Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Транскрипт говора Мирјане Михаиловић на 31. Belgrade Ignite-у “Моје друштво воли разлике” (27. април 2015., Mixer House, Београд)

Ја сам наставник и радим у сјајној Музичкој школи „Коста Манојловић“ која се налази у Земуну. У тој школи већ више од 30 година постоји одељење за рад са слепим и слабовидим ученицима. Пре 30 година то се није звало инклузија – можда је некима деловало и као илузија – али је било јединствено и стварно. Група наставника ентузијаста се на све могуће начине трудила да ученицима обезбеди књиге на Брајевом писму. Наравно, то није било увек лако, па се настава најчешће ослањала на ученикову добру меморију и још бољи слух, као у давна времена – по принципу усменог предања.

А онда сам се, пре десетак година, укључила и ја. Добила сам једног одличног ученика, који се спремао за такмичења и свирао велики програм, па смо често гомиле нотног текста морали прво да стрпамо у главу, а онда од тога и да направмо музику, што није увек било баш лако. Милош је те године освојио неколико награда и поставило се питање његовог даљег школовања. Одлучио се за гимназију и сада се налази на специјализацији у Милану. Захваљујући раду са Милошем, почела сам да размишљам да мора да постоји неки начин да се ученицима обезбеде равноправни услови за образовање!

Један колега ме је стално слушао како о томе причам у зборници и мало сам му вероватно и дојадила, па је почео да истражује ту тему по Интернету. Дао ми је неке основне информације, ја сам наставила да истражујем даље и усудила сам се да помислим да ми то можда можемо сами. У Европи су нам у том тренутку за превођење књига тражили прилично велике паре, а сва опрема која би нам била потребна коштала је око 10.000 евра, што, наравно, није било уопште мало.

Али, ништа у животу није случајно, па смо те године колегиница Злата и ја, мало и по казни, добиле обиман задатак: да организујемо велику прославу 65 година рада наше школе. Одлучили смо да направимо добротворни концерт под насловом „Руке које виде“, на коме ће наступити најпознатији ученици наше школе, а сада светски уметници (међу њима је и Стефан Миленковић, који, наравно, није једини, али за њега вероватно сви знају). Трошкови организације концерта скоро да су били нула динара, прикупили смо потребна средства, купили смо опрему… и тек тада схватили да све то није баш тако једноставно као што изгледа на Интернету. Срећом, ту је била моја колегиница Гордана од које сам научила систем Брајеве музичке нотације и полако смо кренуле да радимо. Те прве године успеле смо да направимо само једну малу књигу за 1. разред музичке школе, а до данас је на Брајево писмо преведено преко 50 уџбеника за основну и средњу музичку школу и они се користе у редовном наставном плану и програму.

Током ових десетак година, кроз разне пројекте смо докупљивали опрему, организовали смо радионице и семинаре за наставнике, снимили много телевизијских емисија, одржали бројне концерте, ученици су ишли на такмичења и постали смо препознатљиви у свету. Неке колеге се боје да неће бити довољно добри наставници слепим ученицима, па да страх не би био изговор, написале смо и два приручника – један за ученике, други за наставнике – како бисмо их охрабриле. Наши уџбеници се користе у десетак музичких школа широм Србије и региона, од Вардара до Триглава. И то није све, сада желимо да све те наше уџбенике поставимо на једну отворену (наравно, бесплатну) cloud платформу, а управо смо пре неки дан сазнале да смо и за то добиле средства, тако да ће и то постати реалност.

Желим да вам кажем да су наше школе пуне сјајних наставника који са великом љубављу и ентузијазмом раде свој посао, упркос свему. Можда је Ignite један од начина да се за нас чује и сазна, јер сам сигурна да смо ми најквалитетнији део ове наше образовне слагалице и знам да ћемо тај пут следити, упркос свему. Наша мисија је да омогућимо квалитетне и равноправне услове за образовање свим својим ученицима, а на њима је да те услове искористе на најбољи могући начин, у складу са својим могућностима и жељама. Неизмерно сам срећна што могу да кажем да су троје наших ученика сада успешни студенти на Факултету музичке уметности у Београду, једна ученица се спрема за пријемни испит на Конзерваторијуму у Трсту, а једна је на специјализацији у Бечу, што довољно говори о томе колика је њихова жеља и какву подршку имају да напредују и да се усавршавају.

Током ових десет година, колико радим са ученицима и колегама који не виде, схватила сам сам да смо сви исти, да сви имамо исте потребе. Научила сам да препознам индивидуалност сваког свог ученика и надам се да сам постала бољи наставник свима њима.

***

31. Београдски Ignite, под насловом “Моје друштво воли разлике”, одржан је 27. априла 2015. године у београдском Mikser House-у, у организацји УГ “Србија у покрету” и уз подршку Мреже пријатеља инклузивног образовања, Фондације за отворено друштво, Центра за интерактивну педагогију и Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије.

У пријатељској и неформалној атмосфери, десет презентера/ки је у динамичним петоминутним наступима публици представило личне приче о образовној и социјалној инклузији. Тако су посетиоци Ignite-а, уз превод на знаковни језик, могли да се упознају са значајем непрекидног стицања нових знања без обзира на животно доба, свакодневним животом младих са хендикепом и деце са сметњама у развоју, одлучношћу младог Рома да стекне образовање, подухватом вршњачке подршке младима оболелима од рака, будућношћу инклузивног образовања и асистивним технологијама, борбом против предрасуда о родном идентитету, као и социјалним укључивањем кроз филмску уметност.

Мирјана Михаиловић је професор хармонике и нотограф за Брајево писмо. Образовање је започела у Земуну, у Музичкој школи “Коста Манојловић”, у којој ради већ 27 година и чији је директор. Посебно интересовање показује за образовање ученика оштећеног вида и стварање равноправних услова за образовање. Бори се да инклузија не буде само политички коректна реч и законска обавеза. Током последњих десет година са колегиницом Горданом превела је на Брајево писмо преко 50 уџбеника за основну и средњу музичку школу које данас користе слепи ученици у свим земљама региона. Захваљујући раду са ученицима који не виде проширила је своје педагошке вештине.