Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Европска унија повећава подршку цивилном друштву из претприступних IPA фондова са 2 на 3,5% укупног износа, рекао је 25. фебруара шеф Делегације ЕУ у Србији Мајкл Девенпорт. Међутим, на скупу је истакнуто да нема довољно новца за деловање организација цивилног сектора у региону. Премијер Србије Александар Вучић истакао је значај улоге организација цивилног друштва у развоју регионалне сарадње и односа, као и припреми земље за чланство у ЕУ, и посебно их позвао да дају допринос у борби против корупције. Према његовим речима, у Србији постоји око 27.000 удружења грађана и других организација цивилног друштва.

Девенпорт је на конференцији који су организовали Међународни европски покрет и Европски покрет у Србији рекао да је значај цивилног друштва истакнут и у стратегији проширења ЕУ, и додао да грађани имају право на добру јавну управу, али да треба и да утичу на креирање политика.

“Тренутно подржавамо 50 регионалних мрежа за заговарање јавних политика, са више од 250 организација цивилног друства” из земаља кандидата и ЕУ, рекао је он и додао да је у оквиру претходног циклуса IPA за цивилно друштво издвојено 150 милиона евра.

Он је указао и на недавно започети пројекат за оснаживање цивилног друштва на Западном Балкану за надзор реформе јавне управе.

Премијер Србије Александар Вучић рекао је да је променио свој став према цивилном друштву и позвао ове организације да се још више укључе, посебно у борбу против корупције.

“Мој однос се заснива пре свега на томе колико цивилно друство доприноси развоју Србије. Не кријем да се мој став променио и тиме се поносим”, навео је Вучић, рекавши да се некада његов став заснивао и на личном односу, између осталог према лидерима тих организација.

Навео је да цивилно друштво има посебно значајну улогу у регионалној сарадњи, да је “можда једино” увек подржава, и подсетио да су током ратова у бившој Југославији ове организације често биле једини мост између земаља.

“Цивилни сектор има улогу и у борби против корупције. Молим цео цивилни сектор да нам у томе додатно помогне, посебно након отварања поглавља 23 у преговорима” са ЕУ, навео је премијер Србије.

Вучић је изнео податак да у Србији има скоро 27.000 удружења грађана и осталих организација цивилног друштва.

Подшка донатора недовољна

Заменик директора Канцеларије за европске интеграције Срђан Мајсторовић рекао је да нема довољно новца од ЕУ и других донатора за организације цивилног друштва у региону.

“Плашим се да ће са мигрантском кризом то постати још евидентније”, рекао је он.

Оценио је да би регионална сарадња и размена искустава била веома добра за реформе друштва у кључним областима владавине права и правосуђа (које се обрађују у поглављима 23 и 24 упреговорима са ЕУ). Додао је да би се можда могао успоставити регионални надзор реформи.

На недостатак новца за цивилно друштво указала је и сарадница Немачког института за међународна и безбедносна питања (SWP) Алида Врачић, која је оценила и да цивилно друштво нема довољну улогу у доношењу прописа.

Навела је да је у мигрантској кризи цивилно друштво практично преузело задатак државе, али да није било укључено када је дошло до одлучивања, односно доношења прописа.

Као проблем са којим се треба суочити истакла је и недовољну подршку проширењу у ЕУ. Навела је да је мање од 50% грађана ЕУ заинтересовано за проширење, док је у неким земљама попут Немачке тај проценат и знатно мањи.

Припреме за пет поглавља у току

Шефица преговарачког тима Србије за преговоре о чланству у ЕУ Тања Мишчевић дала је пресек европских интеграција Србије. Како је рекла, у току су припреме за отварање поглавља о јавним набавкама, науци и образовању, поред поглавља 23 и 24 која тежи да отвори у првој половини године.

“Данас је био састанак Владе Србије. Почели смо да радимо на формалном усвајању преговарачке позиције за поглавље 5 о јавним набавкама”, рекла је Мишчевићева на скупу о улози цивилног друштва у европским интеграцијама региона, у организацији Међународног европског покрета.

Она је додала да се врло напорно ради и на припремама преговарачких позиција за поглавља 25 о науци и истраживању и 26 о образовању и култури, за која, како је рекла, постоји могућност да се одмах отворе и затворе.

Она је истакла да је врло важно да најављени избори и кампања не утичу на припреме за отварање преговора о појединачним поглављима и додала да то до сада није био случај.

ЕУ нема алтернативу

На скупу је било речи и о значају европских интеграција за Србију али и ЕУ у целини.

Министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић рекла је да су европске интеграције Србији циљ да би се уредила држава.

Председник Европског покрета Србије Михајло Црнобрња рекао је да је циљ Међународног европског покрета да олакша и убрза процес преговарања и уласка у ЕУ, док је циљ конференције да се размотри како се то чини, и да се дође до идеја како да се ојача утицај Европског покрета у овом времену изазова у ЕУ.

Председник Међународног покрета Јо Лајнен оценио је да нема алтернативе уједињеној Европи у 21. веку и да уједињење Европе омогућава да се једногласно бране европски интереси. Подсетио је да се наредне недеље обележава 6 деценија од Римског споразума којим је основана ЕУ и оценио је да је “обавеза наше генерације да настави то уједињење”.

Председница Скупштине Србије Маја Гојковић казала је да у Србији постоји политички консензус о потреби да се придружује ЕУ, да је подршка цивилног друштва у том процесу неопходна и да је план да Србија до 2020. буде спремна за чланство.

Написале: С.В. и М.П., преузето са www.euractiv.rs