Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Online конференција „Организације цивилног друштва и услуге социјалне заштите у време пандемије“, коју је организовао Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије (SIPRU), одржана је 12. маја 2020. године. Циљ конференције био је да се представе примери добре праксе деловања организација цивилног друштва током пандемије, али и да учесници/це укажу на проблеме са којима се организације сусрећу у својим срединама, шта су биле најважије активности током пандемије (ванредног стања), који су изазови актуелни у ово тренутку, а који се очекују у наредном периоду.

Конференција је организована у оквиру пројекта „Услуге социјалне заштите за осетљиве групе“, чији је циљ пружање подршке локалним самоуправама да у партнерству са организацијама цивилног друштва раде на успостављању локалних механизама социјалног укључивања осетљивих група, који се реализује кроз развој модела за идентификовање и долажење до „невидљивих“ потенцијалних корисника/ца социјалне заштите у локалној заједници.

Пројекат реализује SIPRU, уз подршку Немачке организације за међународну сарадњу у Србији (GIZ) у 15 градова и општина на територији целе Србије: Шид, Рума, Сремска Митровица, Пландиште, Пећинци, Крупањ, Лозница, Лајковац, Мионица, Ужице, Ариље, Прибој, Пријепоље, Косјерић и Сјеница.

Конференцију су отвориле Александра Хилбиг из Немачке организације за међународну сарадњу у Србији (GIZ) и Драгана Јовановић Аријас, менаџерка Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије. Оне су захвалиле свим организацијама које учествују у раду конференције на реализацији досадашњих активности, као и за допринос који дају у напорима да се унапреди оквир за пружање социјалних услуга на локалном нивоу.

Радни део конференције отворили су представници/це организација и институција које су својим активностима током ванредног стања покушале да умање штету и проблеме које су поједине групе грађана/ки имале током пандемије.

Цецилија Шајбер из Центра за пружање услуга социјалне заштите града Кикинде говорила је о искуствима у пружању две социјалне услуге током ванредног стања у граду који је на почетку кризе био један од жаришта епидемије, као и о додатним активностима у општини Нова Црња. Као пример добре праксе истакла је пример солидарне акције остварене кроз продају часописа „Лице улице“ у Кикинди.

Марко Тошић из Центра за интеграцију младих се укључио у рад Конференције из Свратишта у Београду и са лица места говорио о проблемима са којима се Свратиште сусрело током пандемије и упозорио на могуће проблеме у наредном периоду. „Свратиште и Кафе бар ’16’, социјално предузеће које је ово удружење покренуло, затворени су средином марта и то је изазвало велике проблеме за све кориснике ових услуга, а посебан проблем је тај што су корисници ових услуга у највећој мери деца и млади са улице“, објаснио је Марко. Он је истакао да ће се Свратиште у наредном периоду сусрести са проблемима недостатка хране и средстава за реализацију наставе.

У име Градске организације глувих Београда обратио се Михаило Гордић, потпредседник, који је говорио о услугама које је ово удружење осигурало и спровело током пандемије, а као најважније навео је услуге превођења на српски знаковни језик посредством Видео релеј центра Covid 19 и доступност свих важних информација на српском знаковном језику на телевизијама са националном фреквенцијом (симултани превод и титловани садржај). Михаило је указао и на проблеме са којима се сусрећу глуве и наглуве особе у свакодневној комуникацији са институцијама, што је представљало посебан изазов у време пандемије и напоменуо да је удружење упућивало апеле и препоруке, као и предлоге мера за унапређење положаја глувих и наглувих особа у току трајања ванредног стања  свим релевантним институцијама. Као пример навео је да је неопходно обезбедити таблет рачунаре глувим и наглувим особама, корисницима српског знаковног језика, уколико дође до појаве првих симптома корона вируса или хоспитализације како би комуникација са здравственим радницима у здравственим установама, Ковид амбулантама, болницама, била приступачна и доступна и глувим и наглувим пацијентима. Додао је да су се представници Савеза глувих и наглувих Србије обратили и Министарству финансија поводом усвојене Уредбе о формирању привременог регистра и начину уплате једнократне новчане помоћи свим пунолетним грађанима као би се пријављивање за једнократну новчану помоћ од државе прилагодио глувим и наглувим грађанима.

Као добар пример одговора на потребе ове осетљиве групе, Михаило је навео реакцију Фондације Б92 која је донирала два таблет уређаја Градској организацији глувих Београда, као и ТВ Б92 која је одговорила на примедбу да су „квадрати“ на ТВ станицама преко којих се тумачи обраћају глувим особама мали и направљена је корекција тог техничког детаља, који је био значајан за све глуве особе.

Дејан Митић из Удружења за локални развој Каменица говорио је активностима ове организације у околини Ниша. Он је навео неколико примера активности ове организације током пандемије, попут акције дезинфекције сеоских улица, помоћи самохраним мајкама и деци, снабдевања Клиничког центра у Нишу производима локалних пољопривредних произвођача и најавио активности које ће бити подржане од стране Траг фондације и Фондације „Ана и Владе Дивац“. Као успешан пример истакао је сарадњу са Сигурном кућом из Сомбора, чије су кориснице током пандемије започеле производњу заштитних маски, а након тога одлучиле да ову активност реорганизују и оснују социјално предузеће.

У наставку Конференције у дискусију су се укључили и представници и представнице других организација цивилног друштва, који су указали на специфичности својих локалних средина које су различито реаговале на ванредно стање и проглашење пандемије.

Горан Рековић из удружења „ПРИМУС“ говорио је о специфичности Прибоја као средине у којој је око 1900 грађанки и грађана било у изолацији 28 дана због специфичности ове општине, у којој велики број грађана/ки због одласка на посао свакодневно прелази границу са БиХ. „Мале средине се сусрећу са великим бројем проблема и реално је очекивати да се доста услуга на локалном нивоу угаси“, истакао је Горан и указао на проблем са нејасним функционисањем градских центара за пружање услуга напоменувши да се такав центар оснива и у Прибоју.

Представница удружења „Женски центар“ из Ужица Рада Гујаничић говорила је о ангажовању ове организације у области развоја социјалног предузетништва у сарадњи са рањивим групама. Навела је пример добре реакције овог удружења које је успело да услугу SOS телефона са фиксне телефонске линије прошири и на мобилне телефоне, чиме је омогућено да се ова услуга несметано пружа и током пандемије. Поред тога, указала је на проблем што у Златиборском округу постоји само једна сигурна кућа, а потребе региона за том услугом су, како је истакла, значајно веће од тога.

Драган Кувељић из удружења „Машта“ из Пријепоља и Јелена Жунић Цицварић из удружења „Ужички центар за права детета“ говорили су о својим активностима и раду са децом, која су означена као посебно угрожена циљна група у време ограниченог кретања и ванредног стања.

Стефан Марковић, волонтер удружења „SOS-КОС“ из Косјерића навео је активности ове организације током пандемије указујући на чињеницу да су се током ванредног стања у Косјерићу углавном користили лични ресурси (аутомобил, пре свега) јер организација нема сопствено возило. Стефан је током пандемије прешао више хиљада километара додељујући хуманитарне пакете социјално угроженим категоријама становиштва, што је имајући у виду величину општине и брдско планински рељеф општине Косјерић изузетно велики успех.

Миленка Матић из „СтартХаба“ из Косјерића указала је на неопходност подршке грађанима/кама који су више недеља провели у карантину, како због мера изолације, тако и због полицијског часа. „У таквим условима сасвим је реално очекивати да се повећа број грађана/ки којима ће таква врста подршке бити неопходна“ казала је Миленка.

У име Удружења за церебралну и дечију парализу из Ужица, Чедомир Цицовић је најавио увођење нових услуга у Ужицу упркос проблемима изазваних пандемијом. Он је навео проблем који особе са инвалидитетом могу имати у процесу пријављивања за помоћ од 100 евра, јер неки грађани немају пуну пословну способност, па због тога неки од њих немају личну карту, а истакао је и проблем превоза како корисника/ца тако и оних који пружају услуге у Ужицу.

Конференцију је затворила Драгана Јовановић Аријас, менџерка Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије, која је на основу свих чињеница и искустава изнетих током конференције закључила да је неопходан нови приступ проблемима у локалним срединама. „Изазови у великим и малим општинама се значајно разликују и зато је потребно приступити им индивидуализовано. Кризна ситуација отвара посебан простор и да организације цивилног друштва покажу своје капацитете“, казала је Јовановић Аријас и закључила да упркос чињеници да је пандемија нова ситуација за све, подршка није изостала, али и да је посебно важно да у наредном периоду сви будемо отворени за међусобну сарадњу, као и да у складу са својим могућностима настојимо да обезбедимо што већу подршку.