Vlada republike SrbijeВлада Републике Србије

Jezici

Одржан округли сто „Најбољи интерес детета: Између теорије и праксе“

Објављено 08.03.2016.

najbolji_interes_detetaОкругли сто “Најбољи интерес детета: Између теорије и праксе” организован је у петак, 4. марта 2016. године, у УК Пароброд. Осмишљен је тако да омогући размену између професионалки и професионалаца ангажованих на промишљању концепта најбољег интереса детета и релевантних политика, анализи деловања институција и организација, као и пружању директне подршке деци у Републици Србији. Аспекти у чијем су расветљавању сви учесници и учеснице имали прилике да учествују су: најбољи интерес детета из развојно-психолошког угла, тешкоће у примени принципа најбољег интереса детета, учешће деце у процени свог најбољег интереса, критеријуми за процену, најбољи интерес деце укључене у живот и рад на улици и деце избеглица. Сусрет је био прилика за анализу примера из Србије, као и примера добре праксе код нас и у свету.

Увод у тему пружиле/и су: проф. др Јелена Врањешевић (Филозофски факултет), проф. др Невенка Жегарац (Факултет политичких наука), докторанткиња Маша Аврамовић (Филозофски факултет), Марко Тошић (директор Центра за интеграцију младих) и Зорана Парезановић (Удружење Атина), а дискусију је модерирала Александра Галоња. Уводничарке и уводничари су својим теоријским и практичним знањима задали оквир за дискусију на поменуте и друге теме од кључног значаја за унапређење положаја посебно осетљиве деце у Србији данас.

Током сусрета, представљен је и „Водич за процену најбољег интереса детета“. Овај водич, као и целокупан догађај креирани су у склопу друге фазе пројекта „Реформа система социјалне заштите по мери детета“ (Деца у покрету) који спроводи организација Save the Children у сарадњи са НВО Атина и Групом 484, уз подршку Европске уније.

Право на најбољи интерес детета представља један од кључних принципа Конвенције о правима детета који истиче обавезу државе да обезбеди да сви поступци који се тичу детета буду у његовом најбољем интересу, без обзира на то да ли их предузимају институције и организације социјалног старања, судови, административни органи или законодавна тела. Осим што истиче основне вредности и принципе, Конвенција о правима детета не даје конкретније смернице за одређивање најбољег интереса детета, због чега је поштовање овог принципа условљено капацитетима доносилаца одлука да га интерпретирају и примене у условима постојеће праксе у којој системска решења често не почивају на његовом уважавању. Одређивање најбољег интереса детета захтева свеобухватну анализу ситуације и околности у којима се дете налази, при чему је неопходно уважити перспективу детета. Питање одређивања најбољег интереса деце у покрету посебно је осетљиво и комплексно.

Деца у покрету, 2013.

***

“Дете увек да тачан одговор на сопствено питање”

НВО Атина организовала је 4. марта 2016. године у УК Пароброд округли сто под називом “Најбољи интерес детета – између теорије и праксе” који је окупио представнике цивилног сектора, државних институција, центара за социјални рад, представника академске заједнице и других заинтересованих грађанки и грађана окупљених око ове теме. Округли сто организован је у сарадњи са организацијама Саве тхе цхилдрен и Групом 484 у склопу пројекта “Реформа система социјалне заштите по мери детета” уз подршку Европске уније, са циљем размене искустава из теорије и праксе професионалки и професионалаца ангажованих на промишљању и спровођењу концепта најбољег интереса детета, анализи рада организација цивилног друштва и државних институција, као и пружању директне подршке деци у покрету у нашој земљи. (…)

Теме о којима су учесници округлог стола имали прилику да дискутују били су најбољи интерес детета – између теорије и праксе из развојно-психолошког угла, тешкоће у примени принципа најбољег интереса детета, учешће деце у процени свог најбољег интереса, критеријуми за процену, најбољи интерес деце укључене у живот и рад на улици као и деце избеглица. Са актуелном избегличком  кризом и порастом броја деце у покрету, нарочито из избегличке популације, као и нарастајућим препрекама за одређивање њиховог најбољег интереса, наметнуло се отварање шире дебате на ову тему. У том смислу, сви присутни су се сложили да је расправа на тему набољег интереса детета неопходан корак и као и усмерење за даље унапређење положаја деце у покрету у Србији.

На округлом столу се могло чути да одређивање интереса детета треба да буде ствар дијалога између професионалаца, институција, родитеља и деце, јер једино мултидисциплинарним приступом и суочавањем различитих мишљења се може доћи до закључка шта је у интересу детета. Од изузетне је важности да слушамо дете јер једино тако можемо да стекнемо увид у његове потребе, као и у његове развојне могућности. Кад је дете укључено у овај процес, добијемо перспективу коју врло често не очекујемо, јер се поставља питање ко је тај који процењује, да ли је тај неко некритичан, одраслоцентричан. Истакнуто је да дете треба посматрати као предузимљиво и проактивно, а не као пасивног примаоца туђих одлука. Присутни су се сложили да су деца избеглице која путују без пратње родитеља, изложена додатним траумама и у повећаној су опасности од сексуалног искоришћавања и злостављања, дечијег рада, трговине људима и различитих видова злоупотребе и насиља што захтева хитно и систематско деловање. Као једна од главних грешака истакнуто је да систем не третира малолетне избеглице као децу, већ на њих гледа из перспективе миграцијског статуса. Поступање према тој деци зависи од тога да ли изражавају намеру за азилом или не, што не би смело да се дешава. Закључак је да та деца треба да у законском смислу буду третирана као деца, а да њихов миграцијски статус треба да буде од секундарног значаја.

Такође, за сву децу за коју се утврди да су у ризику од трговине људима и других облика насиља неопходно је пратити случајеве чак и оне где не постоје индиције за трговину људима. У таквим случајевима потребно је обавестити све надлежне службе у другим земљама кроз које се избеглице крећу и такође у земљама дестинације како би им они помогли на што бољи начин. Иако статистике показују да се малолетници без пратње, као и генерална популација избеглица, не задржавају у Србији, процена најбољег интереса ове деце је од кључног значаја, јер иако и само дете мисли да је у његовом/њеном интересу да што пре дође до земље дестинације, и иако родитељи то исто мисле, нико не зна шта то дете чека и нико не може да да гаранцију да дете неће бити искоришћено или да му неће бити нанета штета.

Присутни су се сложили да систем социјалне заштите игра пресудну улогу у побољшању положаја деце у покрету у Србији, као и да му престоји озбиљна реформа, у чему подршку треба да пруже и организације цивилног друштва, као и друге државне институције.

Извор: atina.org.rs

Коментари

 
0

 Подели

Оставите коментар

Унесите коментар


Име


e-mail


website


Повезане вести

Билтен о социјалном укључивању

Архив билтена о социјалном укључивању

Актуелности > <

Блог > <

Earlier
Blog o socijalnom uključivanju
Koliko ima studenata sa hendikepom koji su uključeni u proces visokog obrazovanja? Zašto ih je malo i koliko njih uopšte [...]
Уто, сеп 22, 2020
Source: Inkluzija blog
Tamara Savović
Kursevi ili realna podrška? Na osnovu Izveštaja o položaju i kapacitetima sigurnih kuća u Srbiji, sprovedenog u saradnji Tima za socijalno [...]
Чет, сеп 10, 2020
Source: Inkluzija blog
Ana Mirković - Beogradski Ignite
Transkript govora Ane Mirković na 43. Beogradskom Ignite-u „UKLJUČI SE online 8” (8. jun 2020. godine) Želela bih s vama da [...]
Сре, сеп 02, 2020
Source: Inkluzija blog
Suzana Gajić Jovanović
Bila jednom jedna devojčica sa nepunih 13 godina. Voditeljka slučaja u centru za socijalni rad otpočela je rad sa njom [...]
Пон, авг 31, 2020
Source: Inkluzija blog
Željko Mitkovski - Beogradski Ignite
Transkript govora Željka Mitkovskog na 43. Beogradskom Ignite-u „UKLJUČI SE online 8” (8. jun 2020. godine) Dolazim iz Fondacije „Ana i [...]
Пет, авг 28, 2020
Source: Inkluzija blog

Актуелни документи > <

Мреже социјалне сигурности у време COVID-19 кризе
август, 2020 arrow right pdf [4 MB] arrow right docx [153 KB]
Листа дигиталних алата за рад са децом и ученицима којима је током учења на даљину потребна додатна подршка
август, 2020 arrow right pdf [485 KB] arrow right docx [38 KB]
Преглед података градова и општина о мерама за социјално укључивање Рома и Ромкиња у 2019. години
јул, 2020 arrow right pdf [200 KB]
Награда за допринос развоју свих облика приступачности 2019 – брошура
јул, 2020 arrow right pdf [13 MB]
Децилна расподела потрошње и прихода у Србији у периоду од 2006. до 2018. године
јул, 2020 arrow right pdf [740 KB] arrow right docx [3 MB] arrow right zip [139 KB]
Анализа дохотка најсиромашнијих децила становништва Србије: Фокус на пољопривреду
јул, 2020 arrow right pdf [2 MB]
61. Билтен о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва
јун, 2020 arrow right link arrow right pdf [398 KB]
Е2Е: Приручник за саветнике за запошљавање особа са инвалидитетом
април, 2020 arrow right pdf [1 MB]
Е2Е:Тестирање јавних политика – Иновативни приступи за запошљавање младих (приручник)
април, 2020 arrow right pdf [1 MB]
Доступност услуга и мера подршке за децу ромске националности на локалном нивоу
април, 2020 arrow right pdf [737 KB]