Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије је у сарадњи са Координационим телом за родну равноправност Владе Републике Србије спровео анализу наставних планова и програма и уџбеника за предмет Српски језик од I до IV разреда основне школе, како би се испитала укљученост родне перспективе у наставни материјал и документа којима се програмира настава.

Анализа је спроведена у периоду од октобра 2017. до јуна 2018. године и обухватила је наставне планове и програме од I до IV разреда и уџбеничке комплете три издавача чији су уџбеници најзаступљенији у школама у Србији (Klett, Едука и Нови Логос). Предмет српски језик је изабран због тога што подразумева највећи фонд часова и обухвата теме које се тичу различитих аспеката друштвеног и породичног живота које су погодне за подстицање дискусије о положају жена, родним улогама и стереотипима.

Како је анализа показала, концепт родне равноправности није укључен у појмовни апарат ни у наставним програмима нити у уџбеницима за прва четири разреда основне школе. Ниједан од понуђених садржаја у свом називу не обухвата тему родне равноправности, нити обрада датих садржаја подразумева објашњење услова за развој родне равноправности, као ни изворе родне неравноправности у нашем друштву.

Родна неравноправност се огледа и у великој несразмери броја аутора и ауторки чија су дела обухваћена уџбеницима (у корист аутора), већој заступљености мушких ликова у текстовима и на сликовним прилозима у поређењу са женским ликовима, при чему су у највећој мери мушки ликови главни ликови у текстовима, они покрећу радњу и решавају заплет. Такође, у уџбеницима је представљен шири дијапазон професија, особина, вредности и интересовања мушких ликова у поређењу са женским.

Како је ова анализа показала, иако постоје позитивни примери у читанкама и наставним листовима, као што су коришћење родно неутралног или родно осетљивог језика, приказивање мушко-женских парова у нестереотипним активностима, учествовање и дечака и девојчица у кућним пословима, као и приказивање девојака у спортским дресовима и са медаљама око врата, јасно је да је потребно уложити додатне напоре како би се наставни материјал обогатио родно релевантним садржајима који би подстакли разговор и охрабрили ученике и ученице да заузму критички став према структурној утемељености родних односа у нашем друштву.

Кликнте да преузмете студију „Родна анализа наставних програма и уџбеника за српски језик од првог до четвртог разреда основне школе” (.pdf).