Влада Републике Србије
Милан Срдић (27) језиком генерације предочава зашто је важно да се у саобраћају буде одговоран
По одлуци жирија, награду „Youth heroes” Exit фондације и компаније НИС у категорији друштвеног активизма добили су Нишлија Јован Милић, због несебичног помагања сиромашнима, и Милан Срдић из Новог Сада, који средњошколцима на прагу пунолетства говори из властитог искуства како у саобраћају најмањи тренутак непажње пуно кошта.
Јован и Милан се нису познавали до маја ове године. Јован Милић (24) је студент Машинског факултета у Нишу. До сада је његово име изговорено више од 30 пута када су проглашавани добитници различитих признања, укључујући и она за које је потребна дугогодишња каријера, попут Светосавске или награде града Ниша „11. јануар“.
Милан Срдић (27) је, на чуђење родитеља, у трену одлучио да се из родног Зрењанина пресели у Нови Сад. Завршио је смер Безбедност у саобраћају на Факултету техничких наука. Ради у струци и једини услов који је предочио на разговору за посао био је да му дозволе да одсуствује два пута месечно са посла, јер говори средњошколцима о безбедности у саобраћају на трибинама „Још увек возим”. Са још четворо колега, Милан тинејџерима говори о властитом искуству – како му је након саобраћајне несреће промењен живот. Удес на мотоциклу који је возио без кациге, иако није био крив, доживео је у 18. години и од тада је у инвалидским колицима.
Милан и Јован су по одлуци жирија овогодишње награде „Youth heroes” Exit фондацијe и компаније НИС овенчани признањем у категорији друштвеног активизма. Јован је првонаграђен због несебичног помагања сиромашнима, а Милан за ангажман да што већем броју дечака и девојчица на прагу пунолетства предочи како у саобраћају и најмањи тренутак непажње може пуно да кошта.
Млади Нишлија Јован још као основац почео је да прикупља помоћ за сиромашне.
– Глад коју сам виђао на улицама је била главни мотиватор. Када се возите градским превозом, када ходате улицама, видите глад у очима људи, видите да немају и онда се намећу два избора. Први је да све то посматрате или да засучете рукаве. Одлучио сам се за друго. Досадило ми је да гледам људе како се муче и основао сам хуманитарни портал „Нађи Раула”, који је посвећен Раулу Валенбергу, хуманисти из времена Другог светског рата, прича Јован.
До сада је помоћ испоручена на више стотина адреса, не само у Србији већ и у земљама у окружењу. Признаје да му је најтеже када се испоручује донација:
Јован Милић (24) признаје да је сама испорука донације најтежи део
– Има потресних ситуација. На пример, дођете у нечију кућу и та породица нема чиме да вас понуди, па иду до комшинице да позајме кафу, искрен је Јован који осим што је алтруиста има и друге таленте. Као средњошколац био је део ученичког тима који је осмислио необичан бумеранг на такмичењу из роботике. Иако има тек 24 године, освојио је више од 30 различитих награда. Поред поменутог признања из средње школе, најдража му је награда Града Ниша „11. јануар”, која му је уручена када је имао само 14 година.
Милану је признање „Youth heroes” прво, мада је као некадашњи фудбалер, а данас параатлетичар у бацачким дисциплинама, доносио у дом спортска одличја. Позив да буде „говорник”, тачније да искрено пренесе како му се живот променио у неколико секунди, добио је из Савеза параплегичара и квадриплегичара Србије. Они су иницијатори трибина „Још увек возим“ чији је циљ да што већем броју младих у Србији њихови вршњаци и особе које су у том узрасту преживеле удес говоре како таква ситуација може да се спречи.
Тако се Милан, од септембра 2015. године, најмање два пута месечно нађе у амфитеатру, пред стотинак средњошколаца и прича им своју причу.
– Прву трибину сам одржао у Новом Саду, у Техничкој школи. Нисам имао трему. Једноставно, приступио сам средњошколцима као да сам један од њих, као њихов мало старији друг. Рекао сам им да оно што се нама десило не мора и њима. Није дошло мојом кривицом до несреће, али тај тренутак је био довољан да више никада не играм фудбал, каже Милан и додаје да ни он ни други говорници не примењују професорски приступ.
– Ми им не кажемо: ово не смете, нити оно. У њиховим годинама многе понесе адреналин и не размишљају. Знамо да ће већина њих на рођендану код друга да пије алкохол, али зато им онда кажемо: тада немој да седнеш да возиш.
После несреће, Милану је помогао спортски дух – тренира бацање кугле и копља и жеља му је да 2018. године учествује на Европском такмичењу у Берлину
Милан је до сада говорио у Шиду, Параћину, Шапцу, Бачкој Паланци, Обреновцу… Открива да га директори и наставници често упозоравају да ће тешко држати пажњу тако великом броју матураната и „трећака“. Међутим, чак и ако буде смеха на почетку излагања, до сада није било трибине на којој ђаци нису са пуно озбиљности и без жамора дочекали њен крај.
После лечења у Русији Милан је донео одлуку да заврши факултет. Похваљује управу високошколске установе која је читав спрат прилагодила како би он несметано пратио предавања. Дом је делио са цимером и није тражио никакве додатне услове.
Расположен је да подели своје искуство и са другим будућим студентима који користе колица. Међутим, углавном га зову породице за савет о лечењу. Осим посла, интензивно тренира, не ускраћује себи изласке са друштвом и девојком, нити летовање, мада истиче да до Закинтоса не би стигао да није било његових другова. Открива и да никада није имао узора коме се дивио и себе не сврстава у ту категорију „надљуди“.
– Ето, за Јована нисам чуо до ове награде, а тако је сјајан момак и ради фантастичне ствари у Нишу! Нажалост, у нашим медијима овакве приче не стижу на ред од неких глупих садржаја, помало је и огорчен Милан.
Млади суграђанин на кога су све Нишлије поносне – Јован студира на Машинском факултету и не жели да оде из Србије
Јован, са друге стране, открива да се одувек угледао на Каилаша Сатијартија, добитника Нобелове награде за мир, који се већ деценијама бори за образовање деце у Индији. По завршетку факултета планира да остане у Србији и наљути се кад чује да неко већ сада жели да оде. За вршњаке који често употребљавају глагол „сморити се” има поруку:
– Опет се враћамо на она два пута. Свако има право избора: да седи и ћути или да ради и да се бори. Смарање је најгора измишљотина модерног доба. Не могу да се смарају никада, нити било шта може да их смара. И такви млади људи, а у мањини су, требало би да се промене.
Награда „Youth heroes” додељује се другу годину заредом, у четири категорије: образовање/наука, предузетништво/креативне индустрије, култура/уметност и друштвени активизам, у циљу извлачења младих хероја из анонимности како би постали инспирација, понос и узор читавим генерацијама. Ове године је изабрано њих 17 у конкуренцији од преко 200 кандидата.
pdf [3 MB]
Оставите коментар