Vlada republike SrbijeВлада Републике Србије

Jezici

Последице COVID-19 пандемије на приходе и потрошњу домаћинстава из перспективе осетљивих група

Објављено 03.11.2020.

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva - SIPRU - logoТим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије реализовао је анкетно истраживање, у сарадњи са организацијама цивилног друштва и истраживачком агенцијом[1], о последицама COVID-19 пандемије на приходе и потрошњу осетљивих група[2]. У анкетном истраживању учествовало је 2006 представника/ца осетљивих група из осам јединица локалне самоуправе[3] у Републици Србији и реализовано је у периоду од јула до августа 2020. године. Грађани/ке из осетљивих група консултовани су у вези са уоченим променама током COVID-19 пандемије и очекиваним променама у будућем тромесечном периоду на структуру прихода и потрошње у њиховом домаћинству. Поред тога, испитаници/е су питани/е о адекватности предузетих мера државе током COVID-19 пандемије и процени потребних мера уколико се епидемиолошка криза настави.

Финансијска сигурност и материјална давања

Код највећег броја испитаника/ца, епидемија COVID-19 није утицала на радну активност члана домаћинства који остварује највећу зараду тј. све је остало исто као и пре кризе. Тамо где је епидемија COVID-19 утицала на радну активност, у највећем броју случајева се ради о смањењу зараде. Узимајући у обзир домаћинства која нису претрпела промене у запослењу члана с највишим приходима за време кризе изазване COVID-19 пандемијом, припадници/е свих осетљивих група (изузев Рома/киња, бескућника/ца и миграната) су оптимистичне у погледу задржавања тренутног посла. Тако скоро 70% самохраних родитеља, 75% старијих особа, 66% жена жртава насиља и више од половине испитаних особа са инвалидитетом и младих има позитиван став по овом питању.

Већина испитаника/ца припадника/ца осетљивих група прима неку врсту новчаног давања од државе. Примаоци новчане социјалне помоћи су у највећој мери старије особе, бескућници и млади. Право на дечији додатак најзаступљенији је код ромских породица (49%). Међу испитаницима/ама који су особе са инвалидитетом доминантно давање је туђа нега и помоћ. Значајан број испитаника/ца одговорило је да не користи право ни на једно материјално давање са републичког нивоа (самохрани родитељи тако одговарају у 76% случајева, интерно расељена лица (ИРЛ) у 77%, жене жртве насиља у 71%, мигранти у 54% и бескућници у 39%).

Проценат испитаника/ца који су корисници/е једног од три материјална давања

Извор: Анкетно истраживање о последицама COVID-19 пандемије на приходе и потрошњу домаћинстава из перспективе осетљивих група, SIPRU, 2020.

 

Скоро половина испитаника међу старијом популацијом и нешто више од половине испитаних особа са инвалидитетом (62%) и ЛГБТИ популације (63,4%) сматра да је у стању да покрије изненадни трошак у износу од 100 евра. Ипак, представници/це већине испитаних осетљивих група (самохрани родитељи, жене жртве насиља, мигранти, ИРЛ, Роми/киње, млади и сви испитани/е бескућници/е) изјавили су да њихово домаћинство не би могло да покрије изненадни трошак у износу од 100 евра. Финансијски најугроженији су бескућници, мигранти и Роми/киње, имајући у виду да је седам од десет бескућника/ца и миграната/киња, као и осам од десет испитаних Рома/киња изјавило да живи са највише 100 евра месечно.

Ефекат COVID-19 пандемије на структура прихода, потрошње и приступ услугама осетљивих група

Припадници/е свих осетљивих група једногласно су оценили да је дошло до погоршања свих испитаних аспеката животног стандарда. Забринутост због погоршања могућности за приходовање, измирење редовних обавеза и квалитетну исхрану, најизраженија је код припадника/ца жена жртава насиља, бескућника/ца и ромске популације. У већини домаћинстава свих осетљивих група дошло је до промене у структури потрошње, тако да су се куповале само основне намирнице или јефтинији производи или у најбољем случају мање количине. Ово су биле основне стратегије преживљавања осетљивих друштвених група током COVID-19 кризе. Највећи удео у потрошњи домаћинства чинили су прехрамбени производи и пиће.

Испитаници/це који/е су старије особе и особе са инвалидитетом, истакли/е су промене у могућностима за приступ услугама социјалне и здравствене заштите, као последицу COVID-19 пандемије. Самохрани родитељи су адресирали промене у условима за образовање деце. Већина испитаника/ца из свих осетљивих група истакла је забринутост за сопствену будућност и будућност породице, као и смањење поверења да ће се неко побринути за њих и њихове породице.

Оцена ефеката COVID-19 пандемије на промене у задовољавању основних потреба

Извор: Анкетно истраживање о последицама COVID-19 пандемије на приходе и потрошњу домаћинстава из перспективе осетљивих група, SIPRU, 2020.

 

Оцена ефеката мера примењених од стране државе током COVID-19 пандемије

Може се рећи да питање о сврсисходности мера које је држава предузела дели испитанике/це на две групе. С једне стране су испитаници/е који/е мере сматрају оправданим: жене жртве насиља (45%), млади (41,6%), мигранти (52%) и интерно расељена лица (59%). Насупрот њима, више од половине испитаних ЛГБТИ особа (75%), особа са инвалидитетом (66%), Рома и Ромкиња (64,5%), самохраних родитеља (56%), старијих особа (55%) и и бескућника/ца (43%) наводе да мере нису биле адекватне. Преостали испитаници/е нису били сигурни како да одговоре на ово питање тј. определили/е су се за одговор „не знам“.

Финансијске мере (директна једнократна помоћ грађанима/кама и привредницима, социјални трансфери, мораторијум на кредите, итд) се доживљавају као најважније, а посебно су истакнуте мере које су омогућиле задржавање радног места. Када је реч о давањима у натури, чини се да су пакети хране и/или воде најчешћи вид у коме је помоћ у натури реализована. Овај вид помоћи током епидемије COVID-19 у највећем проценту су добијали бескућници/е, мигранти/киње, интерно расељена лица, Роми/киње али и самохрани родитељи. Пакети са хигијенским средствима такође су представљали значајан облик реализоване подршке у натури, посебно међу бескућницима и мигрантима. На питање које мере нису биле адекватне или нису биле довољно заступљене, истичу се мере финансијске подршке и приступ потребним услугама. На питање ко им је највише помогао током COVID-19 пандемије, већина припадника/ца осетљивих група одговара да се сналазила сама и/или се ослањала на подршку најближе околине (рођака, пријатеља и комшија).

Када је реч о недостајућим услугама подршке током COVID-19 пандемије, најугроженијим се чине жене жртве насиља и особе са инвалидитетом које чак у 40% случајева оцењују да је дошло до укидања потребних услуга. Смањење доступности услуга имало је значајан ефекат и на самохране родитеље, припаднике/це ЛГБТИ популације, као и ромску популацију.

Оцена недостајуће подршке током COVID-19 пандемије

Извор: Анкетно истраживање о последицама COVID-19 пандемије на приходе и потрошњу домаћинстава из перспективе осетљивих група, SIPRU, 2020.

 

Перспектива у случају наставка COVID-19 пандемије

Уколико се захтеви за социјалним дистанцирањем и осталим превентивним мерама наставе и у наредном периоду, испитаници/е већине осетљивих група изражавају бојазан око тога да ли ће моћи да измире све редовне обавезе, обезбеде адекватну исхрану, новац за куповину лекова и лечење и остваре право на услуге из социјалне и здравствене заштите.

Бојазан да ли ће моћи да измире редовне обавезе има већина Рома/киња, 7 од 10 жена жртава насиља и седам од десет интерно расељених лица, половина младих и миграната. Сумњу у могућност за обезбеђивање адекватне исхране истакла је половина испитаних миграната/киња и интерно расељених лица. Посебна забринутост уочена је и у вези са могућностима за обезбеђивање новца за лекове и редовно лечење код бескућника/ца (87%), миграната/киња (53%) и интерно расељених лица (51%). О могућностима за ефикасно остваривање права на услуге социјалне и здравствене заштите брине већина ЛГБТИ особа, жена жртава насиља (60%), самохраних родитеља (61%) и интерно-расељених лица (58%).

Као најзначајнија подршка у случају наставка COVID-19 пандемије у наредном периоду, издваја се финансијска помоћ (у смислу редовности социјалних трансфера и могућности за поновна једнократна материјална давања), а прати је задржавање или проналажење посла код свих испитиваних осетљивих група. Поред тога, осетљиве групе истичу важност доступности информација о мерама заштите и процедурама за остваривање права и приступ услугама здравствене и социјалне заштите. Бескућницима/ама је изузетно значајна и помоћ у храни, а старијим особама психо-социјална подршка.

Препоруке за доносиоце одлука

На националном нивоу:

  • Осигурати континуитет социјалних трансфера и краткорочно проширити обухват корисника/ца новчане социјалне помоћи привременим елиминисањем критеријума који нису релевантни услед епидемиолошке кризе (пропуштена зарада, земљишни максимум, непокретност у власништву и сл) или релаксирањем постојећих критеријума (тромесечни просек прихода који се узима као услов за остваривање права на новчану социјалну помоћ, у условима кризе или поновљене кризе, могао би се релаксирати на један месец);
  • Омогућити једнократну новчану помоћ најугроженијим категоријама становништва финансирану са националног нивоа, као што је предвиђено Законом о социјалној заштити у ситуацијама у којима долази до угрожавања животног стандарда значајног броја лица (члан 110. Закона о социјалној заштити);
  • Пратити и евалуирати финансијску ситуацију свих корисника/ца постојећих новчаних давања у наредних 6 месеци и у складу са налазима унапредити ниво заштите;
  • Обезбедити краткорочне мере финансијске подршке незапосленим лицима, социјално угроженим радницима и особама ангажованим у неформалној економији који не остварују или остварују мање приходе због COVID-19 пандемије.

На локалном нивоу:

  • Мобилисати мреже организација цивилног друштва (ОЦД) која раде са и за осетљиве групе, унапредити и подстицати сарадњу између њих и релевантних институција на националном и локалном нивоу;
  • Оптимизовати рад локалних механизама (патронажне службе, мобилни тимови, персонални и лични асистенти и сл), који би се ангажовали у непосредној помоћи специфичним рањивим групама у ванредним ситуацијама;
  • Развити/унапредити Протоколе за реаговање у кризи на локалном нивоу како би се унапредила брзина, квалитет и ефикасност у пружању услуга здравствене и социјалне заштите.

У донаторским организацијама и институцијама:

  • Организовати континуирану дистрибуцију пакета помоћи у виду: прехрамбених и хигијенских производа, средстава за заштиту и дезинфекцију, школског прибора и опреме, одеће и обуће;
  • Осигурати редовно и лакше остваривање права и услуга из социјалне заштите кроз улагање у едукацију и информисање о начинима за остваривање ових права и услуга и хитну процену стања социјалних потреба свих циљних група након COVID-19 пандемије;
  • Обезбедити средства за грантове које би организације цивилног друштва могле да искористе за реализацију пројеката са циљем пружања брзе и непосредне помоћи и подршке осетљивим групама током и након COVID-19 пандемије.

Преузмите документа:

 

———–

[1] Омладински савет Крушевац (Крушевац), Ромски центар за демократију (Врање), ХелпНет (Београд) и Ипсос (Београд).
[2] Представници/е осетљивих група који/е су учествовали/е у анкетном истраживању су: 151 самохрани родитељ, 200 бескућника/ца, 103 жене жртве насиља, 100 миграната/киња, 100 интерно расељених лица (ИРЛ), 150 особа са инвалидитетом, 200 старијих особа, 100 особа из ЛГБТИ популације, 200 Рома и Ромкиња, 202 младих: штићеници/е Васпитно-поправног дома у Крушевцу; младе особе у систему хранитељства; штићеници Дома за децу ”Јефимија” у Крушевцу и дугорочно незапослене младе особе (NEET – Not in Education, Employement or Training, и примаоци новчане социјалне помоћи).
[3] Расподела испитаних представника/ца осетљивих група по ЈЛС – Београд, Нови Сад и Ниш: самохрани родитељи, бескућници/це, жене жртве насиља, мигранти/киње, интерно расељена лица, особе са инвалидитетом, старије особе, ЛГБТИ популација; Шид: мигранти; Крушевац и Трстеник: млади; Врање, Бујановац и село Павловац: Роми/киње.

 

Коментари

 
0

 Подели

Оставите коментар

Унесите коментар


Име


e-mail


website


Повезане вести

25.02.2021.

Представљене web апликације „Калкулатор социјалних давања“ и „Материјална подршка на локалном нивоу за угрожена лица и породице“

Predstavljanje SIPRU web aplikacija

Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије представио је стручној јавности апликације…
Више детаља

 
0 Коментари

Билтен о социјалном укључивању

Архив билтена о социјалном укључивању

Актуелности > <

Romologija
Uticaj Covid-19 krize na zaposlenost: Fokus na ranjive kategorije - актуелности
Posledice Kovid-19 na položaj osetljivih grupa i grupa u riziku - uzroci, ishodi i preporuke
Mapiranje podstandardnih romskih naselja prema rizicima i pristupu pravima u Republici Srbiji sa naročitim osvrtom na Covid-19 epidemiju
Inovativne prakse u oblasti socijalne zaštite na lokalnom nivou u Republici Srbiji - Odgovor na vanredno stanje usled pandemije Covid-19
Indeks društvenog razvoja gradova i opština - aktuelnosti
sipru - logo - aktuelno
Dodela nagrada jedinicama lokalne samouprave za doprinos razvoju svih oblika pristupačnosti u 2019. godini
sipru - logo - aktuelno
Upoznajte porodicu Normal – Avanture univerzalnog dizajna

Калкулатор социјалних давања

Блог > <

Earlier
Radmila Urošević
Tempo života savremenog čoveka, pritisak svakodnevne borbe za egzistenciju, uspeh i izazovi sa zdravljem proizvode kod pojedinaca hronični osećaj straha, [...]
Сре, феб 24, 2021
Source: Inkluzija blog
SIPRU_BLog
Često pričamo samo o lepim stvarima, uz preterano naglašavanje ideje o tome da treba da budemo bezrezervno srećni i veseli. [...]
Сре, феб 17, 2021
Source: Inkluzija blog
SIPRU_BLog
Ko neće da čita do kraja, zaključak je: i jedno i drugo. Još kao dete naučio sam da brojim na prstima [...]
Чет, феб 11, 2021
Source: Inkluzija blog
Iva Eraković
Krajem 2019. i početkom 2020. godine jedna devojčica u Srbiji doživela je strašnu sudbinu. Osim što će celog svog života [...]
Пон, феб 01, 2021
Source: Inkluzija blog
SIPRU_BLog
Korona virus prouzrokovao je brojna prilagođavanja u poslovnom svetu, kao i u radnim navikama. Osobe čija se radna aktivnost može [...]
Пет, јан 22, 2021
Source: Inkluzija blog

Актуелни документи > <

Ex-post анализа Националне стратегије запошљавања за период 2011-2020. године
фебруар, 2021 arrow right pdf [3 MB]
Смернице о реализацији отвореног учења и учења на даљину за ученике/це са сметњама у развоју и инвалидитетом док су школе затворене: Унапређивање инклузивног учења у време COVID-19
децембар, 2020 arrow right pdf [8 MB]
Индекс друштвеног развоја градова и општина у Републици Србији – Брошура
децембар, 2020 arrow right pdf [313 KB]
Последице Ковид-19 на положај осетљивих група и група у ризику – узроци, исходи и препоруке
децембар, 2020 arrow right pdf [5 MB]
Мапирање подстандардних ромских насеља према ризицима и приступу правима у Републици Србији са нарочитим освртом на Covid-19 епидемију
децембар, 2020 arrow right pdf [12 MB]
Иновативне праксе у области социјалне заштите на локалном нивоу у Републици Србији – Одговор на ванредно стање услед пандемије Covid-19
децембар, 2020 arrow right pdf [709 KB]
Последице COVID-19 пандемије на приходе и потрошњу домаћинстава из перспективе осетљивих група
новембар, 2020 arrow right pdf [703 KB] arrow right doc [249 KB] arrow right xlsx [28 KB]
Оцена кретања сиромаштва, животног стандарда и одговор на последице Covid-19 пандемије
октобар, 2020 arrow right pdf [1 MB] arrow right docx [114 KB] arrow right xlsx [33 KB]