Vlada republike SrbijeВлада Републике Србије

Jezici

Транзиција од школе до посла: Млади на тржишту рада Србије

Објављено 17.10.2017.

mons_logoУ чланку “Ситуација младих на тржишту рада у ЕУ: Да ли су млади изгубљена генерација” на основу неколико кључних индикатора представљена је ситуација на тржишту рада у Европској унији, и показано је да се заправо искуство младих значајно разликује од земље до земље. У неким земљама се млади лакше укључују на тржиште рада након завршетка процеса школовања, док је у другим земљама транзиција од школе ка послу отежана будући да млади не само да дуже траже први посао већ налазе мање квалитетне послове. Такође, треба истаћи и да се поред ових разлика међу земљама може уочити да је положај младе популације на тржишту рада у свим земаља неповољнији у односу на одраслу популацију. Тако је, на пример, у земљама Европске Уније стопа незапослености младих готово двоструко већа од укупне стопе незапослености (Кључни показатељи тржишта рада: млади (15 – 24) и укупно (15 – 64)). Ово се може објаснити тиме да су недостатак радног искуства, те слабије вештине трагања за послом, али и структурни проблеми, попут неадекватног образовања и обуке и рестриктивне регулације тржишта рада, основни узроци овако високих стопа незапослености.

У овом тексту фокус је на транзицији на тржишту рада у Србији и потешкоћама са којима се млади сусрећу током овог процеса. Термин млада особа у овом тексту односи се на лице старости од 15 до 29 година уколико другачије није наглашено. Како ће у наставку бити приказано, стање младих на тржишту рада у Србији је неповољно ако се има у виду висока незапосленост младих као и низак квалитет послова које млади обављају. Ово је посебно важно јер истраживања показују да су дуги периоди незапослености у младости повезани са дужим периодима незапослености током читавог живота и нижим примањима током укупне каријере. Поред тога присутни проблеми у транзицији од школе ка послу младе особе у Србији негативно се одражавају и на друге животне транзиције, попут ступања у брак или одлучивања за родитељство.

Утицај економске кризе на стопу незапослености младих

Незапосленост младих представља озбиљан изазов са којим се суочава Србија. Отежаној транзицији ка тржишту рада у Србији негативно је допринела и последња економска криза из 2008.године, чије су последице највише осетили управо млади. Наиме, искуства других земаља показују да у време економске кризе услед опадања тражње фирми за радном снагом, фирме не само да су мање запошљавале већ су и отпуштале раднике, и то често оне које су последње запослили. У прилог овоме говори податак да је 2012. године у Србији стопа незапослености младих била за 20 процентних поена већа у односу на 2008.годину. Свакако треба напоменути да су се млади и пре поменуте економске кризе суочавали са одређеним проблемима на тржишту рада, али да је то већ неповољно стање значајно погоршано од тренутка избијања економске кризе. Генерације младих које су ступале на тржиште рада од 2009.године су се сусретале са веома неповољним условима, па су имале значајне потешкоће у транзицији од школовања до запослења. Стога не чуди што је у 2015. години, сходно широкој дефиницији Међународне организације рада, стопа незапослености младих у Србији износила нешто више од 20% , и ова стопа се није значајно разликовала између мушкараца и жена. Међутим, стопа незапослености младих који живе на селу била је за око 3 процентна поена већа у односу на исту стопу младих који живе у граду, што може указивати на то да су млади на селу посебно рањива група на тржишту рада.

Криза запослености младих у Србији

Криза запослености младих представља својеврсни изазов са којим се суочава Србија, иако њене социјалне и економске карактеристике варирају значајно у зависности од тога да ли се ради о младим мушкарцима или женама и младима у градским или сеоским подручијима. Криза запослености представља и својеврсни аспекат кризе послова, и она је повезана не само са нивоом и трајањем незапослености младих на тржишту рада, већ и опадањем квалитета послова који су младима на располагању.

Стопа запослености младих у Србији 2015. године износила је тек нешто више од 30% , што је за око 15 процентних поена мање у односу на земље Европске Уније. Стопа запослености мушкараца знатно је већа него стопа запослености жена: 38% насупрот 25%. Ова разлика се може објаснити раним ступањем у брак и родитељеством што отежава улазак на тржиште рада жена. Разлог за то су формалне и неформалне институционалне препреке за укључивање жена на тржиште рада попут дискриминације, неадекватних служби подршке породици, као и нормама које управљају поделом одговорности у породици и понашањима послодаваца. Такође, приметне су и разлике у погледу стопе запослености младих који живе у градским и сеоским подручијима стим да је ова стопа за младе који живе на селу већа за око 6 процентних поена у односу на младе који живе у граду. Као и код младих жена, шансе које имају млади на селу су дефинисане институционалним структурама, обичајима, нормама, и оне доводе то тога да се они ређе опредељују за дуже школовање што доводи до тога да раније улазе на тржиште рада и последично имају већу стопу активности.

Статус запослености

У Србији је 2015.године, према статусу запослености, 4 од 5 младих особа радило за плату, 1 од 10 младих особа је била самозапослена, док је чак 1 од 9 младих особа била помажући члан домаћинства и није остваривала надокнаду за свој рад. Помажући чланови домаћинства као категорија запослених који помажу члановима породице у породичном послу а који за ту помоћ нису плаћени у земљама Европске уније ишчезава, док у Србији око 10% младих спада у ту категорију. Такође, непуних 8 % младих особа има статус самозапослених лица, што је још једна поражавајућа чињеница, будући да према истраживању Анализа регулаторног оквира предузетништва три најперспективније делатности, са предлогом поједностављења пословања за младе предузетнике скоро 40% младих жели да започне самостални посао. Ово упућује на постојање значајних ограничавајућих фактора приликом професионалног остварења младих као предузетника.

Овакво стање поприма још драматичнију слику на тржишту рада Србије ако се има у виду да је проценат младих мушкараца који имају статус самозапослених лица два пута већи у односу на проценат младих жена.

Усаглашеност квалификација

Успешност транзиције од школе ка послу може се анализирати и на основу усаглашености квалификација између посла који нека особа обавља и образовних квалификација те особе. Познато је да у земљама са израженом кризом запослености поједине младе особе прихватају посао за који су преквалификоване, тј. посао за који образовне квалификације превазилазе квалификације које су за њега неопходне. Ово важии у случају Србије, где је према подацима за 2015.годину петина запослених младих преквалификована, односно где је четвртина младих жена и седмина младих мушкараца превише образована за посао који раде. Посматрана неусаклађеност, дакле, посебно је видљива међу младим запосленим женама. Ово се може довести у везу са тиме да се младе жене теже запошљавају у односу на младе мушкарце, па су због тога принуђене да прихватају послове који су испод њихових образовних квалификација. Највећа неусаглашеност квалификација може се уочити међу једноставним занимањима, тј. оним занимањима која захтевају завршено основно образовање. Наиме, 78% младих који су обављали ова једноставна занимања било је преквалификовано, тј. имали су виши степен образовања него што је било неопходно за обављање посла.

Квалитет послова

Велики број младих у Србији ради на несигурним пословима са краткотрајним уговорима, прековремено и то без одговарајуће накнаде за прековремени рад, и често у неформалном сектору.

У погледу типа уговора у Србији је 2015.године око 40% младих имало уговор на одређено време. Треба истаћи да од ових 40% младих који су имали уговор на одређено време више од половине јесу они чије је трајање уговора краће од 12 месеци што указује на то да велики број младих ради на пословима који не пружају сигурност. Ако се сагледају млади са уговором на неодређео време по образовном нивоу, долазимо до закључка да најчешће млади са завршеним средњим образовањем имају уговор на неодређено, њих 80%, док само 10% младих са уговором на неодређено има високо образовање. Овај податак говори да чак ни високо образовање не пружа гаранцију да ће млада особа наћи стабилан посао на почетку каријере.

Већина младих у Србији запослена је пуно радно време: око 55% младих је 2015.године радило између 40 и 50 сати недељно, док је скоро 20% младих радило дуже од 50 сати недељно. Ако се зна да мање од половине оних који ради прековремене сате за то добија одговарајућу надокнаду, може се рећи да је квалитет послова младих низак. Млади мушкарци су ти који чешће раде прековремене сате од младих жена.

На низак квалитет послова младих на тржишту рада Србије указује и податак да је 2015. године 45% од укупног броја запослених младих било неформално запослено. Поред тога, од укупног броја младих који су били неформално запослени четири петине је било запослено на неформалним радним местима у формалном сектору, док је остатак био запослен у неформалном сектору. Млади који су запослени на неформалним радним местима у формалном сектору раде или без уговора или на основу уговора као што су уговор о привременим и повременим пословима или уговор о делу који не дају правну заштиту и права која пружа Уговор о раду. Младим људима који су неформално запослени се не уплаћују доприноси за социјално и здравствено осигурање или немају право на годишњи одмор или боловање, што важи у случају формалне запослености.

Иако запослени на неформалним радним местима у формалном сектору могу да раде за плату, њима уговор који имају са послодавцем (нпр. уговор о привременим и повременим пословима, уговор о делу, итд.) не даје права која произилазе из уговора о раду као што су право на годишњи одмор или плаћено боловање, прековремени рад, рад викендом, што важи у случају формалне запослености. Ово све упућује на то да у Србији готово половина младих који су запослени ради на пословима чија је стабилност и сигурност ниска. Може се издвојити и податак да су млади мушкарци и млади који живе уруралним подручијима подложнији неформалном запошљавању.

Задовољство послом

Занимљиво, уколико посматрамо задовољство, и поред индиција о ниском квалитету послова, чак 83% младих у Србији је 2015.године било задовољно послом који тренутно обавља. Очигледно, како се наводи у извештају Глобални трендови запослености младих, ова парадоксална ситуација, у којој је млада особа задовољна послом који јој не обезбеђује одговарајућу зараду, стабилности и сигурност, вероватно одражава оптимизам младих и њихову способност да се прилагоде стварности у којој постоји мало високо квалитетних послова. Односно, можда за већину младих вредност тога да се буде запослен – ма какво запослење било –има превагу у односу на проблеме који су везани за низак квалитет тог посла.

c-3-a-3-1

Транзиција младих ка одрастању: Колико је (не)успешна?

Одређене студије, попут Млади – наша садашњост, истичу да транзиција од школе ка послу представља веома важан сегмент транзиције ка одрастању, чија успешност умногоме предодређује успешност других сегемената одрастања младих. На пример, од начина и брзине којом ће млада особа извршити транзицију од завршетка школовања до проналажења посла зависи и породична транзиција, која се односи на одлуке младих о осамостаљивању од родитеља, ступању у брак и родитељство. Како су младој особи у Србији у просеку потребне 2 године да би након завршеног процеса образовања добила прво стабилно запослење , сигурно је да ће се овако дуг транзициони пут умногоме негативно одразити и на друге аспекте одрастања. Колико (не)успешно млади у Србији завршавају транзицију од школе ка послу најбоље говори податак да је само 20% младих напустило родитељски дом. (Не)успешност илуструје и податак да је свега 15% младих у браку. Даље, у студији Постајање родитељем у Србији се закључује да макроекономски контекст поставља младима знатна структурална ограничења за транзицију у родитељство, од којих су незапосленост и флексибилизација тржишта рада нека од најзначајнијих. Резултати студије Млади у Србији 2015. показују да се само 9% младих налази у улози родитеља, као и да 18% младих не планира да се у тој улози у скорије време оствари, што је забрињавајуће с обзиром на неповољна демографска кретања и старење нације. Према овом истраживању, основни разлози одлагања родитељства код младих скопчани су са осећањем егзистенцијалне и емотивне несигурности.

c-3-a-3-2

Постоје бројна објашњења за чињеницу да је данас у готово свакој земљи стопа незапослености младе популације већа од стопе незапослености укупне популације. Млади не само да углавном поседују мање специфичан људски капитал који је релевантан за одређену фирму, већ поседују и мање општих радних вештина. У таквим околностима када услед мање тражње фирме морају да смање број запослених оне најпре отпуштају младе раднике. Такође, млади могу бити мање ефикасни у трагању за запослењем у односу на одрасле, из разлога што млади имају мање контаката и мање радног искуства. Односно, млади могу запасти у такозвану замку (не)искуства где фирме бирају раднике са радним искуством, што за резултат има стање у којем млади који покушавају да уђу на тржиште рада не добијају запослење и стога ни не могу да стекну радно искуство. Даље, млада популација врло вероватно има мање значајних финансијских обавеза у поређењу са одраслом популацијом, при чему младима финансијску подршку свакако пружају и родитељи. Све претходно наведено може да отежа пут до налажења посла и доведе до веће стопе незапослености.

Смањење незапослености и стварање више и бољих шанси за запошљавање младих особа представљају кључне изазове са којима се сусрећу креатори економских политика у Србији. Ово је посебно важно ако се има у виду да незапослене младе особе чине групу за коју се везује већи ризик од опасности сиромаштва и социјалне искључености, као и да неуспешна транзиција од школе ка послу може имати несагледиве негативне последице на друге животне транзиције. С тим у вези, идентификовање и отклањање фактора који утичу на рањивост младих требало би да представља један од приоритета приликом креирања и спровођења мера у циљу побољшања њиховог положаја на тржишту рада. У наредном чланку биће представљен начин на који делују креатори економских политика у Србији везано за овакво стање младих на тржишту рада, односно биће приказани програми и мере активне политике тржишта рада које се у Србији спроводе.

Извор: mons.rs

***

Више информација о положају младих на тржишту рада и бројна корисна документа из ове области потражите на страницама Е2Е Иницијативе за запошљавање младих.

Коментари

 
0

 Подели

Оставите коментар

Унесите коментар


Име


e-mail


website


Повезане вести

Актуелности

Блог

Earlier
Pezana Redža u trgovačkoj ulici u kojoj renovira šest lokala ©Chris Welsch
Arhitektkinja Pezana Redža daje novi život starom drvetu izrađujući prelepe enterijere, pri čemu obezbeđuje posao za ugrožene Albance Trgovačka ulica u [...]
Пет, сеп 13, 2019
Source: Inkluzija blog
Dragana Malidžan Vinkić
Piše: Dragana Malidžan Vinkić, koordinatorka za obrazovanje, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije Digitalna uključenost predstavlja pristup [...]
Чет, сеп 12, 2019
Source: Inkluzija blog
Piter Mangan, osnivač kluba Freebird © Chris Welsch
Piter Mangan, osnivač kluba Freebird © Chris Welsch Klub Freebird omogućuje starijim osobama srodnih interesovanja da se povežu kroz putovanja i [...]
Пет, сеп 06, 2019
Source: Inkluzija blog
Nikola Repec
Osim pružanja prilike da prodaju sam magazin, Liceulice se trudi da podrži svoje korisnike/prodavce i na razne druge načine. Pogotovo [...]
Сре, сеп 04, 2019
Source: Inkluzija blog
Migel Neiva, osnivač kompanije i sistema ColorADD, već je ostvario velike uspehe sa svojim izumom. © Chris Welsch
Migel Neiva, osnivač kompanije i sistema ColorADD, već je ostvario velike uspehe sa svojim izumom. © Chris Welsch Migel Neiva izumeo [...]
Пет, авг 30, 2019
Source: Inkluzija blog

Актуелна документа

58. Билтен о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва
септембар, 2019 arrow right link arrow right pdf [320 KB]
Извештај о дигиталној укључености у Републици Србији за период од 2014. до 2018. године
јул, 2019 arrow right pdf [619 KB]
57. Билтен о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва
јун, 2019 arrow right link arrow right pdf [296 KB]
Децилна анализа потрошње и прихода у Републици Србији за период 2006-2017. године
јун, 2019 arrow right pdf [2 MB] arrow right docx [4 MB] arrow right xlsx [83 KB]
Програм за креирање образовних политика на основу података и резултата истраживања – Зборник истраживачких радова
мај, 2019 arrow right pdf [4 MB]
56. Билтен о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва
мај, 2019 arrow right link arrow right pdf [277 KB]
Родна анализа наставних програма и уџбеника за српски језик од првог до четвртог разреда основне школе
март, 2019 arrow right pdf [2 MB]
Трећи национални извештај о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва у Републици Србији за период 2014-2017. године
фебруар, 2019 arrow right pdf [5 MB]
Национални акциони план запошљавања за 2019. годину
фебруар, 2019 arrow right pdf [762 KB]
Индекс родне равноправности у Републици Србији
децембар, 2018 arrow right pdf [8 MB]
Награда за допринос развоју свих облика приступачности 2017/2018 – брошура
новембар, 2018 arrow right pdf [2 MB]
Оцена апсолутног сиромаштва у Србији у 2017. години
октобар, 2018 arrow right pdf [413 KB]