Vlada republike SrbijeВлада Републике Србије

Jezici

HRW: Обезбедити бољу подршку за децу са инвалидитетом

Објављено 08.06.2016.

Више од 650 деце са инвалидитетом, смештених у установама широм Србије, суочено је са занемаривањем и изолацијом због чега влада мора да развије план њихове деинституционализације али и да подстакне развој услуга подршке породицама те деце у заједници, саопштио је 8. јуна Хјуман рајтс воч (HRW). Влада би између осталог требало да обезбеди да се новац издваја за подршку у близини домова особа са инвалидитетом, као и да се у домовима укину лоше праксе попут давања превише лекова.

Према речима истраживачице те организације Емине Ћеримовић, извештај HRW-а називом “Мој сан је да одем одавде” израђен је на основу обиласка установа у Звечанској, Сремчици, Суботици, Стамници и Ветернику и три мале домске заједнице, а интервјуисано је 118 деце и младих особа с инвалидитетом, чланови њихових породица, активисти борбе за права тих особа, као и особље установа.

“Извештај показује да деци смештеној у установама недостаје индивидуалан приступ и пажња. У установи у Суботици један неговатељ брине о 11 деце, што онемогућава индивидуалан приступ сваком детету. Поред тога, деца са вишеструким инвалидитетом су одвојена од друге деце”, казала је Ћеримовић на конференцији за новинаре у Београду.

Она је рекла да се над децом, али и одраслима смештеним у установе, спроводе медицинске интервенције без њихове сагласности.

Већина деце са инвалидитетом има бар једног родитеља али здравствени радници охрабрују породице да децу шаљу у велике резиденцијалне установе, тврдећи да је то најбоље решење. Више од 60% те деце није уписано и не похађа школу док остатак иде искључиво у школе за децу са инвалидитетом”, казала је Ћеримовић.

Она је оценила да би Влада Србије морала да прекине праксу изградње нових и реновирања постојећих капацитета установа за смештај деце са инвалидитетом, већ да пружи већу подршку породицама за кућно одгајање те деце, али и да развије план деинституционализације више од 10.000 одраслих особа с инвалидитетом које су тренутно смештене по установама.

Директорка одељења HRW-а за права особа са инвалидитетом Шанта Рау Барига оценила је да је Влада Србије остварила напредак на овом пољу који се манифестује кроз развој система хранитељства као алтернативе институционализацији деце, успостављању система подршке породицама са децом са инвалидитетом, али и кроз законску забрану упућивања деце млађе од три године у установе.

“И поред тога, документовали смо случајеве институционализације деце млађе од три године, што је потврдило и Министарство за социјална питања. Влада и даље улаже у градњу нових установа и поред преузете обавезе да престане са том праксом, па је 2014. изграђена нова установа у Шапцу а ове године проширени капацитети у Стамници”, додала је Барига.

О проблемима одгајања детета с инвалидитетом говорио је Ивица Чуковић чија четворогодишња ћерка болује од генетског поремећаја Апертов синдром.

“Првих дана у породилишту нису нам давали никакве информације о њеном здрављу а после су нам говорили да је оставимо, као да су је одмах отписали. Ми смо је из здравствених разлога сместили у Звечанску као једино место где је могла да добије стручну помоћ, а људи из те установе су нам били једина тачка ослонца јер су знали како поступати са њом”, казао је Чуковић.

Према његовим речима, породице деце с инвалидитетом очекују подршку државе како би биле у стању да у кућним условима помогну својој деци али предлажу и обуку здравствених радника како ту децу не би одмах слали у специјализоване установе.

Заменик заштитника грађана задужен за права лица лишених слободе Милош Јанковић оценио је да је суштински проблем у томе што су особе с интелектуалним и менталним сметњама, смештањем у установе изопштене из заједнице.

“Та лица живе у изгнанству из заједнице, понекад у условима изолације унутар саме установе. Могу те зграде бити окречене и имати довољан број неговатеља али нама су потребни мултидисциплинарни центри који ће пружати правовремену подршку тим особама и њиховим породицама јер оне немају објективне могућности да пруже помоћ”, додао је Јанковић.

Извор: Бета, преузето са www.euractiv.rs

Коментари

 
0

 Подели

Оставите коментар

Унесите коментар


Име


e-mail


website


Повезане вести

Билтен о социјалном укључивању

Архив билтена о социјалном укључивању

Актуелности > <

Калкулатор социјалних давања

Блог > <

Актуелни документи > <

Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији
децембар, 2021 arrow right pdf [3 MB]
SILC у Републици Србији: Методолошки оквир и анализа изабраних показатеља сиромаштва и неједнакости
децембар, 2021 arrow right pdf [2 MB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај особа које живе са HIV
децембар, 2021 arrow right pdf [305 KB]
Е2Е: Утврђивање институционалног оквира за успостављање Националне стандардне класификације занимања у Србији
децембар, 2021 arrow right pdf [709 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај националних мањина
децембар, 2021 arrow right pdf [174 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај миграната и тражилаца азила
децембар, 2021 arrow right pdf [219 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај деце
децембар, 2021 arrow right pdf [439 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај младих
децембар, 2021 arrow right pdf [456 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај старије популације
децембар, 2021 arrow right pdf [307 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај ЛГБТИ особа
новембар, 2021 arrow right pdf [164 KB]