Vlada republike SrbijeВлада Републике Србије

Jezici

Планирање будућности и сиромаштво у Србији до 2035. године

Објављено 25.08.2021.

Ивана ПољакПише: Ивана Пољак, економска аналитичарка, Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије

Савремене друштвене и пословне системе карактеришу комплексне и динамичке промене окружења, које се рефлектују кроз ризик(е) и неизвесност. Пандемија Covid-19 је попут економске кризе 2008. године указала на растућу неизвесност, као и на снажне утицаје криза на економске системе и друштвени развој у целини.

У оваквим условима се повећава улога и значај истраживања будућности, а како би се побољшало планирање, боље искористиле могућности и потенцијали земаља, а уједно и ефикасније одговорило на будуће изазове и шокове.

Како би се креатори политика и друштво у целини ојачали да правовремено одговоре на промене развијена је метода сценарија (користе се и називи сценарио планирање, анализа сценарија, сценарио анализа и слично). Scenario Analysis метода, за коју још увек није установљен формални превод на српски језик, користи се за дугорочно и средњорочно планирање више од пола века, како у приватном тако и у јавном сектору. Уместо предвиђања једне будућности, коришћењем ове методе развија се неколико различитих, алтернативних и реалних будућности.


Значај сценарија може се видети у:

– идентификовању најважнијих фактора који ће имати утицај на будућност;

– преиспитивању уобичајених ставова и веровања, постављањем екстремнијих, али реалних сценарија будућности;

– разумевању утицаја идентификованих фактора;

– стицању увида у могућности, улоге и перспективе различитих актера у темама важним за будућност.

Историјат развоја сценарио анализе

Почетак сценарио анализе као надоградње сценарио планирања које се користило у војсци САД, везује се за период након Другог светског рата, посебно за Хермана Кана (Herman Kahn) и RAND корпорацију. Током 1947. године Универзитет Стенфорд је основао Истраживачки институт Стенфорд (енг. Stanford Research Institute), који се бавио истраживањима и дугорочним планирањима у областима пословног планирања и истраживања, економске и политичке стратегије, заједно са науком и војним консалтингом.

Модерну методологију сценарио анализе развила је мултинационална компанија Royal Dutch Shell (у даљем тексту: Shell). Наиме, током 60-их година прошлог века постојало је седам великих компанија у енергетском сектору, које су називали „седам сестара“, a Shell је услед лоших резултата пословања била позната као „ружна сестра“. Међутим, компанија је применом сценарија планирања успела не само да преброди нафтну кризу 1973. године, већ и да постане једна од две најуспешније нафтне компаније, док је неколико других банкротирало. Након тога, многе приватне компаније окренуле су се употреби анализе сценарија, чиме је она широко популаризована.

Након успеха у приватном сектору, метода сценарија почела је све више да се користи у државном и невладином сектору, као и у међународним организацијама. Један од најпознатијих пројеката је Mont Fleur сценарио анализа урађена у Јужноафричкој Републици (ЈАР) током 1991. и 1992. године од стране Schell-ових експерата, а под покровитељством немачке фондације Friedrich Ebert Stiftung. Пројекат је окупио разнолике групе људи (политичаре, активисте, академике, предузетнике и слично) који су имали сасвим другачија виђења будућности ЈАР-а, а анализа је имала велики одјек у јавности. Има ставова који описују да је ова сценарио анализа помогла да се у условима конфликта и бојазни од оружаног сукоба излазак из апартхејда спроведе у мирнијој и толерантнијој атмосфери.

Неколико начина за израду сценарија

Постоји много различитих метода сценарио анализе, а избор зависи од природе проблема који се анализира. Неки проблеми захтевају значајан ниво техничке анализе и учесници су углавном експерти који могу да разумеју специфичан проблем, док су у другим случајевима теме ближе широј јавности, па учесници анализе долазе из различитих области како би допринели „колективној памети“ групе путем креативног размишљања и њиховог „погледа на свет“. Број корака у сценарио анализи и њихова форма се разликују од методе која се користи.


Сценарији нису предвиђања већ представљају могуће алтернативе будућности. Доносиоцима одлука могу послужити као подстицај за размишљање, како бисмо вештије управљали различитим исходима будућности.

Најчешће коришћене технике у креирању сценарија:

  1. Техника са матрицом 2×2 – Овај метод подразумева мапирање и анализирање неизвесних фактора важних за контекст теме и начин на који њихова интеракција може да има дисруптивни и трансформативни ефекат на окружење у дефинисаном временском периоду. Разликују се две методе:
  • Дедуктивна метода – Учесници радионице прво дефинишу „кључне покретаче“ и након тога бирају два или три најважнија и истовремено најнеизвеснија фактора који су међусобно некорелисани. На основу дефинисаних фактора се прави матрица 2×2 или 2x2x2, која чини оквир анализе, а путем које се добија четири или осам алтернативних будућности. Код овог метода, прво се конструише оквир (кључни фактори), па тек онда садржина и наративи алтернативних будућности. Матрице се конструишу у оквиру два екстремна стања сваког од фактора, тако да су сценарији што различитији између себе (видети слику испод).

Модел матрице 2x2

  • Индуктивна метода – Полази од дискусије о трендовима, сигналима и новим појавама које утичу на изабрану тему, а који представљају факторе помоћу којих се прави оквир матрице. За разлику од дедуктивног метода, они не морају бити међусобно независни, већ се они управо комбинују у приче које учесници креирају и преиспитују.
  1. Нормативни метод сценарија – Овај метод полази од дефинисања „жељене“ будућности, а затим се креирају сценарији кроз које је могуће доћи до те будућности. У овом случају сценарије посматрамо као различите путање које воде ка истом циљу.
  2. Инкрементални метод, код којег циљ анализе нису иновације већ преиспитивање постојећих веровања. Абдуктивна метода подразумева комбинацију индуктивног и дедуктивног метода.

Некада се основним сценаријима додаје и тзв. wild card сценарио, који представља најмаштовитији и обично мало вероватан сценарио, који је производ неколико неочекиваних догађаја.

Сценарио планирање и сиромаштво у Србији до 2035. године

Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије (у даљем тексту: SIPRU) покренуо је израду сценарија о алтернативама будућности и стању сиромаштва у Србији до 2035. године.

Како би се утврдило на који начин различити фактори утичу на сиромаштво, његову појаву, распрострањеност и интензитет, SIPRU се определио за технику са матрицом, али уколико се дедуктивни метод испостави као ригидан, биће примењен индуктивни метод. Анализа ће бити допуњена критичком методом, која преиспитује изворе моћи приликом израде сценарија и користи постструктурализам као алатку да би се боље сагледала позиција маргинализованих група и приступом на бази перспектива, који користи разлике у weltanschauung-у („поглед на свет“ појединаца који зависи од образовања, материјалног стања, социоекономског статуса, порекла, итд.) и биће користан приликом анализе сценарија, јер ће учесници покушати да себи приближе перцепцију рањивих група, односно како би она изгледала у неком од сценарија.

Планирано је да се радионице за израду сценарија реализују кроз једнодневну уводну сесију и две дводневне радионице. До сада, реализоване су две радионице, док ће трећа и последња бити реализована почетком септембра 2021. године. Учесници на радионицама су експерти и експерткиње из различитих области, са различитим знањима, из приватног, цивилног и јавног сектора.

Упоредо с радионицама, са другим учесницима који су експерти/киње у области социјалне политике биће спроведена анкета, чији ће резултати представљати апроксимацију главног или mainstream сценарија о томе како ће изгледати Србија до 2035. године. У финалној фази израде сценарија, биће израђена публикација у којој ће бити представљени резултати анализе и дефинисани сценарији.

(Текст је изворно објављен као Уводник 68. Билтена о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва.)

Коментари

 
0

 Подели

Оставите коментар

Унесите коментар


Име


e-mail


website


Повезане вести

Билтен о социјалном укључивању

Архив билтена о социјалном укључивању

Актуелности > <

Калкулатор социјалних давања

Блог > <

Earlier
SIPRU_BLog
Jedan od ključnih zadataka nastavnika posle višedecenijskog rada u osnovnoj školi je da uklope iskustvo sa novinama koje se javljaju [...]
Чет, дец 02, 2021
Source: Inkluzija blog
Stefan Lazarević
U svojim dosadašnjim tekstovima nisam pisao o svom detinjstvu i mislim da bi vam možda bilo zanimljivo da pročitate o [...]
Сре, дец 01, 2021
Source: Inkluzija blog
SIPRU_BLog
Za šest meseci života na Sardiniji imala sam prilike da pričam sa ljudima iz različitih struka i uverim se kako [...]
Пон, нов 29, 2021
Source: Inkluzija blog
Valentina Lepojević
Politika me ne interesuje – kako? Ja sam apolitičan/na – šta to znači? Ove rečenice neretko čujem. Dosta sam promišljala i došla [...]
Пет, нов 26, 2021
Source: Inkluzija blog
SIPRU_BLog
U društvenim naukama već decenijama primetno je interesovanje za proučavanje generacijskih specifičnosti. Kompleksna međudelovanja ekonomskih, političkih i tehnoloških faktora oblikuje [...]
Чет, нов 25, 2021
Source: Inkluzija blog

Актуелни документи > <

Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај старије популације
децембар, 2021 arrow right pdf [307 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај ЛГБТИ особа
новембар, 2021 arrow right pdf [164 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај жена и родна равноправност
новембар, 2021 arrow right pdf [977 KB]
Анализа дуготрајног сиромаштва у Републици Србији
новембар, 2021 arrow right pdf [10 MB]
Стратегија за родну равноправност за период од 2021. до 2030. године
октобар, 2021 arrow right docx [705 KB]
Индекс родне равноправности у Републици Србији 2021.
октобар, 2021 arrow right pdf [12 MB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај особа са инвалидитетом
октобар, 2021 arrow right pdf [194 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај Рома и Ромкиња
септембар, 2021 arrow right pdf [182 KB]
Неактивност на тржишту рада у Републици Србији
август, 2021 arrow right pdf [1 MB]
Стратегија запошљавања у Републици Србији за период од 2021. до 2026. године
август, 2021 arrow right pdf [6 MB]