Vlada republike SrbijeВлада Републике Србије

Jezici

Ефекти таргетиране једнократне новчане помоћи на кретање индикатора сиромаштва и неједнакости

Објављено 11.05.2021.

Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва - SIPRU - логоТим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије (SIPRU) спровео је анализу ефеката једнократних новчаних помоћи таргетираним категоријама становништва на кретање индикатора сиромаштва и неједнакости доходака и потрошње. Током истраживања коришћени су подаци из Анкете о приходима и условима живота (SILC 2017) и Анкете о потрошњи домаћинстава (АПД 2018). Сви анализирани подаци из SILC 2017 базе односе се на доходак становништва, док се подаци из АПД 2018 базе односе на потрошњу становништва.

Универзална једнократна новчана помоћ

Како би умањила негативне последице пандемије вируса Covid-19 на благостање становништва, Влада Републике Србије пружила је помоћ свим пунолетним грађанима и грађанкама кроз универзалну једнократну новчану помоћ у износу од 100 EUR у динарској противвредности. Имплементација ове помоћи регулисана је Уредбом о једнократној исплати 100 евра свим пунолетним грађанима. Према проценама Министарства финансија, 6.145.529 пунолетних грађана примило је универзалну једнократну новчану помоћ, а ова интервенција захтевала је издвајања из републичког буџета у износу од 72,3 милијарде динара.[1]

Таргетирана једнократна новчана помоћ

Таргетирана једнократна новчана помоћ (ТЈНП) би била усмерена само на одређене угрожене категорије становништва, насупрот спроведеној универзалној једнократној новчаној помоћи која је била усмерена на све пунолетне грађане/ке. SIPRU је спровео симулацију ефеката четири такве мере, при чему би у стварности била имплементирана само једна од четири мере, а не све. Ове четири мере су:

  • Мера 1 – Подршка корисницима права из социјалне заштите односила би се на једнократну новчану помоћ:

a) домаћинствима која су корисници новчане социјалне помоћи (пунолетним лицима из домаћинства била би додељена помоћ од 200 EUR, а малолетним лицима 100 EUR),

b) домаћинствима која су корисници дечијег или увећаног дечијег додатка (сваком малолетном лицу у домаћинству доделило би се 100 EUR),

c) лицима која су корисници додатка или накнаде за помоћ и негу другог лица (помоћ од 200 EUR).

Појединац би остварио помоћ из Мере 1 само по једном од наведених основа.

  • Мера 2 – Подршка корисницима права из социјалне заштите односила би се на једнократну новчану помоћ:

a) домаћинствима која су корисници новчане социјалне помоћи (пунолетном лицу је додељена помоћ од 200 EUR, а малолетном лицу 100 EUR),

b) домаћинствима која су корисници дечијег или увећаног дечијег додатка (сваком малолетном лицу из домаћинства је додељено 100 EUR),

c) лицима која су корисници додатка или накнаде за помоћ и негу другог лица (помоћ од 200 EUR),

d) малолетним лицима (100 EUR) која живе у домаћинствима са двоје одраслих и троје и више издржаване деце или у једнородитељским домаћинствима (под условом да месечни доходак/потрошња једнородитељског домаћинства не прелази износ од 15.000 RSD по еквивалентном одраслом, односно по потрошачкој јединици).

Појединац би остварио помоћ из Мере 2 само по једном од наведених основа.

  • Мера 3: Мера 3 подразумевала би помоћ по наведеним основама из Мере 1, али и:

a) једнократну помоћ (200 EUR) корисницима инвалидске пензије, и

b) једнократну помоћ (100 EUR) лицима из старачких домаћинстава[2], чији доходак/потрошња не прелази 15.000 RSD по еквивалентном одраслом, односно по потрошашкој јединици.

Појединац би остварио помоћ из Мере 3 само по једном од наведених основа.

  • Мера 4: Мера 4 подразумевала би помоћ по неведеним основама из Мере 3, али и:

a) једнокатну помоћ малолетним лицима (100 EUR) која живе у домаћинствима са двоје одраслих и троје и више издржаване деце или у једнородитељским домаћинствима (под условом да месечни доходак/потрошња једнородитељског домаћинства не прелази износ од 15.000 RSD по еквивалентном одраслом, односно по потрошачкој јединици).

Појединац би остварио помоћ из Мере 4 само по једном од наведених основа.

Таргетирана једнократна новчана помоћ била би директно усмерена на наведене угрожене групе[3], при чему би издвајања из републичког буџета била значајно мања у односу на издвајања која су опредељена за имплементацију универзалне једнокатне новчане помоћи пунолетним грађанима (100 EUR) 2020. године.

Анализа ТЈНП подразумева сагледавање трошкова, односно издвајања за четири предложене мере посебно, упоредо са утицајем ТЈНП на кретање основних индикатора сиромаштва и неједнакости – стопе ризика од сиромаштва, стопе апсолутног сиромаштва, Гини коефицијента (по дохотку и по потрошњи), квинтилног односа С80/С20 (по дохотку и по потрошњи), релативног јаза ризика од сиромаштва, као и јаза сиромаштва.

Спровођење Мере 1, која би била усмерена на новчану подршку корисницима социјалне заштите резултирало би смањењем стопе ризика од сиромаштва за 0,6 процентних поена (са 25,7% на 25,1%), указују подаци из SILC-a. Овакав вид помоћи довео би до смањења неједнакости расподеле дохотка, па би тако Гини коефицијент износио 37,3, а квинтилни однос по дохотку 8,7, у поређењу са званичним подацима за 2017. годину када су вредности поменутих индикатора биле 37,8 и 9,4, респективно. Посматрајући податке из АПД-а, спровођењем Мере 1 стопа апсолутног сиромаштва би се смањила са 7,1% колико је износила 2018. године по званичним подацима, на 6,5%[4]. Гини коефицијент по потрошњи би износио 28,2 а квинтилни однос по потрошњи био би 4,15. У 2018. години ови индикатори су били на висини од 28,5 и 4,22. Јаз сиромаштва[5] би се смањио за 15% у односу на званичну вредност овог индикатора у 2018. години (1,15). Поменуту меру је релативно лако спровести, пошто не захтева додатне административне напоре с обзиром да су корисници новчане социјалне помоћи, дечијег додатка и додатка или накнаде за помоћ и негу другог лица већ евидентирани у систему социјалне заштите и ПИО фонду. Значајнији ефекти на индикаторе сиромаштва и неједнакости би се постигли уколико би се ова мера спровела два пута годишње (Мера 1А). Анализирајући податке из SILC-a, стопа ризика од сиромаштва, у овом случају, износила би 24,2% у односу на стопу после спроведене универзалне помоћи која је износила 24,7%. Ово јасно показује да се таргетирањем сиромашнијег дела популације могу постићи бољи ефекти на смањење сиромаштва уз приметно мања издвајања из буџета, него у примеру универзалне једнократне новчане помоћи свим пунолетним лицима[6]. Према подацима о потрошњи из АПД, услед примене Мере 1А, квинтилни однос[7] би износио 3,9, за разлику од квинтилног односа након спроведене универзалне помоћи који је износио 4,0. Другим речима, са мање издвајања из републичког буџета разлика у потрошњи најбогатијих у односу на најсиромашније би се смањила више ако би новчана помоћ била таргетирана, него када је била додељена свим пунолетним грађанима.

Анализа ефеката мере која се односи на подршку корисницима социјалне заштите и малолетним лицима која живе у једнородитељским домаћинствима или у домаћинства са двоје одраслих и троје и више издржаване деце (Мера 2) показује сличне нивое индикатора релативног сиромаштва и неједнакости доходака као и анализа Мере 1 (Табела 1). Сличан закључак се добија и анализирањем података из базе АПД – индикатори апсолутног сиромаштва и неједнакости по потрошњи су на веома сличном нивоу услед примене Мере 2 као и примене Мере 1 (Табела 2).

Кретање индикатора релативног сиромаштва и неједнакости доходака, SILC 2017

Стопа ризика од сиромаштва Гини коефицијент Квинтилни однос Јаз ризика од сиромаштва
Званични подаци за 2017. годину 25,7 37,8 9,4 38,8
Спроведена мера Владе РС 24,7 36,5 8,2 36,1
Симулација Мера 1 25,1 37,3 8,8 36,1
Симулација Мера 1А 24,2 36,9 8,3 35,7
Симулација Мера 2 25,1 37,3 8,7 36,1
Симулација Мера 3 25,0 37,2 8,7 36,2
Симулација Мера 4 25,0 37,2 8,7 36,3
Извор: Калкулација SIPRU на основу података SILC 2017; Републички завод за статистику

 

Кретање индикатора апсолутног сиромаштва и неједнакости по потрошњи, АПД 2018

Стопа апослутног сиромаштва Гини коефицијент Квинтилни однос Јаз сиромаштва
Званични подаци за 2018. годину 7,1 28,5 4,2 1,2
Спроведена мера Владе РС 4,1 27,5 4,0 0,8
Симулација Мера 1 6,5 28,2 4,2 1,0
Симулација Мера 1А 6,1 28,0 3,9 0,9
Симулација Мера 2 6,4 28,2 4,2 1,0
Симулација Мера 3 6,0 28,2 4,1 0,9
Симулација Мера 4 5,9 28,1 4,1 0,9
Извор: Калкулација SIPRU на основу података АПД 2018; Републички завод за статистику

Веома значајан ефекат на кретања вредности индикатора сиромаштва и доходовне неједнакости има и мера која би се односила на новчану помоћ особама са инвалидитетом и старачким домаћинствима (Мера 3). Овом мером би била пружена помоћ корисницима социјалне заштите, корисницима инвалидске пензије (помоћ у износу од 200 EUR), као и старачким домаћинствима са ниским месечним примањима[8] (помоћ од 100 EUR по члану домаћинства). Подаци из SILC анкете показују да би овај вид интервенције довео до пада стопе ризика од сиромаштва за 0,7 процентних поена, али и до равномерније расподеле дохотка у друштву у поређењу са званичним подацима из 2017. године. Запажање је слично и ако се посматрају подаци из АПД анкете, при чему би стопа апсолутног сиромаштва након спровођења Мере 3 била нижа за 1,1 процентни поен. Међутим, за разлику од Мере 1, у случају спровођења Мере 3 било би потребно извршити додатне административне напоре како би се евидентирала старачка домаћинства чији је доходак по еквивалентном одраслом испод 15.000 RSD месечно.

Мером 4 би биле обухваћене све наведене угрожене групе становништва које се појављују у Мерама 1-3. Анализа ефеката примене Мере 4 указује на сличне промене у вредностима индикатора релативног сиромаштва и доходовне неједнакости као и код претходне мере (Мера 3). Услед имплементације Мере 4, стопа апсолутног сиромаштва би износила 5,9%. Другим речима, услед примене Мере 4, број апсолутно сиромашних би био мањи за скоро 17%. Угрубо речено, ако је тренутан број апсолутно сиромашних у Србији 490.000, након примене Мере 4 било би их 406.700.

У Табели 3 приказано је потенцијално издвајање из републичког буџета за сваку симулирану меру појединачно. За спроведену универзалну једнократну новчану помоћ, Република Србија је издвојила 72,3 милијарди динара у 2020. години.

Издвајања из буџета Републике Србије, у милијардама RSD

Таргетирана једнократна новчана помоћ (симулација мера) Издвајање (SILC) Издвајање (АПД)
Мера 1 8,8 4,8
Мера 1А 17,6 9,6
Мера 2 9,5 5,9
Мера 3 14,9 6,9
Мера 4 15,6 8,1
Извор: Калкулација SIPRU на основу података SILC 2017 и АПД 2018; Министарство финансија

Анализа коју је спровео SIPRU приказује како се таргетирањем једнократних новчаних помоћи може значајно повећати ефикасност помоћи у односу на спроведену универзалну једнократну новчанну помоћ током 2020. године. Према подацима SILC-а, Мера 1А је преко 4 пута „јефтинија“ од спроведене универзалне новчане помоћи, а постиже приближно исте резултате у погледу смањења релативног сиромаштва и доходовне неједнакости. Слично се може закључити и за остале симулиране мере овим истраживањем. Разлике у ефикасности су значајно веће ако се посматрају подаци из АПД. На крају се може поставити питање ефективности таргетираних једнократних новчаних помоћи – колики би били ефекти на индикаторе сиромаштва и неједнакости уколико би за таргетирану помоћ било издвојено једнако средстава као и за спроведену универзалну помоћ.

Преузмите документа:

———–

[1] Више о анализи утицаја наведене универзалне једнократне новчане помоћи на индикаторе сиромаштва и неједнакости доходака и потрошње доступно је овде.
[2] Старачка домаћинства су једночлана или вишечлана домаћинства у којима сви чланови имају више од 65 година.
[3] Корисницима новчане социјалне помоћи, корисницима дечијег и/или увећаног дечијег додатка, особама са инвалидитетом, старачким домаћинствима и деци из једнородитељских домаћинстава са ниским месечним дохотком или потрошњом, као и породицама са двоје одраслих и троје и више деце.
[4] Претпоставка је да се целокупна таргетирана новчана помоћ искористи за потрошњу, што је у случају сиромашнијег дела становништва реална претпоставка.
[5] Јаз (дубина) сиромаштва показује колико је потрошња сиромашних удаљена од линије сиромаштва. Укупан дефицит (јаз) индицира колика су средства потребна да би се, у условима савршене таргетираности, свима који су сиромашни потрошња подигла на ниво прага сиромаштва.
[6] Уредба о формирању привременог регистра и начину уплате једнократне новчане помоћи свим пунолетним држављанима Републике Србије у циљу смањивања негативних ефеката проузрокованих пандемијом болести Covid-19 изазване вирусом SARS-COV-2
[7] Квинтилни однос је мера неједнакости која показује релативан положај становништва најнижег дела дистрибуције еквивалентне потрошње у односу на становништво највишег дела дистрибуције потрошње – поређењем потрошње 20% најбогатијег и 20% најсиромашнијег становништва.
[8] Видети део који се односи на опис симулираних мера.

 

Коментари

 
0

 Подели

Оставите коментар

Унесите коментар


Име


e-mail


website


Повезане вести

Билтен о социјалном укључивању

Архив билтена о социјалном укључивању

Актуелности > <

Indeks rodne ravnopravnosti u Republici Srbiji 2021
Сиромаштво у Републици Србији
sipru - logo - aktuelno
sipru - logo - aktuelno
sipru - logo - aktuelno
Strategija zapošljavanja u Republici Srbiji zaa period 2021. do 2026. godine
Dodeljene nagrade jedinicama lokalne samouprave za doprinos razvoju svih oblika pristupačnosti u 2020. godini
Predstavljen projekat „Smanjenje dodatne ranjivosti Roma, Romkinja i drugih marginalizovanih grupa, izazvane pandemijom COVID-19 u 18 lokalnih samouprava“
Pristupačnost - aktuelnosti
sipru - logo - aktuelno

Калкулатор социјалних давања

Блог > <

Earlier
SIPRU_BLog
Prazna, neugledna gradska ulica. Mrak koji remete samo slaba svetla, koja trepere sa vrhova bandera. Tišinu prekidaju poneki lavež pasa [...]
Пон, окт 18, 2021
Source: Inkluzija blog
SIPRU_BLog
Nastava u osnovnoj školi je vrlo složen proces i treba mu pristupiti iz različitih uglova. Najlakše je kada ispred sebe [...]
Пон, окт 04, 2021
Source: Inkluzija blog
Radmila Urošević
U uvodu priče o usamljenosti moramo poći od konstatacije da je reč o još jednoj epidemiji koja ozbiljno muči savremenog [...]
Уто, сеп 28, 2021
Source: Inkluzija blog
SIPRU_BLog
Koliko god bile lepe i uzbudljive, selidbe su uvek izazovne. Sa sobom nose bezbroj misli o stvarima koje se ne [...]
Пон, сеп 27, 2021
Source: Inkluzija blog
SIPRU_BLog
Pre pokušaja da vas bolje upoznam sa zanimljivim ljudima i inicijativama iza društveno korisnih zadruga, mali osvrt na zadružnu tradiciju [...]
Пон, сеп 20, 2021
Source: Inkluzija blog

Актуелни документи > <

Индекс родне равноправности у Републици Србији 2021.
октобар, 2021 arrow right pdf [12 MB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај особа са инвалидитетом
октобар, 2021 arrow right pdf [194 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај Рома и Ромкиња
септембар, 2021 arrow right pdf [182 KB]
Неактивност на тржишту рада у Републици Србији
август, 2021 arrow right pdf [1 MB]
Стратегија запошљавања у Републици Србији за период од 2021. до 2026. године
август, 2021 arrow right pdf [6 MB]
Акциони план за период од 2021. до 2023. године за спровођење Стратегије запошљавања у Републици Србији за период од 2021. до 2026. године
август, 2021 arrow right pdf [10 MB]
Студија о процени политика дигиталне приступачности у Републици Србији
јун, 2021 arrow right pdf [2 MB]
Преглед података градова и општина о мерама за социјално укључивање Рома и Ромкиња у 2020. години
мај, 2021 arrow right pdf [295 KB]
Ефекти таргетиране једнократне новчане помоћи на кретање индикатора сиромаштва и неједнакости
мај, 2021 arrow right pdf [247 KB] arrow right doc [167 KB]
Приручник о outreach раду: организовање, спровођење и развој outreach програма
мај, 2021 arrow right pdf [2 MB]