Влада Републике Србије
Десанка Казић нас је дочекала насмејана на капији дворишта свог новог дома. „Хајде, хајде, добро дошле, ево стављам кафу… седите ту испод винове лозе“, показује на уредан трем испред куће. „Јутрос сам била поранила на пијацу, знам да долазите, па да набавим пре врућине“.
Десанка живи у Бачком Петровом Селу од краја априла 2014. године. Родом из Суве Реке, од 1999. је провела неколико година и у Врању, а кад није више могла да плаћа станарину, пут ју је навео у насеље Белвил у Београд. „Онда ми се муж разболео. Били смо у Макишу, у контејнеру, он је умро после осам месеци, и ја остадох сама са нашим сином Сенадом. Добар је дечак, има 12 година, иде у школу. Миран“, прича она. „Имам два брата, грађевинци. Ех, што они нису волели да будем у Макишу. Нису хтели ни да ме обиђу“…
Посредством пројекта „Саградимо дом заједно“, уз финансијску подршку Европске уније од 3.6 милиона евра, Десанки је купљена двособна кућа. Пројектом су обезбеђена средства да укупно 170 породица Рома, које су раније живеле у нехигијенским насељима у Београду, добију трајно стамбено решење: социјални стан, кућу на селу или да заврше радове на кућама које су самостално започели да зидају.
„Много ми је лепо овде. Прија ми мир. Пре подне нешто радим по кући – узмем мотику па копам. Закаснили смо са сејањем, али следеће године, има овде да буде шарена башта! После подне мало прошетам. Мештани су фини, комшије су добре. Ево, комшиница Стана, она је Српкиња, дође на кафу, попричамо… донела ми пре неки дан грашак и лук. Сврате и старе газде куће. Баш су се изненадили како сам средила“, поносна је Десанка.
Путем пројекта Десанка је добила материјал који је потребан за обнову куће, али и основни комплет беле технике: веш машину, шпорет на дрва и фрижидер. „Лепо пере машина – екстра! А на зиму кад заложим Смедеревац… има да греје супер!“
Десанки су браћа помагала да среди кућу. „Каже ми брат: Немој да ми дуваш за врат, искривиће ми се ексер. Не жури нигде,“смеје се она. „Нисам још све завршила, али полако. Шта је било хитно, средила сам. Ено видиш, донела сам и канту за смеће. Ја сам се пријавила, али ко ће да дочека да ми је донесу у село. Спаковала сам се и отишла до Бечеја, после је ставила у кола и довезла је кући“.
„Лепо је бре овде. Мирише липа свуда. А ја имам кућу. И једва чекам да ми дођу гости,“ испраћа нас радосна Десанка и додаје да кад следећи пут дођемо биће још лепше сређено.
Извор: www.sagradimodom.org
pdf [3 MB]
Оставите коментар