Vlada republike SrbijeВлада Републике Србије

Jezici

Неизвесност око будуће кохезионе политике ЕУ

Објављено 05.04.2016.

eu_zastave - ilustracijaКохезиона политика, главно инвестиционо оруђе Европске уније, суочиће се ускоро са борбом за опстанак, чиме ће се угрозити основне вредности солидарности и конвергенције регионалних разлика на којима је ЕУ изграђена, упозоравају представници региона Калабрија и Северни Егеј у Бриселу. У тренутку када почињу прелиминарне активности на реформи регионалне политике ЕУ, они се залажу да кохезиона политика остане у садашњем облику и после 2020. и истичу да давања за уједначавање регионалног развоја из европских фондова нису само ствар солидарности, већ и економске рационалности.

Док су чланице ЕУ заузете препиркама око избегличке кризе и проблема у зони евра, још један од кључних стубова европског пројекта – кохезиона политика, доводи се у питање, али у тишини, написали су у аторском тексту за EurActiv.com представници региона Северни Егеј и Калабрија у Бриселу Никос Лампропулос (Lampropoulos) и Франческо Молика (Francesco Molica).

Према званичној агенди, Европска комисија би 2017. требало да објави план реформе регионалне политике ЕУ за период после 2020. године. Формални предлог закона вероватно ће стићи у Савет и Европски парламент 2018.

Међутим, дебата о будућности Европских структурних и инвестиционих фондова (ЕСИФ) већ је почела. Судећи према прелиминарним активностима које су у току у Генералном директорату за регионалну политику (DG Regio), као и према ставовима које су уобличиле неке националне владе, намера је да кохезиона политика после 2020. нема никакве сличности са садашњом.

Заправо, постоји велика вероватноћа за радикалне промене – или у виду знатног смањења ресурса или укидањем ресурса, при чему би садашња давања у форми грантова заменио низ финансијских инструмената.

Оба сценарија, наводе аутори текста, могла би да делују разарајуће на европске регионе и нанесу озбиљан ударац европском интегритету.

Иначе, у неким земљама ЕУ на структурне фондове већ се гледа једино у смислу трансфера субвенција из богатих у сиромашне регионе ЕУ.

Чињеница је да од 454 милијарде евра за период 2014-20. готово 70% иде мање развијеним регионима, односно оним са бруто домаћим производом (БДП) по становнику мањим од 75% просека Европске уније. Међутим, то је само једна страна ствари, директно повезана са Европским уговорима у којима је експлицитно наведен циљ “смањења разлика у развоју између региона и подршке за најмање развијене регионе”.

То, како се наводи, није само само питање солидарности, већ и економске рационалности. Конвергенција регионалних економија је мотор раста унутар јединственог тржишта ЕУ и утиче на европску економију у целини, увећава обим унутрашњег тржишта и доприноси конкурентности европских производа и услуга.

Кохезиона политика има кључну улогу у подстицању региона да примењују европске стратегије и политике и може да осигура да унапређење регионалног развоја иде “руку под руку” са циљевима ЕУ.

Програми прекограничне сарадње допринели су изградњи европског идентитета уз очување локалних специфичности, истакли су представници два европска региона.

“Уз вишеструке користи од регионалне политике ЕУ … најмање што можемо рећи је да кохезиону политику треба сачувати и после 2020. у садашњој форми и можда појачати. Више истраживања, укључујући недавну анализу Конференције приморских региона Европе (CPMR), показало је да регионалне разлике опет расту”, наводи се у тексту.

С обзиром на све то, европски региони су у процесу покретања политичких иницијатива са циљем очувања кохезионе политике после 2020. године. У ауторском тексту представника Северног Егеја и Калабрије истиче се да је важно да европски, национални и регионални доносици одлука удруже снаге и подрже те акције.

“Напуштање кохезионе политике уздрмало би темеље европске грађевине у време када Европа пролази кроз егзистенцијалну кризу”, закључили су Лампропулос и Молика.

Извор: EurActiv.rs

Коментари

 
0

 Подели

Оставите коментар

Унесите коментар


Име


e-mail


website


Повезане вести

Билтен о социјалном укључивању

Архив билтена о социјалном укључивању

Актуелности > <

Калкулатор социјалних давања

Блог > <

Актуелни документи > <

Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији
децембар, 2021 arrow right pdf [3 MB]
SILC у Републици Србији: Методолошки оквир и анализа изабраних показатеља сиромаштва и неједнакости
децембар, 2021 arrow right pdf [2 MB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај особа које живе са HIV
децембар, 2021 arrow right pdf [305 KB]
Е2Е: Утврђивање институционалног оквира за успостављање Националне стандардне класификације занимања у Србији
децембар, 2021 arrow right pdf [709 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај националних мањина
децембар, 2021 arrow right pdf [174 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај миграната и тражилаца азила
децембар, 2021 arrow right pdf [219 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај деце
децембар, 2021 arrow right pdf [439 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај младих
децембар, 2021 arrow right pdf [456 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај старије популације
децембар, 2021 arrow right pdf [307 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај ЛГБТИ особа
новембар, 2021 arrow right pdf [164 KB]