Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Шефица преговарачког тима Србије у преговорима о чланству у ЕУ Тања Мишчевић је рекла 13. марта да нема нових условљавања у вези са правима националних мањина у тим преговорима, да је европско право у тој области јасно и да се отворена питања могу решити дијалогом. Она је рекла да ће Европска комисија у мају обавестити чланице ЕУ о напретку Србије у поглављу 23, у оквиру кога је припремљен и план за мањине, и поглављу 24. У дебати о акционом плану за мањине оцењено је да је остварен највећи напредак у области уџбеника и образовања на мањинским језицима, а да изазов представља информисање на језицима мањина.

„Нема новог условљавања и право ЕУ у овом сегменту апсолутно је јасно и прецизно“, рекла је Тања Мишчевић у дебати о Акционом плану за остваривање права националних мањина који су организовали Центар савремене политике и Фондација Конад Аденауер у Србији.

Она је рекла да је питање националних мањине могуће искористити и за билатерална условљавања а да је „срећа Србије или зла коб“ да има „толико комшија који су чланице ЕУ.

„Не желимо да се питање односа Србије према сопственим националним мањинама, према својим грађанима буде део преговарчаког процеса јер та питања могу да буду решена у једном отвореном дијалогу“, рекла је Тања Мишчевић.

Она је оценила да је у најбољем интересу Хрватске, Бугарске, Мађарске и Румуније, па и земаља у ширем суседству попут Словеније и Грчке, да Србија напредује у европским интеграцијама.

Како је истакла, ЕУ „не креира стандарде, права и правила“ и нема документе за права националним мањина, осим Конвенције о фундаменталним правима, већ правну заштиту „позајмљује“ од Савета Европе, односне позива се на Европску конвенцију за заштиту права националних мањина.

Мишчевић је рекла да се у вези са применом те конвенције Савета Европе на две године израђују извештаји и да је у случају Србије оцена да је заштита права националних мањина на завидном нивоу.

Она је истакла да приликом израде Акционог плана за права националних мањина циљ није био да се креира национална политика већ да се одговори на препоруке и отклоне недостаци.

Подсетила је да план обухвата 11 области, од образовања и информисања до заштите културних споменика и додала да је до сада две трећине мера испуњено или започето, односно да је испуњено 67 активности, док је 18 делимично испуњено.

Она је рекла да ће се се Акциони план за права националних мањина мењати и унапређивати током процеса преговора и подсетила да ће Европска комисија у мају обавестити чланице ЕУ о извештајима о напретку у поглављима 23 – Правосуђе и основна права, у оквиру кога је примпремљен и план за мањине, и 24 – Правда, слобода и безбедност.

Напредак у области уџбеника, проблем информисање на језицима мањина

Мишчевић је оценила да је било лако постићи консензус када је реч о уџбеницима и образовању на мањинским језицима, а да изазов представља информисање на језицима мањина.

„Велики знак питања или још увек имамо доста питања када је реч о информисању на језицима националних мањина“, рекла је она и додала да је то последица медијског законодваног оквира који је предвиђао приватизацију и прелазак на пројектно финансирање.

Она је додала је да се о том питању разговара и да ће се тај законски оквир мењати, с обзиром да ће бити донета и нова стратегија.

Мишчевић је рекла и да се одмакло у припреми измена два кровна закона – о националним саветима националних мањина и правима мањина и да се сада тражи мишљење Европске комисије.

Председник Одбора за људска и мањинска права Скупштине Србије Мехо Омеровић је рекао да се ти закони ускоро очекују у парламенту.

Омеровић је упозорио да се мањине на простору бивше Југославије у последње време користе „као монета за поткусуривање“, да се оживљава прошлост и да нико не жли да „спусти лопту“.

„Последњих месеци свакоднево из неке од држава бивше Југославије се говори језиком прошлости, подижу тензије, чак се и звецка оружјем“, рекао је он и додао да се историја прекраја и величају и рехабилитују четништво и усташтво.

Председник Националног савета хрватске мањине Славен Бачић је рекао да хрватска национална мањина искрено подржава европски пут Србије.

Он је оценио да Акцони план за права националних мањина није савршен, да је плод компромиса, алије додао да не мисли да није дао резултате и да је највећи напредак остварен у области уџбеника и образовању.

Указао је на проблеме у комуникацији са властима око израде и спровођења плана.

Директор Фондације Конрад Аденауер за Србију и Црну Гору Норберт Бекман-Диркес је рекао да га је мањинска политика Србије „позитивно изненадила“ и навео да Србија има 32 националне мањине од којих 20 имају своје националне савете.

Додао је да националне мањине у Србији по оцени међународних организација нису дискриминисане.

Аутор: М.П., преузето са www.euractiv.rs

Фото: Медија центар Београд