Vlada republike SrbijeВлада Републике Србије

Jezici

Почео излазак Британије из ЕУ

Објављено 29.03.2017.

Belgium EU BrexitВелика Британија је 29. марта, девет месеци након што је гласала за Брегзит, покренула историјски процес изласка из ЕУ у коју је ушла пре 44 године и отворила двогодишење, како се очекује, компликоване  преговоре. Британски амбасадор при ЕУ Тим Бароу предао је председнику Европског савета Доналду Туску писмо о покретању Брегзита које је синоћ потписала премијерка Тереза Меј.

Британска премијерка истовремено је обавестила посланике у британском парламенту да је покренута процедура иступања из Уније.

„Данас дајемо снагу демократског одлуци људи Британије који су гласали за излазак из ЕУ“, казала је Меј у парламенту додајући: „Наши најбољи дани предстоје“ после Брегзита, пренела је агенција АП.

Тереза Меј је такође истакла да Британија мора да изађе из ЕУ „јача, поштенија и уједињенија“.

У нацрту саопштења Европског савета у који је имао увид портал EurActiv.com, наводи се да чланице жале због британског напуштања Уније али да су „спремне за процес који ће сада уследити“.

Као први наредни корак у документу се наводи усвајање смерница за преговоре у Европском савету. До краја недеље ће, како се наводи, председник Европског савета Доналд Туск представити нацрт смерница водећем преговарачу за Брегзит Мишелу Барнијеу.

Европски савет наводи да ће блок деловати „као један“ и да ће први приоритет бити да се „умањи неизвесност због британске одлуке која притиска грађане, бизнис и чланице“.

Члан 50

Позивање Британије на члан 50 Уговора ЕУ сматра се формалним обавештењем о намери о изласку из ЕУ. Активирањем тог члана почео је да тече рок од две године за постизање споразума о изласку из Уније. Поред тога, две стране треба да одлуче о будућим трговинским односима али се очекује да договор о томе траје знатно дуже.

Чланом 50 утврђена је процедура за чланицу која жели да напусти ЕУ. Како наводи Европски парламент у тексту којим објашњава процес, на чланици која жели да се повуче из ЕУ је да се позове на члан 50 „у складу са својим уставним одредбама“. Када једном буде активиран, члан 50 омогућава две године преговора, мада тај рок може да буде продужен једногласном одлуком Европског савета.

Иако је циљ да се до спразума дође, постоји и могућност да се то не догоди. Уколико не буде постигнут споразум и ако не буде продужен рок за преговоре, Британија након двогодишњег периода аутоматски напушта ЕУ.

Ако не буде ни споразума о трговинским односима, Британија ће трговати са ЕУ у складу са правилима Светске трговинске организације.

Два споразума

ЕУ и Британија током две године треба да се договоре о томе како ће се Британија повући из ЕУ „водећи рачуна о основи за будуће односе са Унијом“.

Споразум о изласку из ЕУ покриваће питања попут права грађана ЕУ у Британији, права Битанаца који живе у ЕУ, финансијских обавеза које је Британија преузела као чланица, питање граница, посебно оне између Британије и Републике Ирске, затим седишта агенција ЕУ, као и међународних обавеза које је Британија преузела као чланица (нпр. у оквиру Париског споразума о борби против промена климе).

Британски Гардијан пише да ће преговори бити међу најкомпликованијим у историји и ту оцену образлаже чињеницом да су британски државни службеници идентификовали 700 административних питања која треба разрешити пре него што се Британија повуче из блока.

Ако преговори буду успешни, уговор о изласку из ЕУ мораће да ратификује Британија, одобри Европски парламент, као и најмање 20 од 27 чланица.

Споразум којим се утврђује основа за будуће односе биће посебан документ, о коме би могло дуже да се преговара. Тим споразумом треба да се дефинишу услови за сарадњу о бројним питањима, почев од одбране и борбе против тероризма, преко заштите природне средине, до истраживања, образовања итд.

Једно од кључних питања биће будућа трговина и споразум би могао да садржи и одредбе о царинама, стандардима производа и начину за решавање спорова.

Споразум о будућим односима Британије и ЕУ треба да одобре све чланице и Европски парламент.

Значај Британије за ЕУ

Излазак Британије из ЕУ значи да ће једна од највећих економија престати да плаћа допринос за Унијин буџет. Истовремено се намеће питање колико дуго ће Британија уплаћивати свој део у буџет и како ће ЕУ надоместити мањак када та земља званично оде.

Британија је већ најавила да неће платити 60 милијарди евра да изађе из блока, што је сума која ће према ЕУ бити употребљена за британски део у доприносима за пензије за њене раднике и за пројекте у Британији за које су тој земљи већ одобрена средства.

Истовремено су неке чланице ЕУ већ поручиле Бриселу да не желе да дају више за буџет Уније како би се надокнадио мањак због изласка Британије.

Велика Британије је једна од земаља које највише дају за буџет ЕУ. Та земља је 2014. била четврти по величини давалац, после Немачке, Британије и Италије. Укупно је издвојила 11,34 милијард евра за буџет од 116,53 милијарде. У 2015. је британски допринос порастао на 18,2 милијарде евра од укупно 118,6 милијарди.

„У 2015. је Британија била трећи по величини нето давалац у буџет ЕУ после Немачке и Фанцуске. Британија је те године била шести по величини прималац из ЕУ али је њен удео из потрошње ЕУ гледано према бруто националном приходу (БНП) био најнижи, 0,30%“, наводи се у документу припремљеном за европске посланике у који је имао увид пословни портал CNBC.

Највећи део њеног новца из ЕУ Британија троши на пољопривреду и регионални развој. Фондови ЕУ троше се и на борбу против тероризма, унапређење услова за запошљавање и за доприносе за пројекте у земљама ван ЕУ. Тим новцем покривају се и разни административни трошкови.

Такође су око 4% од 45.845 људи који раде у институцијама ЕУ Британци и њихов број као стално или привремено запослених процењује се на око 1.800 искључујући оне који раде по уговору, „фриленсере“, оне који пружају услуге, помоћнике европосланика, националне експерте.

Истовремено су поред 52 службеника Европске комисије која раде у Британији и 17 који раде за Европски парламент, у Британији и две агенције које треба преселити – Европска агенција за лекове и Европска банкарска агенција (ЕБА).

Када је реч о томе када ће Британија престати да даје у буџет ЕУ, биће то једно од важних али и тешких питања у преговорима о Брегзиту.

Буџет ЕУ утврђује се на седмогодишњи период а тзв. мултинационалним финансијским оквиром се утврђује годишња потрошња. Тренутно је на снази буџет за период између 2014. и 2020. године.

Британија би требало да напусти ЕУ у марту 2019, што значи да ЕУ треба да одлучи како да организује буџет од тада до краја 2020. године.

ЕУ је иначе коначно почела да показује знаке опоравка од финансијске кризе, међутим, повећање доприноса чланица за заједнички буџет чини се да неће ићи лако.

Извор: EurActiv.rs

Коментари

 
0

 Подели

Оставите коментар

Унесите коментар


Име


e-mail


website


Повезане вести

Билтен о социјалном укључивању

Архив билтена о социјалном укључивању

Актуелности > <

Калкулатор социјалних давања

Блог > <

Актуелни документи > <

Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији
децембар, 2021 arrow right pdf [3 MB]
SILC у Републици Србији: Методолошки оквир и анализа изабраних показатеља сиромаштва и неједнакости
децембар, 2021 arrow right pdf [2 MB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај особа које живе са HIV
децембар, 2021 arrow right pdf [305 KB]
Е2Е: Утврђивање институционалног оквира за успостављање Националне стандардне класификације занимања у Србији
децембар, 2021 arrow right pdf [709 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај националних мањина
децембар, 2021 arrow right pdf [174 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај миграната и тражилаца азила
децембар, 2021 arrow right pdf [219 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај деце
децембар, 2021 arrow right pdf [439 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај младих
децембар, 2021 arrow right pdf [456 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај старије популације
децембар, 2021 arrow right pdf [307 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај ЛГБТИ особа
новембар, 2021 arrow right pdf [164 KB]