Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

У Београду је 19. новембра организован први регионални састанак и размена искустава на тему запошљавања младих. Циљ регионалног састанка био је окупљање организација које спроводе пројекте у партнерству са Швајцарском агенцијом за развој и сарадњу (SDC) и Немачком организацијом за међународну сарадњу (GIZ) на тему запошљавања младих на Западном Балкану. Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије представио је пројекат „Знањем до посла“, као и улогу Тима у овом пројекту који је током своје прве фазе развио шест иновативних модела за запошљавање младих.

Више од 30 учесника/ца са 7 пројеката* разменило је научене лекције, искуства и различите приступе. Овом приликом, SDC и GIZ су за модерирање састанка позвали представника Европске банке за обнову и развој (EBRD), а за процењивање представљених искустава и модела су позване колеге из Фондације за обуку (ETF). Стручњаци из Међународне организације рада (ILO) и Савета за регионалну сарадњу (RCC) су такође пружили повратне информације о представљеним приступима. Догађај је био организован дан након одржавања Националног дијалога за младе који је одржан у Београду – што представља још један производ сарадње са SDC-ом и GIZ-ом у Србији.

Закључак стручњака

Кристина Мереута, стручњакиња за тржиште рада из ETF-а, сумирала је овај дан регионалног дијалога на следећи начин:

– Имати институционалног првака је од суштинског значаја за механизме досезања, скалирање и циљеве одрживог развоја. Институционални лидери који усмеравају процес креирања политика су важни за подизање свести о теми запошљавања младих.

– Значај приступачности и изводљивости мера које се промовишу. Интервенције морају бити приступачне за постојеће услуге које пружају институције (нпр. јавне службе за запошљавање, школе) у смислу људских и финансијских ресурса. Можда ће бити потребно усвајање нових стандарда да би се осигурао квалитет, али је и важно изабрати решење које је најприхватљивије за имплементацију на терену, а које не мора бити и најлуксузније.

– Већа координација и сарадња између донатора. Више пута је поменута потреба за бољом координацијом између различитих донатора и то не само међусобно усклађивање, већ и учење једних од других. На пример, како би се избегло дуплирање напора уложеног приликом увођења система мониторинга и евалуације (М&Е) у школе за стручно образовање и обучавање, важно је координирати са другима тако да сви промовишу сличне или заједничке приступе.

– Старење особља у јавним службама за запошљавање и стручним школама. Вероватно су у свим земљама Западног Балкана запослени у националним службама за запошљавање све старији. Стога је неопходно стално улагати у младе и преносити знања између генерација (нпр. кроз приступе обука за менторе/ке).

– Укљученост локалне заједнице. Приступ решавању питања запошљавања младих на локалном нивоу је изузетно важан и у многим пројектима се следи приступ одоздо према горе. Многе иницијативе укључују елементе који се запошљавањем младих баве из перспективе понуде и потражње радне снаге на тржишту рада. У будућности би могло бити корисно сврстати ове локалне напоре у укупни регионални развојни оквир, јер сваки локалитет за себе можда нема довољно предузетника за одрживо отварање нових радних места.

– Доступне вештине много утичу на оно што можете да подучавате на нивоу средњег образовања. Резултати PISA тестирања за земље у региону су веома важни у том погледу. Реформа система стручног образовања и оспособљавања је у току у многим, ако не и свим, земљама Западног Балкана и ово је прилика за побољшање положаја младих на тржишту рада. Практично усвајање знања и вештина стиче све већу популарност и интересовање.

– Рањивост младих. Гледајући регион, млади су посебно рањиви јер често раде на црно, због чега немају формалне гаранције прописаних стандарда и услова рада. Пројекти морају бити осетљиви на ова питања. Такође, активне мере на тржишту рада нису прилагођене потребама младих у неповољном положају. Подаци се не прикупљају у целости и постоји потреба за дугорочном надоградњом информационог система тржишта рада. Ово је област где има много простора за рад и напредовање, што могу искористити различити пројекти.

Тестирајте изван система… а затим интегришите

Посматрајући ситуацију у региону, постављено је једно важно питање: у којој мери би требало да пројекти улажу у замену постојећих капацитета? Пројекти би требало да избегавају проналажење замена за државне услуге које не функционишу и да осигурају да је потражња за подршком стварна и допуњена визијом владе земље о томе како треба промовисати запошљавање младих. Најбитније тачке сваке интервенције, укључујући и оне које се фокусирају на запошљавање младих, су заправо: какви су изгледи за одрживост модела и мера примењених кроз пројекте? Многе земље у региону су усредсређене на правне аспекте и рад на реформи правног оквира, док се ове промене не одражавају на издвајања из буџета и очигледно је да се средства за мере тржишта рада временом смањују. То донаторе доводи у незгодан положај, па чак захтева и ревизију приступа.

Учесници/е дијалога су закључили да пројекат треба да тестира одређене мере и моделе и ако се са њима постигне одређено унапређење и побољша ситуација за младе, онда те мере и моделе треба интегрисати у систем.

Шта ће се даље дешавати?

Ово прво регионално окупљање показало је јасну потребу за продубљивањем размене искуства. Презентовани пројекти показали су како су њихове активности успеле да доведу до побољшања у животу младих жена и мушкараца у региону. Међутим, приликом организовања будућих дијалога овог типа, било би најкорисније ставити фокус на одређене теме – улога приватног сектора при запошљавању младих (посебно мала и средња предузећа), улога цивилног друштва као посредника на тржишту рада, социјална предузећа као алтернатива за младе у руралним срединама, итд. То би омогућило носиоцима ових пројеката да конкретније размењују изазове са којима се сусрећу у свом свакодневном раду.

———-

*Из Босне и Херцеговине Пројекат запошљавања младих (SDC); из Северне Македоније Образовање за запошљавање (SDC); са Косова** Унапређење запослености младих (SDC) и Млади, запошљавање и вештине (GIZ); из Србије Од образовања до запошљавања (SDC), Подстицање запошљавања младих (GIZ / FAKT), Реформа стручног образовања и обуке (GIZ).

**Ова ознака је без предрасуда према ставовима о статусу и у складу је са резолуцијом Савета безбедности УН-а 1244/99 и мишљењу Међународног суда правде на декларацију о независности Косова.

Извор: вест је преузета одавде.