Влада Републике Србије
Самозапошљавање је све присутније у Европи и покрива све већи број активности, али та мала револуција отворила је нерешена питања у домену социјалне заштите. Званичне статистике показују да је 14% запослених у ЕУ самозапослено. Статус “фриленсера” у неким чланицама ЕУ је ствар избора а у неким нужност.
За разлику од традиционалних за самозапошљавање професија, попут лекара или адвоката, “фриленсери” немају бизнис окружење или дозволу, каже експерткиња за будућност рада Летисија Вито (Laetitia Vitaud).
“Они нису у регулисаним професијама. Они бирају да раде директно са компанијама, а да не буду њихови заспослени и одбијају да им буду директно подређени”, рекла је за EURACTIV.fr Вито на једном скупу у Паризу одржаном крајем јуна.
Иако су ИТ сектор и креативне професије (дизајнери, графички дизајнери) на првом месту по “фриленсерима”, тај модел се шири и у нове секторе, каже директор платформе MALT Венсан Уге (Vincent Huguet). Та платформа повезује “фриленсере” са компанијама.
“Послови у маркетингу, комуникацијама или управљању пројектима, који су традиционално били резервисани за запослене, сада су у рукама фриленсера”, појаснио је Уге.
Статус “фриленсера”, који се раније повезивао за незапосленошћу и несигурним послом, данас је све пожељнији, показало је истраживање које је платформа спровела међу тим, веома специфичним, делом популације. За 90% испитаника хонорарни рад представља избор.
Такав тренд је међутим мање видљив на европском нивоу. Према подацима Европске фондације за унапређење услова живота и рада (Eurofоund), 60% испитаника је изабрало статус “фриленсера” док га је 20% прихватило као нужност.
Велики диспаритети
У Европи, када је реч о самозапошљавању, постоје велике разлике. Подаци агенције Eurofоund показују да у ЕУ има 32 милиона самозапослених, односно 14% популације која ради. Тај ниво је стабилан од почетка века, али крије велике диспаритете.
“Ситуација се у великој мери разликује од земље до земље”, рекао је први човек за стратегију запошљавања у Генералном директорату за запошљавање, социјалне послове и инклузију Европске комисије Макс Уебе, додавши да је “нпр. у Грчкој удео самозапослених већи, 31%, док је у Данској на најнижем нивоу, 8%”.
Разлика између оних који су то изабрали и оних који су присиљени да буду самозапослени велика је.
“У нордијским земљама 80% бира да буде самозапослено док је у земљама попут Румуније, Португалије и Хрватске већина на то присиљена”, казао је Уебе.
Те разлике указују на “рањивост” самозапослених радника. Према агенцији Eurofound, ти “рањиви” чине 17% укупног броја самозапослених у ЕУ.
У време када ЕУ разматра заједничку основу за социјална права, остаје отворено питање прилагођавања мера социјалне заштите у домену самозапослености, упозорила је Вито.
Преузето са: www.euractiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар