Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Транскрипт говора Монике Жугић (“Излазак” – организација за борбу против наркоманије) на 29. Belgrade Ignite-у “Укључи се 2” (21. октобар 2014., Mixer House, Београд)

Моја прича може да почне управо од овог трена, од вечерас. Данас ме видите расположену, насмејану, пре свега – живу. Данас сам супруга, мајка једног слатког трогодишњег сина и на путу је још један бебац. Многи од вас би рекли: “Па шта, какве то везе има? То је сасвим нормално за жену твојих година.” Међутим, начин живота који сам водила до пре осам година довео је до тога да упаднем у велики проблем зависности, тако да у мом случају све ово уопште није једна нормална ствар, него чудо које је Бог учинио у мом животу.

Сам пут који ме је довео до проблема зависности у првим тренуцима је изгледао сасвим наивно. Још у основној школи моја интересовања су се променила и мој поглед је почео да лута кроз прозор учионице, почело је више да ме занима оно што се дешава ван школе, него унутар ње. Своје школовање сам заменила околним кафићима, спорт којим сам се бавила заменила сам ноћним изласцима, а одгој својих родитеља сам, нажалост, заменила одгојем улице. Бунтовништво, разни комплекси, несигурности и све оно што је пратило све те моје тинејџерске дане, довели су ме до тога да у 18. години мој живот буде прилично истрошен – без икаквог циља, амбиције за даљу будућност. Иако сам знала да је експериментисање са разним дрогама велико зло, кренула сам тим путем и врло брзо сам се пронашла у канџама ропства. Тражила сам помоћ на све могуће начине, али је излазак из проблема зависности – за разлику од уласка – јако тежак.

Након седам дугих година проведених у тој тами, отишла сам на лечење, током којег се Божија љубав заиста излила у моје срце, а Бог учинио велико чудо у мом животу. Постала сам нова особа, променио се мој однос према породици, према свим оним људима који су ме до тада окруживали. Сви ти страхови, комплекси, бунтовништво – нестали су. Променила се перспектива гледања на цео свет, а онај егоизам који је доминирао мојим животом заменила је велика жеља да помогнем свима који су истом проблему у коме сам и ја била.

Око себе видим стварно много младих људи који имају проблем и не налазе излаз. Са пар пријатеља – који су прошли искуство слично моме – и мојим супругом основала сам организацију “Излазак”, која се бави проблемом наркоманије са циљем да се, пре свега, разбије предрасуда “једном наркоман – увек наркоман”. Такође се бавимо превенцијом, организујемо трибине, одлазимо у школе и разне институције, одазивамо се на позиве свих оних који желе да чују корисно искуство из прве руке. Од првог дана нам је на срцу жеља да мотивишемо зависнике да оду на лечење и да им пошаљемо поруку да је наркоманија излечива и да из проблема зависности може да се изађе без обзира на то шта друштво каже. Поред превенције и пружања мотивације, један од најбитнијих сегмената нашег рада је ресоцијализација.

Свих ових активности не би било да и дан-данас немамо велику – и једину – подршку Хришћанског хуманитарног удружења “Хлеб живота”. Оно је жртвовало програм своје самоодрживости и отворило врата продавнице половне одеће у којој се практично ресоцијализују бивши зависници, они који су прошли неки од програма лечења. До данас је кроз тај практични део ресоцијализације прошло педесетак момака и девојака. Заједничким снагама покушавамо да им дамо шансу да стану на ноге; да не будемо они који ће их само потапшати по леђима, већ да им се нађемо, као што су се мени некада нашли људи из “Хлеба живота”; да им будемо подршка и помоћ у свим животним приликама и неприликама које живот, нажалост, доноси.

За нас су људи говорили да од нас нема ништа и да смо своју болест сами изабрали. Али, позитивним примером и начином живота данас желимо да покажемо да од нас могу постати људи који ће бити корисни овом граду. Имамо визију, жељу, неко мало искуство, и позивамо све вас, као грађане и део овог друштва, да нам будете подршка, да нам пружите ту другу шансу, како би овај град и наша држава били светлији.

***

Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије је и ове године, у сарадњи са удружењем “Србија у покрету”, обележио Међународни дан борбе против сиромаштва успешном реализацијом Београдског Ignite-а посвећеног темама социјалног укључивања. Тако је 29. Belgrade Ignite под насловом “Укључи се 2” – одржан 21. октобра 2014. године у београдском Mixer House-у – био прилика да се бројни присутни гледаоци инспиришу на борбу против предрасуда кроз петоминутне наступе осам сјајних презентерки које се свакодневно суочавају са разноврсним изазовима инклузије. Публика је, уз превод на знаковни језик, могла да сазна више о темама бриге о старијима, самохраног родитељства, социјалног предузетништва, социјалног укључивања након излечења од болести зависности, инклузије младих са проблемима у понашању, инклузивног образовања, живота особа с инвалидитетом, активизма и солидарности.

Моника Жугић има 34 године. Рођена је и живи у Београду. До пре осам година била је изгубљена у проблему зависности, без жеље за животом. Каже да је данас Божјим чудом жива и има велику жељу да младим људима и свима онима који лутају помогне да пронађу прави пут. Учествује у раду организације “Излазак” која се бави проблемом зависности.