Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Стање права грађана у Србији током 2015. године обележиле су економске недаће великог броја људи и мањак правне сигурности, док су се држава и администрација бавиле сопственим реформама чији резултати још нису довели до промена које би становништво осећало као јасан бољитак, оцењено је у извештају Заштитника грађана за 2015. Број притужби грађана порастао је у 2015. години за 28%, на више од 6.000. У извештају је констатовано да медијска реформа није ојачала слободу медија, да су медији и даље под утицајем спреге политике и новца и да се чини да је Србија уместо државних добила страначке медије. Оцењује се и да је Србија деловала проактивно у мигрантској кризи, али да има простора за побољшање на плану миграција.

У редовном извештају Заштитника грађана за 2015. годину наводи се да је, у односу на претходни извештај, број притужби из социјалних и економских права “сменио” са првог места по бројности притужбе на такозвану лошу управу, односно неблаговремен рад администрације, немаран однос према послу, погрешну примену права и друге пропусте из домена “добре управе”.

“Посебно рањиве категорије били су јако сиромашни, деца и млади, особе са инвалидитетом, старије особе, избеглице и други мигранти, интерно расељени, припадници националних мањина, особе лишене слободе, оболели од тешких болести, жртве насиља у породици и партнерским односима, организације и појединци заговорници људских права, организације и појединци који износе критичне ставове, новинари, припадници ЛТБТИ популације.

Многи Заштитнику грађана имају обичај да кажу да је у Србији најугроженији – ‘обичан грађанин’”, додаје се у извештају.

Број притужби порастао је у 2015. години за 28%, на 6.231 притужбу, а оцењено је да су грађани све боље упознати са надлежностима тог органа, да су притужбе све конкретније, а контакти са грађанима ефикаснији.

“Нажалост, због мера штедње, а на штету ефикасности, превентивног и едукативног ефекта овог органа, број контролних и превентивних физичких посета смањен је за 6,15%, односно обављено их је укупно 107”, наводи се у извештају.

Заштитник грађана је навео да број притужби већ годинама превазилази постојећи капацитет, а да упркос свим стратегијама, акционим плановима и обећањима, капацитет Стручне службе годинама није повећан због низа административних и политичких препрека.

У годишњем извештају упућеном Скупштини Србије наводи се да се у ресору одбране не бележе значајнија постигнућа државе као и да је повећан број обраћања припадника Министарства одбране и Војске Србије због злостављања на раду.

Јанковић је навео да да извештај за 2015. карактеришу, “као и претходни, притужбе професионалних војних лица на повреду права из пензијског и инвалидског осигурања због мањкавости у прописима”, а да је а разлику од претходних, “чест разлог обраћања запослених у Министарству одбране и Војсци Србије Заштитнику грађана био захтев за заштиту од злостављања на раду”.

У извештају се констатује се да су надлежни органи деловали проактивно током избегличке кризе и поступили по значајном броју препорука упућених током 2015, али да постоји простор за побољшање квалитета пријема и заштите права миграната и избеглица.

Заштитник грађана указује да је “у току 2015. године издато скоро 600.000 потврда о намери за тражење азила, а само се 11.360 лица јавило у центре за азил, у којима су остајали по свега неколико дана”. Захтев за добијање азила поднело је свега 586 лица, за 547 особа дошло је до обуставе поступка, док је за 16 лица одобрено уточиште у Србији.

Током 2015. године по основу споразума о реадмисији Србија је примила око 5.500 страних држављана, а од тог броја највише из Мађарске (око 5.240). Враћање држављана трећих држава у поступку реадмисије суседним државама спроводило се само са Бугарском у коју је враћено 119 држављана трећих земаља, док се Споразум о реадмисији са Македонијом није примењивао ни у 2015. години.

Државне медије заменили страначки

У извештају се оцењује и да да примена три реформска закона у медијској сфери није ојачала слободу медија и право грађана на потпуно, објективно и правовремено информисање као и да су медији и даље под “пресудним нетранспарентним утицајем спреге политике и новца”, који је само заоденут у законску форму финансирања програма и оглашавања.

“Очекивања да ће повлачење државе из власништва над медијима и конкурсно финансирање садржаја од јавног интереса из општинских, градских, покрајинског и републичког буџета, дефинисани новим медијским законима битно утицати на заштиту јавног интереса у сфери информисања, у великој мери су обесмишљена начином на који су ти закони примењени у пракси”, оценио је омбудсман.

Указује се да праве транспарентности власништва над медијима нема. “Ако је судити по структури нових власника медија, проистиче да је Србија, уместо државних, добила страначке медије”, наводи се у извештају.

Додаје се да је почетак повлачења државе из власништва у медијима каснио четири месеца због опструкције јавних медијских предузећа и подсећа да је државна агенција Тањуг, која у приватизацији није нашла купца, угашена одлуком Владе, али да и даље ради, користи зграду, државна обележја и друге ресурсе.

“Политику АД држава је ставила на листу 17 стратешких јавних предузећа и тако замрзнула њен статус. Компанија Новости, где је држава мањински власник, није ни поменута у процесу приватизације”, наводи се у извештају.

У извештају се оцењује да су два медијска конкурса Министарства културе и информисања у 2015. години спроведена, у начелу, углавном успешно, за разлику од конкурса локалних самоуправа.

“У комисијама већину чине представници новинарских и медијских удружења, али су на локалном нивоу израженији сукоби интереса те кршење и злоупотреба процедура. У неколико случајева (на пример Студио Б) преко конкурса је новим власницима враћен значајан део новца којим су претходно од државе купили медије”, указује заштитник.

Додаје се да је регулаторно тело за електронске медије поприште сукоба медијских, комерцијалних и политичких интереса а да његово руководеће тело – Савет није комплетно.

“Јавност с правом очекује да РЕМ јаче реагује и активније користи надлежности поводом очигледних кршења Закона о електронским медијима, новинарских кодекса и правила оглашавања”, оцењено је у извештају.

Током прошле године број физичких напада и других облика притисака на новинаре је поново почео да расте а регистар који је формиран на сајту Независног удружења новинара Србије показује да је 2015. године било укупно 38 таквих напада, док их је 2013. и 2014. било по 23.

Нису решени случајеви убистава новинара из претходног периода, као ни неколико физичких напада на новинаре.

“Владајућа странка издала је званично саопштење у коме је уредницу на Јавном сервису Радио телевизија Србије оптужила за ‘брутално политичко мешање’ у истражне радње, након што је један таблоид пренео њену изјаву да би било “разумно да на информативни разговор у полицију буду позвани и уредници ТВ Пинк и Информера, а не само менаџмент Курира”, подсећа се у извештају.

Заштитник је подсетио да су, по устаљеном редоследу, уследиле “увредљиве и агресивне” насловне стране у провладиним штампаним медијима, малициозни прилози на провладиним ТВ станицама и “очигледно дириговани вербални прогон” (увреде, најтеже личне дисквалификације) у коментарима са карактеристичних налога на медијским порталима и на друштвеним мрежама (такозвани ботови).

“Такви напади на лични интегритет су видно организовани и лишени било какве одговорности. Њихов непосредан или одложени ефекат је повлачење јавних личности из друштвеног живота. Расте број искусних новинара без посла или оних који су отишли из новинарства. Новинарски кругови примећују да до посла лакше долазе непознате колеге од оних који су већ стекли професионални углед, што се противи логици слободног тржишта. Социјални положај новинара је изразито низак”, навео је Јанковић.

Процењено је да више слободе постоји у писаним медијима у штампи и на електронским порталима него на телевизијским станицама.

“Политичка власт новинара или редакцију који се критички односи према њој третира као политичког противника. Власт такође бојкотује поједине медије – чак и јавни сервис. Републичка Влада тако бојкотује Радио телевизију Војводине. Јавни медијски простор и друштвене мреже поприште су лажирања јавне дебате, кроз организовану активност страначких активиста чији је задатак да масовним писањем коментара, твитова, постова, блогова одређену идеју, активност, организацију, институцију или личност вештачки промовишу или деградирају, не либећи се манипулације, лажи, увреда и претњи”, додаје се.

Подсећа се да је на два медија – приватној телевизији са националном фреквенцијом и таблоиду са огромном циркулацијом, оба блиска политичкој власти, објављен аутентичан документ клинике за психијатријске болести са информацијама о историји болести особе која је у том моменту износила тешке оптужбе на рачун политичког врха.

“Борба за власт преко таблоида и тајних служби гази све законске, етичке и моралне норме, а медијски регулаторни механизми и демократска цивилна контрола служби немају ресурсе, овлашћења и стварну моћ да томе стану на пут… Таблоидизација медија, друштва и државе досегла је врхунац случајем такозваног ‘Државног удара’ који је припремљен, проглашен и спречен на страницама и у програму водећих провладиних медија. За надати се остаје да ће очигледна бизарност те таблоидне епизоде означити и почетак краја те врсте манипулације свешћу грађана”, оцењено је годишњем извештају Заштитника грађана Саше Јанковића.

Извор: Бета, преузето са www.euractiv.rs