Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Транскрипт говора Аљуша Хељшанија на 32. Београдском Ignite-у “Укључи се бр. 3” (29. октобар 2015., Impact Hub, Београд)

Пошто се овај Ignite зове „Укључи се бр. 3“, свима вама кажем:

Укључи се и ти и реци
стоп рату, стоп тероризму,
стоп насиљу и стоп расизму.

Неки су умислили, драги боже,
да се разликујемо због религија и због боје коже.

Свака религија нас учи још од памтивека
да смо потомци једне жене и једнога човека.

Зашто смо црни? Ми ту нисмо криви,
и бео човек би био црн да у Африци живи.

И зашто та разлика између белога и црнца,
ако обоје имају бела крвна зрнца?

Испричаћу вам како сам саградио свој дом. Када сам као мали гледао вестерн филмове, у њима сам могао да видим како Индијанци пружају своје вигваме по долинама и ливадама. Ту сам укључио своју дечју машту и закључио: јуху, мени кућа не треба! Али, мислим да сам ту мало погрешио, јер кад сам видео Кастера како са својим каубојима истерује те Индијанце, моја машта се, наравно, угасила.

Како најмлађи син у породици, имао сам срећу – према традицији у нашој популацији – да наследим кућу свога оца. Она је била озидана од ћерпича, а измалтерисана блатом. (…) Бавио сам се сакупљањем половног грађевинског материјала, не бих ли јој додао још коју просторију. Успео сам у својој намери, реконструисао сам стари део куће и додао јој нови, тако да сам своју кућу донекле саградио.

Као шлаг на торту, посетио ме је тим људи из Екуменске хуманитарне организације (ЕХО). Имали су невероватан приступ, били су јако љубазни, грлили су моју децу као да су њихова. То се не може описати, као кад падобранац не може да опише скок са пар хиљада метара. Иначе, Екуменска хуманитарна организација се бави побољшавањем услова живота Рома, пружа грађевинску и техничку подршку (мешалица, колица, каблови, остали алат). Захваљујући њима, ја сада имам функционално купатило у коме уживам са своје троје деце и супругом и сви смо јако срећни због тога. Имамо равне зидове и подове, због чега су деца најсрећнија – код мене понекад зна да дође зима усред августа, јер се они клижу по ламинату као по снегу. Овом приликом желим много да поздравим ЕХО и да им се захвалим што су нам све то омогућили.

Радове смо морали изводити сами, што није тешко кад се има чиме радити и градити. Посебно мени то није било тешко, јер се бавим грађевинарством од своје 14. године. Почео сам као физикалац, а сада сам професионални молер и гипсар, а поред тога се помало бавим керамичарским радовима и постављањем ламинатних подова. ЕХО ми је омогућио да добијем бесплатан алат за потребе моје професије, па сада радим мало више него раније, зарађујем мало више, и нисам везан за разне приватне фирме, те не морам да ишчекујем да ли ће неко да ми да плату на крају недеље или неће, већ радим за себе. Сада имам довољно времена да се поиграм са својом децом; сва деца, као што знамо, траже пажњу родитеља, а ја сматрам да је пажња родитеља веома битна за њихов ментални развој.

Своју децу сам уписао на карате, не из разлога да би била неки мангупи и најјачи, неки Ван Дам или Брус Ли, већ да буду здравог тела и здравог духа. Такође се трудим да их васпитам да се уклопе у друштвену средину, да не би завршили као деца улице или пијандуре. Учићу своју децу тако да једног дана и они – можда и на много већој трибини и много већој бини – кажу: стоп рату, стоп тероризму, стоп насиљу и стоп расизму.

***

32. Београдски Ignite “Укључи се 3”, посвећен обележавању Међународног дана борбе против сиромаштва и теми социјалног укључивања, одржан је 29. октобра 2015. године у простору Impact Hub-а (Македонска 21) у Београду, у организацији Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије и Удружења „Србија у покрету“.

Десет сјајних и инспиративних говорника је и овог пута, уз превод на знаковни језик и у простору који испуњава стандарде приступачности, у петоминутним наступима представило шта за њих значи социјално укључивање. Тако је публика могла да сазна: како у Србији изгледа живот са HIV/AIDS; да ли наше друштво прихвата особе које су промениле пол; да ли је кретање помоћу колица препрека за активан живот; како својој породици изградити дом сопственим рукама; како кроз самозапослење стићи до посла који се воли; како музика може да помогне у оснаживању младих; како свако од нас може помоћи избеглицама које пролазе кроз Србију; како инклузивним образовањем подржати професионални развој особа с аутизмом; да ли је могуће водити активан живот и након 60. године живота.

Аљуш Хељшани је рођен 1976. године у Новом Саду. Срећно је ожењен и има троје деце. Ради као молер и обавља различите грађевинске послове. Аљуш је самостално, уз много труда и воље, успео да реши стамбено питање. Његов животни мото је: “Крени од себе”.