за достизање стандарда и коришћење фондова ЕУ, оцењено је на скупу о улози локалних власти у европским интеграцијама у Београду. Због тога је неопходно да се добро прирпеме и организују али и да оставе по страни страначке интересе. Бољем праћењу преговора о чланству у ЕУ на локалу требало би да допринесе увођење службеника за ЕУ које је у плану а преко кога ће се оне правовремено обавештавати о том процесу. На скупу је изнет податак да ће Србија до 2020. године из претприступних фондова ЕУ добити 160 милиона евра за област животне средине и 175 милиона за пољопривредни развој.

Шеф Делегације ЕУ у Србији Мајкл Девенпорт оценио је 10. децембра да се процес европских интеграција одиграва у срцу локалних самоуправа, јер се више од 70% укупног законодавства ЕУ примењује на локалном нивоу.

Девенпорт је на 42. скупштини Сталне конференције градова и општина (СКГО) рекао да су због свега тога, као и због бољитка грађана, како је навео, потребне додатне промене. “Време је да општине оставе по страни партијске политике и да се фокусирају на дугорочну визију која локалном становништву доноси користи, независно од тога која је партија тренутно на власти”, истакао је представник ЕУ у Србији.

Девенпорт је рекао да има “много позитивних примера градова и општина који искоришћавају своје развојне могућности ефикасним коришћењем програма помоћи ЕУ”, а као добре примере рада локалних самоуправа навео је Врање, Шабац и Нови Сад.

Он је међутим казао да има и локалних самоуправа у којима су програми које финансира ЕУ прекинути због промене локланих власти или из других разлога, али није желео да наведе о којим градовима и општинама се ради, већ је рекао да су у питању програми из области заштите животне средине и пољопривреде.

Девенпорт је казао да је у области руралног развоја и животне средине потребна регионална сарадња и помоћ централних власти, уз уједињавање капацитета и увођење нових знања.

“Већ се спроводи програм који ће Министарству пољопривреде и заштите животне средине помоћи да се успостави ефикасан систем управљања земљиштем”, казао је Девенпорт.

Он је председницима локалних самоуправа поручио да се од њих очекује да уложе напор у стратешки развој општина у процесу преговарања са ЕУ.

Нужан развој капацитета

Министарка за државну управу и локалну самоуправу Кори Удовички је рекла да ће у 2015. акценат бити на реформи државне управе, јер је то трећи стуб у Стратегији Европске комисије за реформе земаља у региону. “Јасно нам је да морамо да поједноставимио регулативу и да појачамо административне капацитете на локалном нивоу како би могли да користимо фондове ЕУ”, рекла је она.

Нагласила је и да локалне самоуправе морају да преузму већу одговорност у спровођењу реформи и ресурсе усмере на оне пројекте од којих ће грађани имати највише користи.

Шефица преговарачког тима Србије Тања Мишчевић оценила је на скупу да је увођење службеника за ЕУ у локалне самоуправе врло важно за процес приступања Србије Унији због улоге коју локални ниво има у интеграцијама.

Мишчевићева је подсетила да је покренута иницијатива за увођење европског службеника на локалном нивоу, односно да је предвиђено да се изменама закона уведе та могућност. Додала је да увођење те функције није ништа ново већ да се показало као добро код земаља које су раније преговарале о чланству у ЕУ.

“Није у питању само позиција. Потребни су нам људи које ћемо обучити”, рекла је она и истакла да би преко тог службеника локалне власти биле свакодневно у контакту са процесом преговора и правовремено упућене у њих.

За аграр и животну средину из ЕУ више од 300 милиона евра

Србија ће до 2020. године из претприступних фондова ЕУ добити 160 милиона евра за област животне средине и 175 милиона евра за пољопривредни развој, речено је на скупу.

Координаторка у Канцеларији за европске интеграције Сања Кнежевић Митровић рекла је да ће од око 1,4 милијарди евра, које Србија има на располагању у оквиру наредног циклуса IPA, за животну средину бити издвојено око 160 милиона евра, од чега 85 милиона до 2018, а остатак до 2020.

Државни секретар у Министарству пољопривреде и заштите животне средине Данило Голубовић је на скупу потврдио да је одобрен програм за коришћење 175 милиона евра за пољопривреду из претпристуних фондова IPARD2 који су намењени Србији до 2020.

Голубовић је најавио и да ће за 10 до 14 дана Управа за аграрна плаћања из Шапца бити премештена у Београд.

“Тиме ће бити отклоњен минус у годишњем извештају Европске комисије”, рекао је он и додао да ће та агенције касније постати национална банка за пољопривреду Србије.

Животна средина као изазов

Државни секретар у Министарству пољопривреде и заштите животне средине Стана Божовић је подсетила да на област животне средине отпада трећина обавеза у процесу приступања и да су садашње пројекције да ће бити потребно уложити 10,5 милијарди евра за достизање стандарда ЕУ на том плану.

Истакла је да ће проритети Србије односно локалне самоуправе бити управљање водама и отпадом, индустријско загађење и климатске промене, а очекује се да ће Србија са око 30% учествовати у финансирању достизања стандарда заштите животне средине, финансирањем што из јавног, што из привантог сектора.

Божовић је рекла да за сада не располаже подацима о томе колико је Србија спремна да издвоји на животну средину, пошто локалне самоуправе и поред обавезе не достављају податке колико издвајају за животну средину.

Председник одбора за животну средину и ванредне ситуације СКГО Радиша Милоешевић је рекао да се у Србији издваја око 45 евра по становнику уместо потребних 1.400 евра за животну средину.

Стана Божовић је најавила да ће 23. децембра бити одржан састанак о начинима за финансирање заштите животне средине и подршку локалним властима и заједницама, собизром да је Фонд за животну средину затворен 2012. године.

Убудуће ће се за средства ЕУ локалне самоуправе склапати уговори које су припремили министарства пољопривреде и финансија и којима се уређују питања одговорности, надлежности и механизми за постизање циљева, рекла је Божовић.

Подсетила је да је Србија у обавези да до 2018. пренесе европско законодавство у области животне средине и навела да су за достизање стандарда на том плану главни изазови питање финансирања и недовољни стручни капацитети, посебно на локалном нивоу.

Извор: EurActiv.rs