Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Амерички Стејт департмент објавио је 27. јула Извештај о трговини људима, тзв. TIP Извештај за 2015. годину. Циљ овог Извештаја је да подигне глобалну свест о проблему трговине људима тако што ће скренути пажњу на различите аспекте ове појаве и указати на појединачне и заједничке напоре међународне заједнице. У наставку је АСТРИН превод извештаја који се односи на Републику Србију.

Србија: група 2

Србија је земља порекла, транзита и дестинације за мушкарце, жене и децу изложену трговини људима у циљу сексуалне експлоатације и принудног рада, укључујући и рад у кући и принудну прошњу. Жене из Србије су изложене трговини људима у циљу сексуалне експлоатације од стране српских криминалних група у Русији, суседним земљама и у Европи, посебно у Италији, Немачкој и Швајцарској. Српски држављани, посебно мушкарци, су изложени радној експлоатацији, у радно интензивним секторима, као што је грађевинарство, у европским земљама (укључујући Азербејџан, Словенију и Русију) и у Уједињеним Арапским Емиратима. Деца из Србије, посебно ромска деца, су изложена трговини људима у циљу сексуалне експлоатације, принудног рада, принудне прошње и вршења кривичних дела, често од стране чланова породице, на територији Србије. Стране жртве трговине људима у Србију потичу из суседних земаља, укључујући Црну Гору, Босну и Херцеговину, Бугарску, Румунију и Модавију. Наводи се да је подмићивање утицало на неке случајеве трговине људима.

Влада Србије не испуњава у потпуности минимум стандарда за елиминацију трговине људима, али чини значајне напоре у том правцу. Значајно је повећана идентификација жртава, посебно жртава принудног рада, иако су у области збрињавања жртава недостајале државне процедуре за упућивање жртава на невладине организације које пружају услуге, а запослени у центрима за социјални рад нису обучени за пружање помоћи жртвама трговине људима.  Осуђен је мањи број трговаца, а они који су осуђени добили су мале казне. Држава жртвама није обезбедила довољну заштиту током кривичног поступка, због чега су оне биле изложене застрашивању и секундарној трауматизацији.

ПРЕПОРУКЕ ЗА СРБИЈУ:

Побољшати кривично гоњење са осуђујућим пресудама и  казнама за трговце које су такве да одвраћају од вршења дела; обучити истражитеље, тужиоце и судије о приступу случајевима трговине људима који у центру има жртву; обезбедити жртвама да приликом сведочења у суду имају пун обим заштите који ће умањити застрашивање и ре-трауматизацију; унети у закон одердбу о некажњавању жртава за дела почињена као директна последица тога што су биле изложене трговини људима; побољшати сарадњу са НВО у вези са упућивањем жртава и повећати финансирање НВО које пружају услуге реинтеграције; побољшати обуку државних службеника о помоћи и упућивању жртава; повећати напоре да се идентификују жртве међу тражиоцима азила и децом без пратње која просе на улици; усвојити националну стратегију за борбу против трговине људима и план акције и укључити НВО у њихово спровођење; појачати напоре да се обесхрабри потражња за услугама жртава трговине људима; и поставити националног координатора за борбу против трговине људима као независан огран са пуним радним временом.

КРИВИЧНО ГОЊЕЊЕ

Држава је показала мешовите напоре у полицијском раду. Члан 388 кривичног законика Србије забрањује све облике трговине људима, прописујући казну од 3 до 15 година затвора. Ова казна је довољно строга и сразмерна казнама које су прописане за друга тешка кривична дела, као што је силовање. Током 2014. године истражено је 55 случајева, укључујући 35 случаја комерцијалне сексуалне експлоатације и 20 случајева принудног рада, у поређењу са 30 случајева и 63 осумњичених трговаца 2013. године. У 2014. години, започето је 17 случајева са 25 оптужених према члану 388, у поређењу са 29 предмета 2013. године. Судови су осудили 26 трговаца 2014. што је смањење у поређењу са 37 осуђених лица 2013. Казне су се кретале између три и 12 година затвора. Држава не води одвојено податке о осудама за трговину људима у циљу сексуалне и радне експлоатације.  Судски поступци су дуго трајали, а жалбени поступак је често доводио до смањења казне. Посматрачи су извештавали да се закони против трговине људима не примењују адекватно, док тужиоци често одлучују да трговину људима гоне као нека друга кривична дела која повлаче мање казне, али су лакша за процесуирање. И полиција задужена за сузбијање организованог криминала и гранична полиција имају специјализоване јединице за борбу против трговине људима. Свака полицијска управа у Србији има јединицу за борбу против трговине људима; 17 полицијских управа, такође, има мултидисциплинарне анти-трафикинг тимове који укључују тужиоце, социјалне раднике и здравствене раднике. Држава, у координацији са НВО и међународним организацијама, је обезбедила обуку за полицију, тужилаштво, судије и конзуларне и граничне службенике о препознавању, истраживању и кривичном гоњењу случајева трговине људима, као и о идентификацији и упућивању жртава. Није пријављен ниједан случај истраге, кривичног гоњења или осуђивања државног службеника за умешаност у трговину људима. Једна НВО је пријавила да јој је оптужени у случају трговине људима нудио новац да се повуче из случаја и изразила сумњу да је судија примио новац од тог оптуженог.

ЗАШТИТА

Држава је унапредила идентификацију жртава трговине људима, али у области помоћи и заштите жртава има мањкавости. Државни орагни су идентификовали 119 жртава 2014. године, у поређењу са 76 2013. 98 жртава је било изложено радној експлоатацији, 16 сексуалној експлоатацији, 3 принудној прошњи и 2 принуди на вршење кривичних дела. Држава је само 8 од 119 идентификованих жртава упутила на помоћ НВО пружаоцима услуга, што су образложили смањењем потреба жртава и доступношћу помоћи у државним центрима за социјални рад. Међутим, посматрачи су потврдили да жртве треба упућивати на НВО у много већем броју јер центри за социјални рад немају специјализоване програме и вештине за рад са жртвама трговине људима, а нису имали ни способност да децу изместе из породица, чак и кад је било доказа да је породица експлоатисала дете. Држава и даље има Центар за заштиту жртава трговине људима који је задужен за идентификацију и помоћ. Центар има две јединице, Службу за заштиту и Центар за ургентно збрињавање, иако Центар за ургентно збрињавање већ другу годину није почео да ради. Служба за заштиту није имала конкретне процедуре за поступање са децом жртвама трговине људима. Држава није била у стању да процени укупан износ финансирања помоћи жртвама, али је раније речено да је за рад Центра и за плате 2014. године издвојено 21.864.957 динара ($219,000). Чињеница да Центар нема процедуре за сарадњу са НВО је имала негативан утицај на помоћ жртвама. Једна НВО води једино склониште намењено искључиво жртвама трговине људима које држава није финансирала током 2014. године. НВО које помажу жртвама се ослањају примарно на стране изворе финансирања. Мушкарци жртве немају приступ смештају, али могу да користе остале услуге. Специјализована сколништа за децу жртве не постоје; деца жртве су враћана у породице, смештана у хранитељске породице или у један од два центра за смештај деце без родитељског старања. Званичници не следе писане процедуре за идентификацију жртава. Полиција, НВО и запослени у центрима за социјални рад су упућивали могуће жртве трговине људима у државни Центар, иако Центар сматра да смернице за упућивање морају да се ажурирају. Стручњаци сматрају да се права жртава не штите на адекватан начин током дугих судских поступака и да жртве често морају да се појављују пред трговцима; трговци су често претили или застрашивали жртве. Судије су показивале ограничено разумевање сложености случајева трговине људима. Закон у Србији омогућава жртвама да кроз кривични или парнични поступак потражују компензацију од трговца, али судије охрабрују жртве да право на компензацију остваре кроз парнични поступак, који је дуг, скуп и подразумева да жртва мора да се много пута суочи са насилником.  Једна жртва је, по први пут, током овог периода добила компензацију кроз парнични поступак. Стране жртве су имале право на дозволе боравка које се могу обнављати у периоду од годину дана, али ниједна дозвола није додељена током 2014. у поређењу са две 2013. Законодавство Србије не садржи одредбу о некажњавању и негоњењу жртава трговине људима. Једна жртва трговине људима у циљу сексуалне експлоатације коју је трговац приморао да призна убиство је почела да служи казну од 18 година затвора 2014; случај је на крају периода извештавања био у поступку жалбе.

ПРЕВЕНЦИЈА

Држава је спровела неке превентивне активности. Стратегија за борбу против трговине људима 2014-2020 није усвојена, као ни акциони план за период 2014-2015, иако су нацрти били завршени у периоду претходног TIP извештаја. Национални координатор је наставио да предводи анти-трафикинг активности, иако још увек не делује као независни орган са пуним радним временом. Држава још увек није у  потпуности прешла на нову структуру савета против трговине људима у коме ће бити представници државе и НВО. Држава је водила линију за прикупљање дојава о случајевима трговине људима, објављивала вести о својим активностима на сузбијању трговине људима на свом вебсајту и пружала информације о трговини људима преко социјалних мрежа. Држава је сарађивала са НВО  и међународним организацијама на успостављању мрежа анти-трафикинг актера у укупно 17 градова. Полиција је спроводила закон о забрани куповине комерцијалних сексуалних услуга и новчано кажњавала клијенте који су идентификовани током рација на комерцијалне сексуалне објекте. Држава није радила на смањењу тражње за принудним радом. Припадници Војске Србије су учествовале на обукама на тему сузбијања трговине људима пре него што су слати у међународне мировне мисије. Обезбеђена је и обука за запослене у дипломатским мисијама.

(Превод АСТРА)

Извор: www.astra.org.rs